Vlast i tablodi tokom protesta obmanjivali iz dana u dan: U proseku 32 manipulacije dnevno na samo tri portala

Studentski protesti počeli su 22. novembra prošle godine, nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu, kada je poginulo 16 ljudi. Uporedo sa protestima i blokadama traje i manipulativno izveštavanje tabloida o ovoj temi.

Ekipa FakeNews tragača (FNT) objavila je Blokadnu beležnicu kao rezultate šestomesečnog monitoringa izveštavanja o demonstracijama.

Nakon tih šest meseci arhiviranja manipulativnih vesti o blokadama i protestima, od 23. januara do 22. jula na portalima Informer, Alo i Novosti zabeležene su ukupno 5.773 manipulativne vesti o demonstracijama širom Srbije – u proseku 32 dnevno.

To su tri portala koja su bila najsklonija manipulisanju, pokazuje FNT istraživanje. Takođe, objavljeno je više od 35 analiza (u dužim i kraćim formama) u kojima su adresirani potpuno lažni navodi medija u vezi sa demonstracijama.

Urednik FNT-a Ivan Subotić za Cenzolovku kaže da se manipulativne vesti drastično više plasiraju pred velike proteste ili nakon događaja značajnih za demonstracije i/ili društvo u celosti – kao pred proteste 15. marta i 28. juna. Takvo izveštavanje neretko je pratio i govor mržnje, ali i pokušaj da se kroz iste ove medije demonstranti označe kao protivnici Srbije i njenog napretka. Termini kao što su nacizam, fašizam, terorizam, kanibalizam, satanizam, talac, talačka kriza i drugi pogrešno su ili neadekvatno korišćeni u svrhu delegitimizacije demonstranata, dodaje Subotić.

„Ljubili bi cipele i samom Hitleru ako treba“

Bogatstvo i mašta tabloidnog izveštavanja nije samo puka propaganda, već i cilj sa višom svrhom. Nastoje da demonstrante povežu sa nacijama i grupama koje su već među njihovim čitaocima označene kao protivničke i satanizovane, pa su tako studenti i građani povezivani s ustašama, objavljivano je da bi „ljubili cipele i samom Hitleru ako treba“ ili da su „kao NATO bombarderi“, kaže Subotić.

Najviše je bilo manipulacije činjenicama i vesti kojima je nedostajao kontekst nužan za potpuno razumevanje neke situacije.

„Naišli smo na više slučajeva izmišljanja i podmetanja nepostojećih citata, pogotovo pred obeležavanje dana sećanja na srebreničke žrtve. Tokom tri nedelje pred 11. jul, kada se taj dan obeležava, tabloidi su plasirali na stotine vesti u kojima su različitim akterima pripisivali to da su Srbe označili kao ‘genocidan narod’. Plasirane su i dezinformacije, odnosno potpuno lažirane vesti. Bilo je vesti bez ikakvih dokaz za iznete tvrdnje ili se na priloženim fotografijama i videima zapravo nije videlo ono što se u tekstu tvrdi“, dodaje on.

Kako tabloidi prilagođavaju načine na koje napadaju studente i druge koji protestuju u odnosu na stavove vlasti, ili u odnosu na to kako se protesti odvijaju – odgovor je nedvosmislen – jasno je da oni prilagođavaju objave trenutnim narativima koji dolaze iz vrha države:

„Recimo, najmanji broj manipulativnih vesti zabeležili smo tokom februara kada smo iz državnog vrha mogli čuti pomirljive reči prema studentima i pozive na dijalog. Isto tako, aktivisti SNS-a koji su polomili vilicu jednoj studentkinji nisu postali ‘junaci’ za tabloide sve dok ih tako nisu prozvali najviši funkcioneri u državi. Broj manipulativnih vesti uvek se uvećavao pred velike proteste ili nakon incidenata koji su uključivali policijske intervencije kao u slučaju pokušaja probijanja blokade DIF-a u Novom Sadu krajem aprila“, objašnjava urednik portala FNT.

Infografika: FakeNews tragač

TV GOSTOVANJA VUČIĆA TABLODI PODELE U MNOŠTVO VESTI

Ipak, deluje da tablodi ne rade samostalno „zarad klika“ već je tu i „pomoć“ državnog vrha. Iako je FNT pratio medije kao najbrojnije manipulante, zabeležena su čak 82 političara koji su se pridružili ili pokrenuli iste te manipulacije oko studentskih i građanskih protesta. Najviše se istakao onaj koji je najviše i medijski istupao, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, sa čak 557 zabeleženih primera problematičnih tvrdnji.

„Brojna gostovanja predsednika na različitim televizijama potom su bila maltene transkribovana i podeljena u desetak vesti za objavu na tabloidnim portalima“, navodi Subotić.

Zapažena je bila i predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić sa 191 primerom, kao i predsednik SNS-a i bivši premijer Miloš Vučević sa 126 primera. Tu su i Vladimir Đukanović, Vojislav Šešelj, Adrijana Mesarović, Siniša Mali…

Može li se onda reći da su određeni stavovi i manipulacije inspirisani iz državnog vrha, a da ih tabloidi samo prenose i dalje razrađuju?

Subotić kaže da u svom istraživanju jesu primetili da se deo vesti koje su potpuno iste ili sa neznatnim izmenama, plasira na sva tri portala koje su analizirali i to u trenucima kada je potrebno da se napadne neka osoba ili objasni neka situacija.

„Nemamo materijalne dokaze o tome da ove vesti dolaze iz jednog centra, ali vreme objave i to što su vesti gotovo identične, ukazuju na mogućnost postojanja ovakvog centra. Određeni stavovi i manipulacije svakako jesu inspirisani onim što govore najviši funkcioneri, ali ponekad mediji krenu u kampanju protiv neke osobe i pre nego što to učine funkcioneri.“

„Zanimljivo je što se na spisku političara koji su bili izvori tvrdnji u manipulitivnim vestima pojavljuju i neka imena iz inostranstva. Recimo, američki diplomata Ričard Grenel, ambasador Rusije Aleksandar Bocan-Harčenko ili ministar spoljnih poslova Mađarske Peter Sijarto.“

Recept za stvaranje „unutrašnjih neprijatelja“

Tabloidi kontinuirano od neistomišljenika, novinara, aktivista, studenata, prave „unutrašnje neprijatelje”.

Kako to rade? Zašto im je važno to stvaranje neprijatelja – samo radi propagande ili misle da im to povećava čitanost?

Subotić: „Stvaranje neprijatelja u tabloidnim medijima nema nikakve veze sa čitanošću. Uzgred, deluje mi da su tabloidi od početka studentskih protesta gotovo sigurno izgubili poverenje dela čitalaca zbog gnusne propagande koju sprovode. Mislim da se neprijatelji u medijima stvaraju kako bi na njih bio izvršen pritisak da prestanu da budu aktivni i da odustanu od borbe za pravednije društvo. Svrha tabloidnih medijskih kampanja usmerenih prema aktivistima, studentima i građanima je uglavnom zastrašivanje. Ne, do sada nismo otkrili nijednog stvarnog unutrašnjeg neprijatelja među ljudima o kojima su tabloidi pisali, ali smo otkrili da represivni organi u Srbiji očigledno veruju ovakvim objavama s obzirom na to da je nakon pisanja tabloida dolazilo do hapšenja i privođenja demonstranata.“

Nedavno smo čuli da je žena koja je napala nišku dekanku Nataliju Jovanović rekla da je bila pod uticajem TV Informer. Koliko je opasan jezik tabloida i kakve su posledice „usađivanja” takvog narativa?

Subotić: „Jezik tabloida je izuzetno opasan, pogotovo tokom poslednjih devet meseci. Tvrdokorni čitaoci tabloidnih medija postaju zadojeni mržnjom koju svakodnevno konzumiraju, a potom su spremni da na ulici tu mržnju i iskažu. Deo odgovornosti za brojne napade na demonstrante, gaženja, potezanja hladnog oružja i tuče svakako je na tabloidima, koji mržnju kreiraju po sličnom principu. Zato je lako prepoznati i njihove konzumente na osnovu stavova koje iznose. Tabloidi se obilato koriste raspirivanjem međunacionalne mržnje, koristeći se narativom o ‘tradicionalnim neprijateljima’ države i naroda i apelujući na patriotska osećanja kod svojih čitalaca.“

Istovremeno se manipuliše strahom od unutrašnjeg i stranog faktora, izaziva paranoja ispunjena mržnjom prema „ustašama“ i „stranim plaćenicima“, što je često rečnik korišćen za pripadnike NVO sektora ili nevladinih medija poput N1, te su tako i pojedine grupe građana pokušale da ih zastraše, odlazeći im na vrata ili slanjem pretećih poruka da će proći kao „Šarli Ebdo“.

„Napad na Nataliju Jovanović je samo jedan od brojnih napada do kojih je došlo nakon kampanja blaćenja u tabloidima. Mislim da je pojedinim građanima i aktivistima praktično oduzeto pravo na normalan život i kretanje na ulici bez straha upravo zbog kampanja u tabloidima, što je vrlo zabrinjavajuće.“

Simbioza policije, tužilaštva i tabloida

Kako onda vidimo ovu spregu institucija i prorežimskih medija? Utiču li na akcije policije i tužilaštva? U istraživanju se navodi da „posebno zabrinjava to što su manipulativne medijske kampanje u pojedinim slučajevima služile i kao priprema za privođenja i hapšenja demonstranata”.

Subotić smatra da ne utiču oni nužno na akcije policije ili drugih državnih organa, „već pre da oni deluju u nekoj vrsti simbioze gde svako obavlja deo svog posla. Tabloidi su tu da pripreme teren za hapšenje ili privođenje, što se potom realizuje“.

Princip je isti, kaže on – akteri snimaka su prvo satanizovani, a onda uhapšeni; i zaključuje: bez obzira na to šta su izgovorili ili uradili demonstranti, oni su bili u pritvoru (ili su u njemu i dalje) na osnovu pretpostavke da bi mogli nešto da urade, a ne zbog počinjenog dela. Upravo za te pretpostavke i brojne manipulacije su zaduženi tabloidi.

* Autorka je novinarka TV N1

Izvor: Cenzolovka