29. 01. 2015

Nenadić za N1: Srbija stagnira u borbi protiv korupcije

U izveštaju "Transparency International" za 2014. godinu, Srbija je i dalje zemlja sa visokim stepenom korupcije, što pokazuje 78. pozicija na listi, odnosno nazadovanje od šest mesta u odnosu na izveštaj iz 2013. godine.

"U suštini promene na toj listi su toliko neznatne u poslednjih 6-7 godina da je mnogo ispravnije govoriti o stagnaciji, dakle nema pomeranja u tom utisku o korupciji koja postoji u Srbiji".

Komentarišući hapšenja funckionera političkih partija, Nenadić kaže da policija treba da radi svoj posao i da istražuje bez obzira na to ko je iz koje partije.

"Dobro je ako policija hapsi ljude koji su osumnjičeni za korupciju i za bilo koje drugo krivično delo. Ono što pada u oči da su ti podaci o hapšenju bili saopšteni istog dana i čini se da je baš to bila želja da se pokaže da se hapse svi, ljudi iz svih partija. Srbija mora da postane normalna zemlja, u kojoj će policija da radi svoj posao,da istražuje bez obzira na to ko je iz koje partije i da li je uošte iz partije, i da se to shvati kao deo njihovog posla", smatra on.

Neefikasnost pravosuđa je najveći problem u borbi protiv korupcije, a Evropska komisija u svom izveštaju govori o malom broju presuđenih predmeta. Nenadić objašnjava da optužnica mora da bude dovoljno kvalitetna, da bi sudovi mogli kvalitetno da rade.

"Ako optužnica nije dovoljno kvalitetna sud ne može efikasno da postupi po tom predmetu, pored toga što sudski postupci, naročito kada ima više optuženih, dosta traju. Nije ispravno prebacivati loptu na sudove zbog malog proja presuda, da bi ih bilo mora da bude dovoljno predmeta u njihovom radu. Stalno se priča da će biti više predmeta i više optužnica, a s druge strane nemamo nikakvo povećanje broja tužilaca i sudija", smatra Nenadić.

Direktor Transparentnosti je kritikovao i sprovođenje Strategije o borbi protiv korupcije, koja je doneta 2013. godine, ocenivši primenu katastrofalnom. Kako je rekao urađene su neke stvari koje su zapisane u Strategiji, kao što su neki medijski propisi. Međutim, kako ističe, ono što je bilo suštinski nije se promenilo.

"Nije se promenio Zakon o finansiranju partija, nije se popravio Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, nema još Zakona o lobiranju, ni nacrt nije objavljen. Ključne stvari nisu urađene iako su zapisane u strategiji i ti govori koliko se u Srbiji ovakvim aktima pridaje pažnja".

Još jedna kritika u izveštaju EK odnosi se na problem curenja informacija iz istrage, tako da možemo da vidimo u medijima najave hapšenja. Nenadić smatra da nij reč o curenju, već o plasiranju informacija u medijima.

"Da je reč o curenju to bi moglo da se zaustavi metodama bolje kontrole. Mislim da je plasiranje i da je to je vid korišćenja podataka iz istrage, bilo da bi se da istraga pomogla kroz medijsku podršku bilo da bi se stvorio utisak o krivici i da se to koristi u političkoj borbi. Ta pojava je opasna jer može da govori o tome da se zloupotrebljavaju podaci koji su u posedu istražnih organa", kaže Nemanja Nenadić za N1.