23. 11. 2012

NOVINARI SVE UGROŽENIJI

Zajednički komentar za „Politiku" Mihaela Špindelegera, vicekancelara i ministra inostranih poslova Austrije, i Alison Betel Mekenzi, izvršne direktorke Međunarodnog instituta za štampu

23.11.2012. (Politika) - Samo ove godine u svetu je preko sto novinara stradalo zbog posla kojim se bave, što je najveći broj otkako je Međunarodni institut za štampu (IPI) 1997. počeo da vodi takvu evidenciju. U svim delovima sveta, od Afrike, preko Azije i Evrope, do Bliskog istoka i Latinske Amerike, novinari su izloženi sistematskim i brutalnim napadima.
Neki od njih nađu se u unakrsnoj paljbi izveštavajući o oružanim sukobima, ali većina njih su žrtve ciljanih napada kriminalnih grupa ili i pojedinaca, koji pokušavaju da spreče širenje informacija - recimo o slučajevima korupcije ili drugim protivzakonitim radnjama - ili da ućutkaju kritičke komentare.
U mnogobrojnim zemljama novinari se svakodnevno suočavaju sa životnom opasnošću. Pretnje smrću odavno više nisu neuobičajene. Novinari bivaju ubijeni zato što su objavili određene informacije, a ponekad i zato što to nisu uradili. No napadi na reportere ne svode se samo na atentate.
Tokom ove godine mnogobrojni izveštači brutalno su pretučeni ili teško povređeni vatrenim oružjem ili eksplozivnim napravama. Primera radi: nedavno su napadači polili benzinom i zapalili radijskog novinara iz Bolivije dok je uživo vodio emisiju. I članovi porodica novinara isuviše često bivaju uvučeni u smrtonosni vrtlog nasilja.
Poseban problem jeste to što ovi napadi često ostaju nekažnjeni, a to ujedno predstavlja i jedan od najvećih izazova u borbi za veći stepen bezbednosti.
Novinari imaju posebnu ulogu u društvu, budući da oni svojim radom građanima na raspolaganje stavljaju informacije od javnog interesa. Stoga bi trebalo da je u opštem interesu da se ova bitna funkcija očuva i ojača. Posledice napada na novinare su jasne: javnosti se uskraćuju suštinski važne informacije, narušava se pravo na informisanost, a reporterima je onemogućeno da ostanu nezavisni, što je presudno za njihov profesionalni kredibilitet.
Rastući broj ubijenih novinara širom sveta rezultirao je apelom da se nešto hitno preduzme. Tako je prošle godine na međunarodnom planu ostvareno više akcija koje će unaprediti borbu protiv nasilja i nekažnjavanja počinilaca.
U septembru ove godine, prvi put u istoriji, Savet UN za ljudska prava usvojio je Rezoluciju o bezbednosti novinara. Novu inicijativu pokrenula je Austrija u cilju ispunjenja izbornog obećanja datog prilikom ulaska u Savet 2011. Austrija je zajedno sa jezgrom koje su činile zemlje iz različitih regija sveta, među njima Brazil, Maroko, Tunis i Švajcarska, radila na njenoj realizaciji.
Rezolucija se oslanja i na doprinos IPI-ja i drugih organizacija angažovanih na polju slobode štampe. Ona predstavlja značajan napredak u poboljšanju bezbednosti novinara. Osim jasne političke izjave kojom bi se osudio svaki vid napada na novinare, rezolucija sadrži i apel svim zemljama da preduzmu efektivne mere kako ova dela ne bi ostala nekažnjena i kako bi vinovnici bili pozvani na odgovornost, i to kroz nezavisne istrage, sudske procese i garanciju odgovarajuće pravne zaštite žrtvama.
Uz to se u rezoluciji prvi put ističe odgovornost državnih vlada, čiji je zadatak da novinarima garantuju zaštitu ne samo u očiglednim konfliktnim situacijama, već na svim poljima i u svako doba.
Ne smemo zaboraviti da se najveći broj fatalnih i drugih teških napada na novinare događa van klasičnih konfliktnih zona. Činjenica da je, uprkos strogim zahtevima i beskompromisnoj formulaciji, rezoluciju u Savetu za ljudska prava predstavilo 66 zemalja i da je ona usvojena konsenzusom daje joj još veću težinu u budućem zalaganju za zaštitu novinara.
Uporedo sa aktivnostima u Savetu za ljudska prava, i Unesko je pokrenuo diskusije i akcije u cilju jačanja međunarodnih instrumenata za zaštitu novinara. Rezultat tih inicijativa jeste Akcioni plan UN za zaštitu novinara, koji je Koordinacioni savet UN usvojio u aprilu.
Tokom proteklih dana ove međunarodne diskusije nastavljene su u Beču. Predstavnici organizacija, fondova i programa UN, drugih međunarodnih organizacija, država, sindikata i nevladinih organizaciji odazvali su se pozivu Austrije da učestvuju na pratećoj konferenciji, u čijem je središtu bilo sprovođenje Akcionog plana UN.
Cilj ovog sastanka bio je da se obezbedi da Akcioni plan rezultira konkretnim merama, koje bi doprinele suzbijanju nasilja nad novinarima.
Predstavnici medija iz celog sveta aktivno su učestvovali u debatama na temu faze realizacije. Na konferenciji u Londonu pre nekoliko nedelja novinari i urednici izdali su saopštenje u kom pozdravljaju Akcioni plan UN i pozivaju OUN i druge merodavne nacionalne i međunarodne organe da efektivno i odgovorno rade na sprovođenju Akcionog plana.
Osim toga, i mediji su pozvani da kritički prate mere svojih vlada, pravosudnih organa i drugih institucija kojim bi se realizovao Akcioni plan i stalo na put nekažnjavanju počinilaca.
U 2012. mnogo toga je dakle postignuto, kako bi se ubuduće novinarima obezbedila bolja zaštita. Sada je na organizacijama UN, civilnom društvu, medijskim stručnjacima i - najbitnije - na mnogobrojnim državama koje su podržale Rezoluciju Saveta za ljudska prava o bezbednosti novinara da aktivno dokažu svoju posvećenost ovom važnom pitanju.
Austrija i Međunarodni institut za štampu spremni su da nastave zajednički rad kako bi promovisali i unapredili sada već postojeće, široke mehanizme za zaštitu novinara. IPI će nastaviti da podržava novinare u opasnim okruženjima, zahtevaće pravdu ukoliko oni trpe napade, a od država će tražiti da preuzmu odgovornost za njihovu bezbednost.