07. 03. 2014

Nezavisnost medijskih regulatora u raskoraku sa paragrafima

7.3.2014. (NUNS; autor: Svetozar Raković) - U zemljama regiona, poslednjih godina se izmenama zakona umanjuje nezavisnost regulatornih tela u oblasti radiodifuzije, upozoreno je na regionalnoj konferenciji „Pokazatelji nezavisnosti regulatornih tela u oblasti medija", koja je 6. i 7. marta održana u Tirani u organizaciji Saveta Evrope (SE).

Na konferenciji, na kojoj je učestvovao i generalni sekretar NUNS Svetozar Raković, preporučeno je vladama i parlamentima država u regionu da unaprede uslove za nesmetan rad nezavisnih regulatora u oblasti elektronskih medija.

Konferencija „Pokazatelji nezavisnosti regulatornih tela u oblasti medija" okupila je više od 60 predstavnika parlamenata, vlada, nezavisnih regulatornih tela, medijskih i novinarskih asocijacija iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije, Srbije i Kosova.

Ekspertkinja SE Kristina Irion sa Univerziteta u Amsterdamu ukazala je da ne postoji prihvaćena metodologija za merenje formalne ("de jure") i stvarne ("de facto") nezavisnosti regulatornih tela. Ipak, prema njenim rečima, očigledno je da stvarna nezavisnost regulatora zavisi od stručnosti i autoriteta članova upravih organa regulacije, njihove fluktuacije, zavisnosti od parlamentarnih izbora, konkurentnosti medijskog tržišta... Osnovne dimenzije formalne i stvarne nezavisnosti regulatornih tela su: Status i ovlašćenja; finansijska samostalnost; samostalnost odlučivanja; stručnost i transparentnost i odgovornost. 

Snežana Trpevski, profesorka Visoke škole za novinarstvo u Skoplju predstavila je analizu nezavisnosti difuznih regulatornih tela u Makedoniji. Ovo istraživanje pokazalo je da postoji veliki raskorak između formalne i realne nezavisnosti makedonskog regulatora - Agencije za elektronske medije. Posebno je veliki raskorak izmedju normativne i praktične finansijske nezavisnosti. Trpevska smatra da je situacija manje-više slična u drugim zemljama i da je zajednički problem što sami regulatori u svom radu i implementaciji zakonske regulative ne prepoznaju javni interes.

U raspravi je isticano da je u poslednjih desetak godina oblast regulacije elektronskih medija nesumnjivo unapređena u svim zemljama regiona, ali da „škripi" u praksi. Različiti interesi, posebno uticaji političkih i ekonomskih centara moći i dalje predstavljaju krupne izazove za medije i za samu regulaciju. Primetno je da se poslednjih godina izmenama zakona dovode u pitanje prvi, veoma značajni iskoraci u regulaciji radiodifuzije i radu nezavisnih regulatornih tela.