Medijska scena

Home / Medijska scena / Region i svet

13. 01. 2015

Ponovo izlazi Šarli ebdo

13.1.2015. (AFP, EurActiv.rs) - Francuski satirični list Šarli ebdo (Charlie Hebdo) ponovo će se naći na kioscima 14. januara, prvi put posle ubistva novinara i karikaturista tog nedeljnika u terorističkom napadu. U tom listu ističu da, i pored napada u kome je desetkovana redakcija, neće popustiti u ime "prava na huljenje". Francuska satirična štampa koja se obrušava bez tabua na vlasti i religiju, deo je tradicije koja potiče iz vremena Francuske revolucije 1789. godine.

U novom broju Šarli ebdoa koji će izaći 14. januara biće odata pošta žrtvama napada, među kojima su karikaturisti lista Kabi, Šarb, Volinski, Tinju i Onore. Novi broj će izaći zbog velike potražnje u tri miliona umesto uobičajenih 60.000 primeraka. Biće distribuiran u 25 zemalja.

Na naslovnoj strani biće objavljena karikatura proroka Muhameda koji, tužan, sa suzama u očima drži slogan "Ja sam Šarli" a iznad njega piše "Sve je oprošteno".

Zbog takvih karikatura listu je prećeno a zatim je usledio i napad dvojice džihadista na redakciju 8. januara. U napadu je ubijeno 12 osoba, uključujući sedam novinara i karaikaturista.

"Ne popuštamo, jer onda sve što smo do sada radili ne bi imalo smisla", rekao je advokat nedeljnika Rišar Malka i podsetio da su crteži o proroku Muhamedu i drugim verskim ličnostima uobičajena tema lista već godinama.

Malka je rekao da redakcija smatra da slogan "Ja sam Šarli" znači i "pravo na bogohuljenje" i dodao da "Šarli ebdo" nije "list koji poziva na nasilje, već na smeh", odbacujući kritike da nedeljnik širi islamofobiju.

Oštra satira - francuski specijalitet

Stručnjaci ukazuju da je oštra politička i društvena satira u štampi osobenost Francuske. "To je osobenost Francuske. Mi ovde zadajemo udarce, koristimo crtež na radikalan načina kako bismo osporili, osudili i srušili barijere", rekao je za AFP Gijom Doazi (Guillaume Doizy), stručnjak za istoriju novinskih karikatura.

Istoričar Kristijan Delport (Christian Delporte) navodi da u inostranstvu ne postoje časopisi poput Šarli ebdoa. Za taj nedeljnik je jedinstveno to što se ne bavi samo političkom satirom već i društvenom kritikom - zaštitom životne sredine, privredom i finansijama, dodao je on.

Van Francuske postoje humoristički listovi, ali je politika u njima u drugom planu, dok je u Francuskoj u centru pažnje, rekao je Delport.

Najpoznatiji francuski satirični listovi, Šarli ebdo i Okovani patak (Le Canard enchaine), poznati po gorkoj ironiji i crnom humoru, nastavljači su antiklerikalne tradicije i tradicije zagovaranja sloboda koja je bila na vrhuncu u 19. veku sa hiljadama naslova od kojih se nije znalo koji je od kog otrovniji.

Ipak, karikaturista Kabi, koji je ubijen u terorističkom napadu 8. januara, objasnio je svojevremeno razliku između dva lista. 'U Okovanom patku postoje granice (smrt, seks i drugo), u Šarli ebdou možemo sve reći, sve nacrtati", rekao je on.

Pravi predak Šarli ebdoa je "Asjet o ber" (Assiette au beurre - u slobodnom prevodu "tanjir butera" što je izraz za novac stečen sumnjivim putem). Taj anarhistički satirični list sa početka 20. veka borio se protiv kolonijalizma, religije, militarizma i konformizma. List se, koristeći snagu reči i crteža, u svoje vreme obrušio na tiraniju, na sve vidove vlasti, kaže Delport, stručnjak za političku i kulturnu istoriju.

Međutim, reči i karikature nisu bili isključivo oružje karikaturista sa levičarskim stavovima. U 19. veku ili tokom 1930-tih godina bilo je karikaturista sklonih desnici i ekstremnoj desnici koju su jednako bili talentovani i žestoki, rekao je Doazi.

Od vremena Revolucije do danas

Karikatura je počela da se širi u 18. veku sa javljanjem revolucionarnih ideja i zalaganjem mislilaca za slobodu izražavanja, podseća agencija Frans pres.

Doazi je ukazao da su Revolucija i suzbijanje uticaja religije koji su usledili, učinili da se Francuska, čak i sada, razlikuje od drugih zemalja. "Kralj Luj XVI i njegova supruga, Marija Antoaneta, koji su giljotinirani 1792, bili su omiljena meta karikaturista, koji su njega slikali kao svinju, a nju kao zmiju", dodao je on.

U Velikoj Britaniji u satiričnoj štampi se više vodi računa o veri dok se ponekad monarhija nađe na udaru. "Slično je u SAD, ne postoji tradicija ismevanja Crkve", navodi Daozi.

Novinska karikatura je rođena početkom 19. veka, i Katolička crkva se ubrzo našla na udaru karikaturista koji su uglavnom bili protiv Crkve i nisu se ustezali da sveštenike prikažu u trivijalnim pozama.

Već 30 godina Šarli ebdo se obrušava na sve religije bez razlike. Ipak, njegovi prethodnici su bili hrabriji jer je Crkva raspolagala moćnijom mrežom, pa su bili izloženi jakom pritisku, navodi Doazi.

Od 1980-tih, sa pojavom televizijskih satiričnih emisija, ismevanje i satira kao političko oružje poprimili su drugačiji vid.

Samo šačica satiričnih novina je uspela da opstane uprkos finansijskim teškoćama i nedovoljnim prihodima od reklama koje su neophodne da bi novine bile nezavisne. Solidarnost koja je iskazana nakon napada na Šarli edo mogla bi da mu udahne novi život bar privremeno.