Medijska scena

Home / Medijska scena / Region i svet

16. 04. 2015

Gugl se suočava sa kaznom od 6 milijardi dolara

16.4.2015. (AFP, AP, EurActiv.rs) - Evropska komisija je krenula u ofanzivu protiv američke grupe Gugle (Google), optuživši je da je zloupotrebila svoj dominanatan položaj u pretraživanju interneta. Ako se to utvrdi kao tačno, Gugl bi mogao da plati kaznu u visini 10% svog godišnjeg prihoda, što je oko 6 milijardi dolara. Komisija istražuje i druge Guglove aktivnosti i sve ukazuje da bi slučaj EU protiv te kompanije mogao da preraste u višegodišnji spor sličan onom sa kompanijom Majkrosoft (Microsoft).

"Strahujem da je kompanija (Gugle) nepravedno davala prednost svom servisu za upoređivanje cena, što je kršenje pravila EU u domenu zaštite konkurencije i zloupotreba dominantne pozicije", izjavila je 15. aprila evropska komesarka zadužena za konkurenciju Margareta Vestager.

Evropska komisija je ocenila da američka grupa daje ili je davala prednost prilikom pretraživanja na internetu svom servisu za poređenje cena "GuglŠoping" (GoogleShopping) i pre toga ranijem servisu "Gugl prodakt serč" (Google Product Search).

Komisija smatra da je moguće da korisnici Gugla, preko koga se obavlja 90% pretraga interneta u većini evropskih zemalja, "ne vide uvek rezultate koji najviše odgovaraju odgovorima na njihove zahteve".

"Cilj Komisije jeste da se primene evropska pravila tako da kompanije koje posluju u Evropi ne uskraćuju na veštački način evropskim potrošačima najširi mogući izbor i ne sprečavaju inovacije", kazala je Margareta Vestager.

Brisel je dostavilo Guglu dopis sa primedbama i američka grupa sada ima deset nedelja da odgovori na njih.

"Gugl sada ima priliku ubedi Komisiju da nije tako. Ipak, ako istraga potvrdi naše sumnje, Gugl će morati da snosi zakonske posledice i izmeni način na koji obavlja aktivnosti u Evropi", poručila je Vestager.

Gugl: Ne slažemo se sa optužbama

Gugl je saopštio da se ne slaže s tvrdnjama Komisije i da namerava da svoj slučaj odbrani u narednim nedeljama.

Više potpredsednik u Gugl serču (Google Search) Amit Singal je napisao na svom blogu da je jasno da, kada je reč o kupovini na internetu, "postoji more konkurencije (uključujući Amazon i iBej, dva najveća sajta za kupovinu na svetu) i da rezultati na Guglu o kupovini nisu naštetili konkurenciji".

Sporazumno rešenje spora je i dalje moguće u ovoj fazi, ali ako Komisija utvrdi da je Gugl kršio evropske propise o zaštiti konkurencije, ta kompanija bi mogla da bude kažnjena sa 10% svojih godišnji prihoda, što bi bilo oko 6 milijardi dolara.

Evropska komisija se odlučila na ovaj korak nakon četiri godine bezuspešnih pokušaja da se pronađe rešenje sa Guglom. Taj korak su pozdravile Nemačka i Francuska koje su bile protiv kompromisnog sporazuma sa američkom kompanijom.

Sumnjive i druge Guglove aktivnosti

Evropska komisija je 15. aprila otvorila i zasebnu istragu o tome da li je Gugl kršio evropske propise o zaštiti konkurencije nametanjem svog operativnog sistema za mobilne telefone Android. Taj operativni sistem koristi se u oko 80% pametnih telefona prodatih u svetu.

Komisija želi da ustanovi da li je Gugl u sektoru mobilne telefonije sprečavao razvoj i pristup tržištu operativnim sistemima za mobilne telefone koji su konkurenti Androidu. Istraga treba da utvrdi da li je Gugl primoravao ili podsticao proizvođače pamentih telefona i tableta da isključivo instaliraju Guglove aplikacije ili servise.

Brisel nije isključio mogućnost da "ide dalje" i ispita i druge specijalizovane Guglove servise za pretraživanje poput Gugl flajts (Goggle Flights) za pronalaženje letova, ili Gugl hotel fajnder (Google Hotel Finder) za hotele.

Evropska komisija sumnja i da je Gugl prikupljao i kopirao sadržaj svojih konkurenata, nametao odredbe o ekskluzivnosti oglašivačima, kao i ograničenja za oglašivače koji su želeli da svoju reklamu sa servisa za oglašavanje Gugl edvords (Gugle AdWords) stave i na druge sajtove. Komisija je najavila da će nastaviti da "aktivno" istražuje" ta pitanja.

Ovakve najave ukazuju da bi slučaj EU protiv Gugla mogao da potraje i preraste u višegodišnju bitku kakvu je Brisel vodio sa Majkrosoftom (Microsoft). Majkrosoft je na kraju platio kazne u visini 2,3 milijardi dolara.

Političko pitanje

Pitanje Gugla je osetljivo i sa političkog stanovišta. Američki predsednik Barak Obama je početkom godine optužio Evropljanje da napadaju Gugl kako bi odbranili svoje poslovne interese.

"Ponekad je evropski odgovor više motivisan poslovnim stvarima nego nečim drugim. Ono što se predstavlja kao plemenita pobuda je samo način da se proguraju poslovni interesi", rekao je Obama u intervjuu datom početkom ove godine.

Margareta Vestager je pokušala da se odbrani od takvih optužbi pre posete Vašingtona, 16. i 17. aprila. "Moja deca i ja nikad ne govorimo da je to preduzeće evropsko ili američko. Koristimo Gugl jer nudi veoma dobre proizvode", rekla je ona novinarima.

Ona je rekla i da je svaka četvrta kompanija koja se žalila na Gugl bila njegov konkurent iz SAD.

Vašington je pre dve godine odustao od slične istrage protiv Gugla zbog nedostatka dokaza a ta kompanija se obavezala na dobre prakse.

Tadašnji predsednik Federalne komisije za trgovinu (FTC) DŽon Leibovic (Jon Leibowitz) je rekao da je sprovedena temeljna istraga navoda da je Gugl manipulisao rezultatima pretrage na štetu svojih konkurenata ali da nisu pronađeni dovoljni dokazi da bi se pokrenuo postupak.

Gugl je pristao da ukine ograničenja na servisu za oglašavanje Gugle edvords zbog kojih oglašivači nisu mogli da vode paralelne reklamne kampanje na konkurentskim platformama. Ta kompanija je prestala da u rezultate svoje specijalizovane pretrage uvrštava sadržaje sa nekih sajtova, pre svega kritike restorana i hotela, pošto je optuživana da prisvaja te sadržaje.

Pozivi da se ponovo pokrene istraga protiv Gugla ponovo su počeli pošto je u u martu objavljen poverljiv interni izveštaj FTC-a u kome stručnjaci preporučuju da se pokrene pravosudni postupak.