Vesti

Postoji u Srbiji jedna čudna vrsta ljudi...

Izdavačima šest tabloida i dnevnih listova bliskih vlastima tokom 2025. godine isplaćeno je više od milion evra iz državnih i lokalnih budžeta kroz javne nabavke i projektno sufinansiranje medija. Raskrikavanje je analiziralo javno dostupne ugovore i otkrilo, na primer, da je samo dvema firmama smederevskog biznismena Bobana Rajića, Politici i Novostima isplaćeno gotovo pola miliona evra. U isto vreme ovi mediji odrađuju svoj deo posla za vlast – na naslovnim stranicama šest tabloida novinari Raskrikavanja pronašli su više od 1.800 manipulacija, uglavnom iz političke rubrike. 

Na naslovnim stranama šest dnevnih listova bliskih vlastima u 2025. novinari Raskrikavanja pronašli su više od 1.800 manipulativnih vesti. Prednjači Alo sa čak 529 takvih tekstova, a odmah za njim sledi Informer sa 399. Raskrikavanje već godinama analizira naslovnice tabloida, i prošla, 2025. godina do sada je zabeležila rekorde u objavljivanju manipulacija. Šest tabloida koje smo analizirali – Informer, Srpski telegraf, Alo, Večernje novosti, Kurir i Politika – iz budžeta su prošle godine zajedno inkasirali više od milion evra.

U Srbiji radio sluša 66,3 odsto građana, ali se vesti sa ovog medija retko analiziraju. Na radio-stanicama sa nacionalnom frekvencijom predstavnici vlasti se pojavljuju kao glavni akteri u više od 70 odsto vesti, dok se opozicija nije pojavila nijednom

Ministarstvo informisanja i telekomunikacija objavilo je sastav komisija za ocenjivanje projekata na devet medijskih konkursa koje je raspisalo za 2026. godinu.

Mreža „Novinarke protiv nasilja prema ženama“ u Srbiji redefiniše način na koji mediji izveštavaju o rodno zasnovanom nasilju. Osnovana 2017. godine i pokretana solidarnošću, a ne hijerarhijom, grupa okuplja oko 100 novinarki koje se bore protiv štetnih praksi izveštavanja, podržavaju jedna drugu kroz izveštavanje o visokom riziku i razvijaju praktične alate za promene – od etičkih smernica do pionirske baze podataka o fotografijama. U medijskom pejzažu oblikovanom političkim pritiskom, institucionalnom tišinom i emocionalnim pregorevanjem, njihov rad nudi redak model kolektivne brige i odgovornosti.

Novinari i novinarke ne proizvode “sadržaj”, iako često na redakcijskom sastanku izgovorim ovu reč i verovatno iznerviram koleginice.

Novinari lokalnih medija u Srbiji suočavaju se sa sličnim problemima i pritiscima i često su prepušteni sami sebi, ocenjeno je večeras nakon projekcije filma “Novinari pod pritiskom – lokalni glasovi” u Evropskoj kući Novi Pazar. 

Među dopisnicima na jugu Srbije ima milionera, ali ne po zaradi, već po broju pređenih kilometara. Sem važećih definicija te profesije iz udžbenika novinarstva, koje opisuju novinara kao nekog ko redovno šalje vesti i izveštaje iz grada ili države van matične redakcije, aktuelni dopisnici na jugu imaju i svoje viđenje profesije – oni, na osnovu sopstvenih iskustava, kažu da je njome baviti se „lepo, ali da nije preporučljivo“, da je to „patološka ljubav“, da su dopisnici na jugu „prvi kada se radi, a poslednji kada se plaća“ ili da je „novinarski posao najteže raditi, ali je od njega i najteže odustati“.