(Zlo)upotreba medija u predizbornoj kampanji: Hibridni rat režima protiv novinara

Ne postoji u Evropi autokrata koji toliko vodi računa o medijima, društvenim mrežama i svakom obliku komunikacije kao što to čini Aleksandar Vučić. I to radi uglavnom u dva pravca: preuzimanjem posredne ili neposredne kontrole nad medijima, osnivanjem lojalističkih medija i permanentnom upotrebom armije botova – kako bi se pregazili nezavisni glasovi i blokirali, odnosno zatamnili nalozi nezavisnih medija na društvenim mrežama. Drugi pravac je represija koja nije viđena još od devedesetih godina, kada je taj isti Vučić bio ministar informisanja sa zloglasnim Zakonom o informisanju kojim su gašeni mediji. U to vreme je ubijen vlasnik i glavni urednik Dnevnog telegrafa Slavko Ćuruvija.

Stanje na terenu

Danas, od oko 2.350 registrovanih medija u Srbiji, bar 90% onih koji se bave informativnim programom je provladinog karaktera, sa snažnom propagandom i sadržajima kojima se grubo diskredituju i satanizuju politički neistomišljenici, nezavisni novinari i mediji koji nisu pod kontrolom vlasti.

U protekle dve godine imamo nagli rast broja pretnji i napada na novinare i još primetniji pad kažnjivosti. Od tri stotine slučajeva koji su registrovani u tužilaštvima u Srbiji, samo u 4% slučajeva počinioci su kažnjeni. Poređenja radi: tokom 2019. godine više od trećine slučajeva okončano je sudskim epilogom u formi neke propisane kazne.

Zatim, u proteklih devet meseci, u više od 60% slučajeva napada na novinare, policija nije dostavila tužilaštvu prikupljena obaveštenja o istrazi. Na terenu je stanje još gore – policija ne samo da ne reaguje na zahtev tužilaštva već njeni pripadnici, iako prisutni prilikom napada na novinare, ne štite ih i ne privode nasilnike. U proteklih nešto više od godinu dana notirano je nekoliko desetina incidenata u kojima su pripadnici interventnih jedinica udarali, odgurivali, vređali i ponižavali novinare i medijske radnike. I pored prijava Službi unutrašnje kontrole MUP-a, nijedan policajac nije kažnjen.

(Pred)izborno nasilje na više načina

Tokom predizborne kampanje i na sam dan lokalnih izbora zabeleženi su slučajevi nasilja nad novinarima koje su počinili pripadnici vladajuće stranke. Pored fizičkih napada i razbijanja opreme, zabeležen je i napad sekirama koji se može okarakterisati i kao pokušaj ubistva. Napadi nisu bili izazvani ni na koji način – novinari i fotoreporteri bili su meta isključivo zato što su izveštavali o nasilju i dokumentovali ga. Očigledno je to postala praksa koja će se upotrebiti i na predstojećim republičkim izborima.

Kao predsednik Republike Aleksandar Vučić je opstruirao formiranje funkcionalnog nezavisnog Saveta Regulatornog tela za elektronske medije. Nije se libio da izjavi da neće dozvoliti da nezavisni kandidati imaju većinu u Savetu REM-a jer će vrlo brzo ugasiti TV Informer. Ova neistina samo je deo njegove svesrdne podrške odbrani medija koji iz minuta u minut širi režimsku propagandu, te konstantnim govorom mržnje i lažima satanizuje opoziciju, nezavisne novinare i medije, aktiviste, studente i dr. Rezultat ove opstrukcije s najvišeg nivoa je da trenutno imamo nefunkcionalni Savet REM-a, koji ne može tokom predizborne kampanje bitnije da utiče na sankcionisanje kršenje Zakona o elektronskim medijima i niza drugih pravnih akata.

U pripremama za izbore,intenzivirane su aktivnosti na promeni vlasničke strukture medija nekadašnje United media grupe − N1, TV Nova S, nova.rs, Radar, Danas. Alpak grupa, vlasnici Euronjuza, koji su bliski Viktoru Orbanu i Aleksandru Vučiću, objavili su da su kupili ovu grupu medija, ali još uvek nisu dobijene dozvole regulatora u Luksemburgu gde su ovi mediji registrovani. I pored toga, vlasnik Alpak grupe upisao se kao vlasnik u ovdašnji APR i počeo da menja kadrovsku strukturu, prvo na N1 televiziji, a potom i na portalu nova.rs. Zatim, na sugestiju ministra za informisanje i telekomunikacije, novi vlasnik je zatražio dozvolu za N1 u REM-u bez obaveštavanja redakcije i programskog direktora, zloupotrebljavajući njegova lična dokumenta. Promenjen je i direktor nova.rs, a potom je nametnuto novo rukovodstvo koje je dovedeno iz pro-Vučićevog Blica. Redakcija je odbila poslušnost, zahtevajući da se o promenama razgovara posle izbora, pošto se ovakvim promenama direktno utiče na promenu uređivačke politike i samim tim na rezultate predstojećih izbora.

I u slučaju opstrukcije REM-a, te sprečavanja kontrole medija u predizbornoj kampanji, i u preuzimanju vodećih informativnih profesionalnih redakcija tokom nje, očigledna su nastojanja da se obezbedi opstanak na vlasti po svaku cenu. To se čini uz nesagledivo nasilje nad novinarima i medijima.

Jasno je da je ovakvim potezima u medijskoj sferi, regularnost izbora već kompromitovana u trenutku kada nastaje ovaj tekst, dve nedelje pre parlamentarnih izbora. Posebno zabrinjava što se sve to odvija bez ozbiljne reakcije međunarodne zajednice koja bi – da hoće – mogla upotrebiti mehanizme kojima bi obuzdala ovu vrstu nasilja vlasti u predizbornom periodu.

Ogledalo društva

Samo u oktobru, u kojem se održavaju izbori i predizborna kampanja, imamo više od deset SLAPP suđenja protiv istraživačkih redakcija, u prvom redu KRIK-a i BIRN-a. Tužioci u strateškim tužbama protiv interesa javnosti su vodeći političari, vodeći mafijaši i vodeći tajkuni, bliski vodećim političarima. U tužbama se pored visokih finansijskih kazni (do 50.000 eura) traže i zatvorske kazne i zabrane obavljanja novinarskog posla. Istraživački novinari su, pored ovih pretnji, izloženi i psihičkim pritiscima. Naime, onemogućeni su da se bave svojim poslom tokom višegodišnjih sudskih procesa, koji sa sobom nose brojne pretnje i neprijatnosti. Neke redakcije izložene su svim navedenim pretnjama i upravo odatle dolazi termin „hibridni rat“ protiv novinara i medija.

Paralelno s time, već tri godine imamo registrovanu upotrebu špijunskih softvera ugrađenih u mobilne telefone novinara i aktivista. Pored domaćih verzija, za koje je su međunarodne relevantne institucije utvrdile da imaju konekciju sa BIA, registrovana je i upotreba Pegazus softvera.

Početkom godine više medija doživelo je botovske napade na sajtove i društvene mreže putem kojih je na nekoliko dana blokiran pristup ovim sajtovima ili nalozima. Isto se dogodilo i s nalozima pojedinaca/influensera koji imaju veliku posećenost zahvaljujući vrlo profesionalnim fotografijama i video-klipovima s protesta.

Sve to opravdava bojazan da su ovo tek pripreme i probe za zatamnjivanje društvenih mreža u trenutku kada vlast bude želela da ograniči pristup nezavisnim informacijama, kako bi prikrila stvarne izborne rezultate i/ili informacije o postizbornim dešavanjima širom zemlje.

U takvim okolnostima jasno je koliko nam nedostaje istinski nezavisan Javni medijski servis koji je već godinama, i na republičkom i na pokrajinskom nivou, u potpunoj kontroli vladajuće oligarhije na čelu sa Aleksandrom Vučićem. Zakon o javnim medijskim servisima predstavlja mrtvo slovo na papiru jer nisu izabrani programski saveti, ombudsman, kao ni upravni odbori kojima je na diskutabilan način, tumačenjem zakona koje je dalo Ministarstvo informisanja i telekomunikacija, produžen mandat. Novoizabrana generalna direktorka RTS-a se suočava sa ozbiljnim optužbama da ne ispunjava propisane uslove u vezi sa izborom na tu funkciju, što dodatno potkopava već ozbiljno narušeni kredibilitet ove medijske kuće koja se većinski finansira putem radio-televizijske takse.

Ozbiljnom osiromašenju medija koji nisu pod kontrolom vlasti u značajnoj meri je doprinela i zloupotreba projektnog sufinansiranja. Tokom ove godine, na lokalnom, pokrajinskom i republičkom nivou, više od 15 miliona evra dodeljeno je isključivo provladinim medijima, čime je još više urušena medijska scena koja štiti i promoviše javni interes. Time je ozbiljno ugrožen opstanak takvih medija, a sličan obrazac vidljiv je i na nevladinoj sceni, koja je kritički nastrojena prema vlastima.

Stanje u medijima je ogledalo stanja u čitavom društvu, zbog čega s velikom zabrinutošću treba pratiti naredne poteze vlasti prema svima koji joj se suprotstavljaju pozivajući se na načela pravne države, koju je ovaj režim suspendovao.

Piše: Veran Matić

Izvor: Beogradska otvorena škola (BOŠ), Progovori o pregovorima, br. 137, „Stari režim na ivici“, str. 10, dostupno na: Issuu – Bilten br. 137