2015: Nulta godina projektnog sufinansiranja medija i prve sive zone sistema

Zakon o javnom informisanju i medijima, usvojen u avgustu 2014. godine, doneo je dve strukturne novosti u kojima su tadašnji akteri reforme videli osnovu ozbiljnog preokreta. Prvo: konačan izlazak države iz vlasništva nad medijima. Drugo: projektno sufinansiranje kao zamena za direktne subvencije — mehanizam kojim bi se budžetski novac usmeravao ka sadržajima od javnog interesa, a ne prema medijima po političkim ili drugim afinitetima vlasti. Javni interes u oblasti informisanja tada je po prvi put preciznije definisan, a komisije su formirane uz učešće predstavnika novinarskih i medijskih udruženja.

U Bečeju i Novom Bečeju su 2015. godine raspisani konkursi vredni po četiri miliona dinara. Deo dokumentacije iz tog perioda bio je javno objavljen, dok je deo pribavljen putem zahteva za pristup informacijama od javnog značaja. Na osnovu te dokumentacije može se sagledati kako je novi model primenjen u prvoj godini i koja su se pitanja odmah otvorila u vezi sa standardima, tumačenjem pravila i kontrolom javnog novca.

Dokumentacija korišćena u ovom tekstu obuhvata konkursnu dokumentaciju Opštine Bečej i Opštine Novi Bečej iz 2015. godine, podatke iz Agencije za privredne registre, kao i materijal dostavljen redakciji Webinfo po osnovu zahteva za pristup informacijama od javnog značaja 2016. i 2026. godine.

U javnosti se u tom periodu često govorilo o depolitizaciji i transparentnosti raspodele sredstava, dok se praksa primene novog modela tek uspostavljala. Jedan od prvih konkretnih testova tog sistema bio je konkurs Opštine Bečej iz 2015. godine.

Bečej 2015: prvi konkurs po novom modelu

U martu 2015. godine Opština Bečej objavila je javni poziv za sufinansiranje medijskih projekata u ukupnom iznosu od četiri miliona dinara. Rok za podnošenje prijava iznosio je 15 dana od dana objavljivanja u dnevnom listu „Dnevnik“ i na zvaničnoj internet stranici opštine.

Pravo učešća na konkursu imali su svi izdavači medija koji su upisani u registar Agencije za privredne registre, kao i pravna lica i preduzetnici koji se bave proizvodnjom medijskih sadržaja i imaju dokaz da će sufinansirani sadržaj biti realizovan putem medija.

Informacija o konkursu bila je objavljena kroz propisane kanale. Ipak, to u praksi nije značilo da su sve lokalne redakcije blagovremeno saznale za raspisivanje konkursa. Portal Webinfo, koji od 2011. godine izveštava iz Bečeja, nije bio upoznat sa konkursom u roku koji bi omogućio podnošenje prijave.

Agencija, mreža i dve trećine budžeta

Na bečejski konkurs 2015. godine prijavilo se šest podnosilaca. Komisija je odbila tri prijave: Udruženje „Danubius“ iz Novog Sada, Radio City za portal „City online“ iz Niša i Dnevnik Vojvodina Press.

Podržana su tri projekta.

Najveći pojedinačni iznos — 2.645.000 dinara od ukupno četiri miliona, odnosno gotovo dve trećine ukupnog budžeta — dodeljen je agenciji za konsalting i marketing Cross Media Consalting, čija je vlasnica Monika Berček, preduzetnica registrovana u Bečeju od februara 2014. godine. Prema podacima APR-a, radnja je brisana iz registra 15. januara 2016. godine. Nova agencija pod nazivom „MONIKA BERČEK PR AGENCIJA ZA KONSULTANTSKE AKTIVNOSTI CROSS MEDIA CONSULTING BEČEJ“ upisana je u registar 13. januara 2016. godine i vodi se kao aktivna u trenutku provere u APR-u.

Naziv projekta bio je „Medijski centar Bečej — udruženi lokalni elektronski mediji Bečeja“. Iz projektne dokumentacije proizlazi da projekat nije bio vezan za jedan medij, već za mrežu više lokalnih medija okupljenih oko jedne prijave.

Privredno društvo Mozaik d.o.o. Bečej dobilo je ukupno 980.000 dinara za dva projekta: 800.000 dinara na opštem konkursu i dodatnih 180.000 dinara za informisanje osoba sa invaliditetom. Privredno društvo „Medijum“ d.o.o. Bečej dobilo je 375.000 dinara.

Prema projektnoj dokumentaciji, ideja projekta Cross Media Consaltinga bila je da agencija koordinira mrežu od četiri medijska partnera: TV Bečej (u vlasništvu VTV ComNet DOO Subotica), Radio Active DOO Bečej, web portal MojBečej (u vlasništvu Bečejskog udruženja mladih) i internet portal Radioactive.rs. U dostupnoj dokumentaciji ne navodi se obrazloženje kriterijuma na osnovu kojih su partneri odabrani.

Izjave o partnerstvu potpisali su Aleksandar Đekić, predsednik Bečejskog udruženja mladih, Vladan Stefanović, direktor VTV ComNet-a, i Ferenc Berček, direktor Radio Active DOO Bečej. Svi dokumenti nose datum 25. mart 2015. godine — isti dan kada je aplikacija predata opštini.

Prema podacima iz Agencije za privredne registre, VTV ComNet DOO Subotica podneo je registracionu prijavu za otvaranje ogranka u Bečeju 9. januara 2015. godine, dok je registracija medija pod nazivom TV Bečej odobrena 16. marta 2015. godine, jedanaest dana pre zatvaranja konkursa, koji je zaključen 27. marta 2015. godine.

Prema javno dostupnim podacima, Ferenc Berček je direktor, zakonski zastupnik i odgovorni urednik Radio Active DOO Bečej, jednog od medija uključenih u partnersku mrežu. Monika Berček i Ferenc Berček nalaze se u bračnoj zajednici.

Ni tada, kao ni danas, zakon nije sadržao izričitu odredbu koja bi zabranjivala uključivanje članova porodice u projekte prijavljene na konkurs. Pitanje eventualnog sukoba interesa u takvim situacijama pre svega se razmatra kroz profesionalne i etičke standarde, kao i kroz percepciju nepristrasnosti u postupku raspodele javnih sredstava, posebno kada su u projekat uključeni međusobno povezani subjekti.

Tanja Maksić, stručnjakinja za medijske politike BIRN Srbija, navodi da srodničke veze u konkursnim procedurama same po sebi nisu nužno protivzakonite, ali da otvaraju pitanje standarda i sukoba interesa kada zakon to ne reguliše. „Porodične i srodničke veze su dodatna dimenzija. Ako zakon takvu vrstu sukoba interesa ne reguliše, onda je na stručnoj javnosti i članovima komisije da prepoznaju i signaliziraju takve veze. Da bi se otklonila svaka sumnja u nepristrasnost, takve situacije bi trebalo izbegavati.“

Doc. dr Saša Mirković, koji je učestvovao u izradi Zakona o javnom informisanju i medijima i u periodu 2015–2016. godine obavljao funkciju državnog sekretara u Ministarstvu kulture i informisanja, u više navrata je ukazivao da su prve godine projektnog sufinansiranja predstavljale „sivu zonu“, u kojoj su formalna pravila postojala, ali su se standardi njihove primene tek formirali. Osvrćući se na taj period, Mirković ga opisuje kao „nultu godinu“ projektnog sufinansiranja.

U ovom slučaju ne govori se o utvrđenoj nezakonitosti, već o pitanju standarda koji se primenjuju u raspodeli javnih sredstava i načinu na koji takve okolnosti utiču na poverenje javnosti u konkursne procedure.

Finansijska specifikacija i struktura troškova

Struktura projekta vidljiva je u prijavnoj dokumentaciji, dok finansijska specifikacija pokazuje način raspodele sredstava između uključenih subjekata.

U revidiranoj finansijskoj specifikaciji projekta definisani su planirani troškovi i način njihove raspodele. Kao personalni troškovi finansirani sredstvima Opštine Bečej predviđeni su bruto honorari za novinare u ukupnom iznosu od 1.296.000 dinara (32 angažovanja po 40.500 dinara), kao i bruto honorari za veb administratore, tonce i montažere u iznosu od 972.000 dinara (24 angažovanja po 40.500 dinara). Za administratora odnosno koordinatora projekta planiran je iznos od 376.999 dinara.

Pored toga, revidirana specifikacija predviđa da deo troškova produkcije i tehničke realizacije bude finansiran iz sopstvenih sredstava nosioca projekta, u ukupnom iznosu od oko 954.000 dinara, kroz stavke poput troškova produkcije, interneta, goriva i materijalnih troškova.  

U izveštaju o realizaciji projekta, u dokumentu označenom kao „Specifikacija utrošenih sredstava“, prikazan je način pravdanja troškova. Kao pojedinačne isplate u ovom izveštaju navode se sredstva isplaćena pravnim licima:

- BUM Bečej – 800.000 dinara, uz oznaku „UGOVOR“ i datum 01.06.2015. - VTV – 100.000 dinara, uz oznaku „FAKTURA“ (28/2015) - DNEVNIK – 100.000 dinara, uz oznaku „FAKTURA“ (01/01293) - MTM SPORT – 100.000 dinara, uz oznaku „FAKTURA“ (46/15) - AGENCIJA WEB ART – 18.000 dinara, uz oznaku „FAKTURA“ i više brojeva (64, 75, 95, 104) - FDC TRADE – 86.600 dinara, uz oznaku „FAKTURA“ (160/15)

Isplata od 86.600 dinara prema subjektu označenom kao „FDC Trade“, koja je u izveštaju o realizaciji projekta evidentirana kao faktura (160/15), odnosi se na nabavku objektiva sa filterom za kameru.

U istom izveštaju evidentirane su i dve zbirne stavke:

- „Bruto honorari za veb admin/tonce/montažer“ – 957.170 dinara - „Administrator–koordinator projekta“ – 499.500 dinara, uz oznaku da je osnov „autorski ugovor“

Iz dokumentacije je vidljivo da je jedno lice bilo angažovano kao administrator odnosno koordinator projekta, što odgovara stavci predviđenoj u revidiranoj finansijskoj specifikaciji.

Međutim, za ostale planirane angažmane — novinare, veb administratore, tonce i montažere — u izveštaju o pravdanju troškova ne navode se pojedinačna imena angažovanih lica, niti su priloženi pojedinačni ugovori ili obračuni bruto honorara koji bi pokazali kako su ta angažovanja realizovana.

Istovremeno, sredstva koja su u revidiranom budžetu bila planirana za angažovanje fizičkih lica u izveštaju o realizaciji projekta delom su prikazana kroz isplate pravnim licima. Time je struktura troškova u izveštaju drugačija od one predviđene revidiranom finansijskom specifikacijom projekta. Iz dostupne dokumentacije nije vidljivo da li je takva promena strukture troškova bila posebno obrazložena ili evidentirana u postupku realizacije projekta.  

Opština je dostavila narativni i finansijski izveštaj projekta, kao i izvode koji potvrđuju uplatu sredstava iz budžeta opštine prema nosiocu projekta. Međutim, u odgovoru na dopunu zahteva navedeno je da dodatni dokumenti „nisu pronađeni u arhivi“, uz obrazloženje da je „prošao propisani obavezni rok čuvanja“.

Izveštaj o realizaciji projekta dostavljen je opštini 31. decembra 2015. godine, dok je projektna prijava podneta 25. marta iste godine. Materijal iz faze prijave projekta dostupan je u arhivi, dok deo koji se odnosi na finansijsku realizaciju i angažovanje saradnika danas nije pronađen.

Deo tih dokumenata redakcija je ipak pronašla u sopstvenoj arhivi, jer je isti set materijala bio dostavljen 2016. godine po ranijem zahtevu za pristup informacijama od javnog značaja.

Transparentnost koja je postala vidljiva tek kroz dokumentaciju

Iz dostavljene specifikacije proizlazi da je najveća pojedinačna isplata među projektnim partnerima izvršena prema Bečejskom udruženju mladih (BUM), u iznosu od 800.000 dinara, na osnovu ugovora zaključenog 1. juna 2015. godine. BUM je u projektnoj dokumentaciji naveden kao partner u okviru projekta „Medijski centar Bečej“, kao osnivač portala MojBečej.

BUM u svom radu često obrađuje teme od javnog interesa, uključujući pitanja transparentnosti i trošenja budžetskih sredstava. Ipak, iz dostupnih objava u tom periodu nije bilo vidljivo da je organizacija učestvovala u projektu „Medijski centar Bečej“, niti je kroz same objave bilo moguće sagledati finansijsku strukturu projekta i raspodelu sredstava među partnerima.

Zakonski zastupnik BUM-a Aleksandar Đekić potvrdio je za Webinfo da je bio partner na pomenutom projektu, kako je rekao, iz razloga što u tom periodu „onlajn mediji nisu mogli da konkurišu“. Đekić je naveo da sadržaj koji je nastao u okviru projekta velikim delom više nije dostupan zbog hakerskog napada. „Bili smo hakovani pre nekoliko godina, portal, računari i obrisan nam je youtube. Nismo uspeli povratiti taj kanal, nažalost ni sadržaje niti pratioce. Portal smo redizajnirali, prešli na drugi server i ručno smo vraćali sadržaje koje smo uspeli da prikupimo, tako da dosta starih sadržaja nema, a i neki koji su tu su bez fotografija jer njih nismo uspeli da rešimo. Tačan broj sadržaja za taj projekat nisam siguran, a bilo je video i tekstualnih sadržaja koje smo dostavili u dvd formatu za potrebe izveštaja“, objasnio je Đekić.

Sam ugovor o saradnji na projektu između agencije „Cross Media Consulting“ i Bečejskog udruženja mladih (BUM) predviđao je da partner kroz portal MojBečej pravovremeno informiše građane o društveno-političkom i kulturnom životu opštine, na srpskom i mađarskom jeziku, uz svakodnevno objavljivanje aktuelnih sadržaja dostupnih građanima Bečeja i šire. U dokumentu o saradnji između agencije „Cross Media Consulting“ i Bečejskog udruženja mladih (BUM) ne navodi se obaveza posebnog označavanja sadržaja kao projektnog. Istovremeno, u ugovoru o sufinansiranju između Opštine Bečej i agencije „Cross Media Consulting“ predviđena je obaveza da se javnost na odgovarajući način obavesti da je projekat sufinansiran iz budžeta Opštine Bečej, ali nije precizirano da li se i na koji način ta obaveza prenosi na medijske partnere koji realizuju deo sadržaja u okviru projekta.

Podatak o isplati od 800.000 dinara postao je vidljiv tek kroz dokumentaciju dobijenu po osnovu zahteva za pristup informacijama od javnog značaja, čime je tek naknadno postalo moguće sagledati finansijsku strukturu projekta i raspodelu sredstava unutar mreže medijskih partnera.

Ta činjenica pokazuje razliku između javne prezentacije projekta i finansijske strukture koja je postala vidljiva tek kroz dokumentaciju.

Tanja Maksić: projekti su često ličili na redovnu proizvodnju sadržaja

U istom dokumentu (narativnom izveštaju), opis realizacije sažet je formulacijama da je „producirano više od 250 radio-televizijskih produkcija/emisija“ i „plasirano približno 150 članaka vesti na internetu“. Kao indikatori postignutih rezultata navode se interakcije publike putem portala, SMS poruka, telefonskih poziva i Fejsbuk stranica, kao i „šerovanje“ materijala i „brzo reagovanje“ medijskih partnera, dok su ciljevi projekta opisani kao „poboljšanje javnog informisanja“, „povećanje transparentnosti rada lokalne samouprave“, kao i praćenje rada skupštinskih i izvršnih organa i javnih preduzeća.

Uz narativni izveštaj priložena je i dokumentacija predstavljena kao dokaz realizovanih medijskih sadržaja. Ona se sastoji od odštampanih prikaza objava sa društvenih mreža i portala medijskih partnera, uključujući fotografije objava sa Fejsbuk stranica i veb portala. Među priloženim primerima nalaze se kratke informativne vesti, fotogalerije sa lokalnih događaja, najave emisija i servisne informacije, poput obaveštenja o isključenjima električne energije ili lokalnim događajima.

Dokumentacija ne sadrži sistematizovan pregled svih proizvedenih sadržaja niti spisak priloga koji bi omogućio da se pojedinačne objave jasno povežu sa projektom „Medijski centar Bečej“. Istovremeno, ne sadrži ni tematsku razradu realizovanih sadržaja, primere izdvojenih priloga niti jasno razgraničenje projektnih aktivnosti u odnosu na redovni informativni program.

Šta je stajalo u predlogu projekta

U opisu projekta, u prijavnom dokumentu, u tački 4.2, navodi se da mreža medijskih partnera omogućava pokrivenost „bukvalno 100% građana opštine Bečej“. Kao argument navodi se kombinovanje više medijskih platformi – televizije, radija, internet portala i društvenih mreža – dok se u delu o monitoringu (tačka 4.6) pominju praćenje posećenosti sajta, gledanosti televizije i slušanosti radija. U dokumentaciji nije precizirano na koji način je izveden zaključak o potpunoj pokrivenosti stanovništva, niti su navedeni konkretni procentualni pokazatelji koji bi takvu tvrdnju potkrepili.

U tom kontekstu, Tanja Maksić, stručnjakinja za medijske politike iz BIRN Srbija, ocenjuje da prijava deluje kao generički opis stanja i problema, bez jasno definisanog konkretnog cilja i preciznog obrazloženja efekata projekta. „Deluje kao podrška redovnom radu, i to redovnim informativnim emisijama. Projekat bi trebalo da bude tematski i logički zaokružena celina. To nije projekat sam po sebi, već zaobilaženje projektnih pravila“, navodi Maksić.

U Ugovoru o sufinansiranju projekta u oblasti javnog informisanja, zaključenom između Opštine Bečej i PR Agencije za konsalting i marketing „Cross Media Consulting“ Bečej (broj II 091-1 / 2015-4), u članu 4 navodi se da se „korisnik obavezuje da na odgovarajući način obavesti javnost da je projekat sufinansiran iz budžeta Davaoca sredstava – Opštine Bečej“.

U dostupnoj arhivi objava medijskih partnera iz perioda realizacije projekta nije uočeno označavanje sadržaja kao dela projekta sufinansiranog sredstvima opštine, niti je u okviru objava bilo vidljivo da je reč o sadržajima nastalim u okviru projekta vrednog 2.645.000 dinara, odnosno gotovo dve trećine ukupnog budžeta konkursa.

Sastav komisije za konkurs 2015. godine

O projektima koji su 2015. godine dobili sredstva na konkursu Opštine Bečej odlučivala je tročlana komisija. Prema zvaničnoj dokumentaciji, činili su je:

• Maja Rakovic, predsednica udruženja RAB Srbija (Udruženje radio-stanica Srbije), na predlog tog udruženja;
• Slobodan Krajnović, glavni urednik radija i portala 021, na predlog Lokal pressa i ANEM-a;
• Nevena Subotić, novinarka, čija je konkursna biografija navodila da je PR opštine Novi Bečej i manifestacije Velikogospojinski dani.

Prema tada važećem modelu, komisije su činili predstavnici medijskih i strukovnih udruženja, kao i predstavnici predloženi na lokalnom nivou.

Govoreći o sastavu komisije, Mirković ukazuje da bi takva situacija danas bila problematična. „Ti imaš konflikt interesa. Danas bi bilo nezamislivo da bilo ko iz lokalne samouprave učestvuje u odlučivanju. Poenta je: ti si PR lokalne samouprave.“

Govoreći o načinu na koji su se tada formirale komisije, Mirković objašnjava da je njihov sastav u velikoj meri bio odraz odnosa između medijskih udruženja na republičkom nivou. „To je bio RAB i to je bila Maja Rakovic, koja je bila u tom tonu ‘nezameranja’ i želje da bude blizu procesu odlučivanja, odnosno izvora finansiranja — što nije zabranjeno. Sećam se da smo u Ministarstvu imali devet komisija i da su mesta većinski popunjavana predstavnicima udruženja kao što su NUNS, Lokal pres, NDNV, ANEM i druga. U toj konstelaciji RAB je smatrao da treba da ima veće učešće, ali su, ako ništa drugo, bili za stolom. Ti odnosi na republičkom nivou prenosili su se i na lokal“, rekao je Mirković.

Mirković opisuje i situacije koje su se u praksi pojavljivale u radu konkursnih komisija. „Onda imate situaciju gde o novcu odlučuje predsednica udruženja čiji je član medij čija vlasnikova supruga aplicira i dobija najveća sredstva. Formalno gledano, čak i danas, teško bi se to protumačilo kao konflikt interesa, ali u tom kontekstu mi smo to rešavali tako što se član komisije privremeno izuzme — izađe iz sale dok se odlučuje o projektu sa kojim je povezan.“

Govoreći o odnosima unutar komisije koja je odlučivala o konkursu u Bečeju 2015. godine, Mirković ocenjuje da je odnos snaga bio takav da pojedinačni glas nije mogao bitno da promeni ishod odlučivanja. „Očito je bilo da su hteli da budu sigurni da će ‘to’ proći. I rezultat je bio takav kakav jeste: čak i da je Slobodan Krajnović bio protiv, nadglasali bi ga. To je bilo jasno.“

Bečej i Novi Bečej 2015: sličnost u sastavu konkursnih komisija

U julu 2015. godine raspisan je konkurs Opštine Novi Bečej, takođe vredan četiri miliona dinara. Komisiju su činili Ferenc Berček, kao predstavnik RAB Srbija, Predrag Ćurčija, na predlog UNS-a, i Srđan Merković, na predlog Opštine Novi Bečej.

I u ovom slučaju pojavljuje se RAB Srbija — isto udruženje čija je predsednica sedela u komisiji u Bečeju. Prema javno dostupnim objavama tog udruženja, Srđan Merković se u pojedinim prilikama navodi kao strateški partner RAB-a kroz svoju agenciju Poenta.

Sama činjenica da se predstavnici istog udruženja i osobe povezane s njim pojavljuju u različitim lokalnim komisijama ne predstavlja dokaz nezakonitog postupanja niti implicira povredu propisa. Ipak, ona pokazuje da je u tom periodu postojala određena profesionalna i institucionalna povezanost aktera unutar medijskog sektora, što je relevantno za razumevanje šireg konteksta raspodele sredstava.

Novi Bečej 2015: dodela sredstava javnom preduzeću i prestanak rada radija

Na konkursu Opštine Novi Bečej 2015. godine, agencija Cross Media Consalting iz Bečeja dobila je 300.000 dinara. Najveći pojedinačni iznos — 1.800.000 dinara — dodeljen je JP Radio Novi Bečej, javnom preduzeću koje se finansiralo iz javnih prihoda.

U tekstu javnog poziva koji je raspisala Opština Novi Bečej bilo je navedeno: „Pravo učešća na konkursu nemaju izdavači medija koji se finansiraju iz javnih prihoda.“

Sredstva su ipak dodeljena JP Radio Novi Bečej. Iz javno dostupnih odluka i obrazloženja nije vidljivo da li je komisija posebno tumačila ovu odredbu niti na koji način je obrazloženo prihvatanje prijave javnog preduzeća u svetlu citirane formulacije iz javnog poziva.

Dodatnu dimenziju ovom slučaju daje podatak da je JP Radio Novi Bečej prestao sa radom 12. novembra 2015. godine, odnosno pre isteka perioda za koji su konkursna sredstva bila opredeljena. Imajući u vidu da je projekat formalno obuhvatao period nakon tog datuma, iz dostupne dokumentacije nije jasno ko je podneo završni izveštaj o realizaciji projekta, na koji način je izvršena administrativna i finansijska kontrola, niti da li je sprovedena eventualna procedura povraćaja neutrošenih sredstava.

Na konkursu Opštine Novi Bečej 2015. godine, pored JP Radio Novi Bečej i Cross Media Consalting, sredstva u iznosu od 1.200.000 dinara dodeljena su projektu čiji je podnosilac bio „Promolajn plus“, Novi Bečej.

Prema podacima iz registra privrednih subjekata, pod tim nazivom poslovao je preduzetnik registrovan kao VLADIMIR SUBOTIĆ PR REKLAMA I PROPAGANDA PROMOLAJNPLUS NOVI BEČEJ, upisan u registar 30. aprila 2010. godine, sa sedištem u Novom Bečeju, u ulici Slavka Babića 25a. Ovaj preduzetnik brisan je iz registra 31. maja 2018. godine.

Na istoj adresi danas je registrovan preduzetnik pod nazivom NEVENA SUBOTIĆ PR REKLAMA I PROPAGANDA PROMOLAJN NOVI BEČEJ. Prema javno dostupnim podacima, reč je o supružnicima.

Nazivi poslovnih imena razlikuju se u jednom delu („Promolajn“ / „Promolajn plus“), dok je adresa registracije identična. Sličnost registracionih podataka i adrese sama po sebi ne dokazuje kontinuitet delatnosti, ali je relevantna za razumevanje šireg konteksta i profesionalnih veza u tom periodu.

Mirković: „Zametak monstruma“ i „nulta godina“ medijskih konkursa

Sa vremenske distance od jedanaest godina, konkursna dokumentacija iz Bečeja i Novog Bečeja 2015. godine danas se može sagledavati i kroz prizmu kasnijeg razvoja sistema projektnog sufinansiranja medija.

Doc. dr Saša Mirković u razgovoru za ovaj tekst ocenjuje da dokumentacija iz tog perioda pokazuje ranu fazu procesa koji će se kasnije intenzivirati.  „Ono što ste vi meni poslali, ova konkursna dokumentacija iz 2015. godine iz Bečeja konkretno je neka vrsta zametka onoga što je moglo da nagovesti da će nastati ‘monstrum’ koji je hranjen svih ovih godina. Tada to još nije bilo ogoljeno kao danas. To je bila nulta godina, puna sivih zona.“

Govoreći o daljem razvoju sistema, Mirković navodi da su se, kako su se pravila projektnog sufinansiranja precizirala, paralelno razvijali i drugi mehanizmi finansiranja medija. „Dok smo mi čistili neke sive zone u projektnom sufinansiranju, paralelno se otvarao drugi kanal — javne nabavke. Zatvorite jedan ventil, oni odu na drugi. I tako se održava kontrola nad tokovima novca.“

Izmene zakona 2023. i širenje modela finansiranja

Govoreći o razvoju sistema nakon 2015. godine, medijski stručnjak Saša Mirković smatra da su izmene Zakona o javnom informisanju i medijima iz 2023. i 2025. godine dodatno promenile okvir finansiranja medija.

Prema njegovoj oceni, izmene iz 2023. godine omogućile su da se sredstva za medije dodeljuju i putem javnih nabavki, čime je uveden dodatni mehanizam finansiranja paralelan projektnom sufinansiranju. Kako navodi, takva zakonska formulacija u praksi može otvoriti prostor da se javna sredstva usmeravaju mimo standardnih konkursnih procedura i kriterijuma javnog interesa. „Izmenama zakona omogućeno je da se sredstva medijima dodeljuju putem javnih nabavki. Iz perspektive Brisela to možda deluje tehnički neutralno — ali u našem kontekstu, gde imate političku kontrolu nad institucijama, to je dalo mogućnost da se bez suštinskih kriterijuma sredstva preusmeravaju tamo gde postoji politička lojalnost“, kaže Mirković.

On dodaje da su pojedini zaštitni mehanizmi uvedeni tek naknadno, kada je deo procesa već bio sproveden. „Zaštitni mehanizmi su usvojeni tek kasnije, kada je već dobar deo procesa bio završen. U međuvremenu, medijska scena je bitno promenjena“, navodi Mirković.

Prema njegovim rečima, danas se na nivou Republike, Pokrajine i lokalnih samouprava izdvaja oko 14 miliona evra za projektno sufinansiranje, dok se dodatnih oko 8 miliona evra godišnje usmerava medijima kroz javno oglašavanje i druge budžetske mehanizme.

U tom kontekstu, događaji iz 2015. godine mogu se posmatrati kao deo ranog perioda razvoja sistema koji je kasnije postao znatno složeniji i višeslojan, a odnos između konkursnog finansiranja i drugih budžetskih mehanizama i danas ostaje predmet stručnih i javnih rasprava.

Standardi, tumačenja i posledice

Tanja Maksić iz BIRN Srbija, period iz 2015. godine opisuje kao primer niskog profesionalnog i institucionalnog standarda, ali ne i nužno kao eksplicitno kršenje zakona. „Ovo nije očigledno kršenje zakona, ali jeste nizak standard i primer zaobilaženja duha propisa“, kaže ona. „Da sistem nije podložan klijentelizmu, model udruživanja medija mogao bi biti legitiman. Ali u kontekstu dugogodišnje degradacije sistema, takve prakse postaju problematične.“

Govoreći o kontinuitetu aktera u konkursnim procesima, Maksić dodaje: „Očigledno je da su pojedinci savladali konkursnu matematiku, jer se kasnije pojavljuju u velikom broju konkursnih komisija. To pokazuje kako su loši standardi uspostavljeni 2015. godine kasnije doveli do sistemskog jačanja klijentelizma i koncentracije uticaja.“

Sa druge strane, doc. dr Saša Mirković danas govori i o sopstvenoj proceni iz tog vremena. „Ja sam naivno verovao da niko neće ići toliko daleko da traži rupe u zakonu i da gleda kako da uradi nešto što je formalno u skladu sa zakonom, a suštinski nije opcija koju ste predvideli. Ako biste išli u detalje, uvek bi postojala neka rupa, a s druge strane bi vas napadali da je zakon prenormiran. I onda se nešto dobro zamišljeno izrodilo u svoju suprotnost.“

Govoreći o daljoj sudbini modela projektnog sufinansiranja, Mirković kaže da se posle više od decenije nameće i pitanje njegove budućnosti. „Posle deset godina nameće se pitanje da li takav model finansiranja medija uopšte može da funkcioniše na način na koji je prvobitno zamišljen. Ako se postojeća praksa nastavi, vrlo je upitno da li takav sistem treba zadržati u sadašnjem obliku. U situaciji u kojoj, prema procenama, veliki deo sredstava završava kod medija bliskih vlastima ili organizacija koje sa njima sarađuju, možda je poštenije stvari nazvati pravim imenom — subvencije.“

Bečej 2015: procedura sprovedena, pitanja ostala

Konkurs u Bečeju 2015. godine formalno je sproveden kroz propisanu proceduru: zakon je bio na snazi, javni poziv raspisan, komisija imenovana, projekti prijavljeni, izveštaji podneti, a troškovi evidentirani. Istovremeno, dostupna dokumentacija i podaci o raspodeli sredstava, obrazloženjima odluka i kasnijem razvoju događaja pokazuju da je prva godina primene novog modela otvorila pitanja standarda, tumačenja i kontrole, koja su u narednim godinama postala predmet stručnih i javnih rasprava.

Jedanaest godina kasnije, dokumenti su dostupni, odluke potpisane, a brojke proverljive. Ono što ostaje otvoreno jeste pitanje standarda koji su tada uspostavljeni — i načina na koji su kasnije oblikovali praksu raspodele javnog novca u oblasti informisanja.

U javnosti se često koristi poslovica: „Što se grbo rodi, vreme ne ispravi.“ Da li je 2015. bila faza učenja sistema ili trenutak u kojem su postavljeni obrasci koji su kasnije postali vidljiviji ostaje pitanje stručnih tumačenja.

Ono što je nesporno jeste da analiza tog perioda doprinosi razumevanju obrazaca kroz koje se raspodeljuje javni novac u oblasti informisanja — i zašto standardi transparentnosti i kontrole ostaju pitanje od trajnog javnog interesa.

Izvor: Webinfo