Analiza procesa sufinansiranja projekata proizvodnje medijskih sadržaja u Srbiji u 2023. i 2024. godini

Početkom 2023. godine, konkursi koji su raspisivani za tu godinu, po starom ZJIM, ličili su, kako po iznosima opredeljenim za projektno sufnansiranje, tako i po sastavima komisija, pa i dodeljivanjem novca, manje-više na sve prethodne godina od uvođenja projektnog sufinansiranja. Zloupotrebe, zaobilaženja, pa i direktna kršenja Zakona nisu izostala ni u 2023. godini, na isti način kao i godinama pre toga.

Deo medijske zajednice bio je svestan da se stvari moraju menjati kako bi se ideja projektnog sufinansiranja vratila na svoje osnove, odnosno kako bi novac na konkursima dobijali profesionalni mediji.

U skladu sa Medijskom strategijom, u 2023. godini se krenulo sa izradom medijskih zakona. Velikih rasprava i predugih sastanaka predstavnika medijske zajednice, vlasti, ali i međunarodnih organizacija bilo je u vezi sa Zakonom o javnom informisanju i medijima i  Zakonom o elektronskim medijima. Krajem oktobra, tik pred usvajanje seta medijskih zakona, održani su maratonski sastanci ne bi li se na kraju došlo do kakvog-takvog kompromisa između predstavnika medija i novinarskih i medijskih udruženja i predstavnika vlasti.

Novi medijski zakoni stupili su na snagu 4. novembra 2023. godine.

Iako su vlasti u Srbiji garantovale da će zakoni koje je usvojila popraviti stanje u medijima, primena je pokazala drugačije. Umesto da se nova rešenja u Zakonu koriste kako bi se sprečile zloupotrebe, ona se u praksi ponovo zaobilaze.

Lokalne samouprave širom Srbije drastično su umanjile svoje budžete za projekte medijskog sufinansiranja u odnosu na prošlu godinu. U nekim gradovima i opštinama budžet za medijske konkurse umanjen je i više od deset puta.

Projektno sufinansiranje medija uvedeno je sa idejom da se spreči uticaj lokalnih samouprava na uređivačke politike lokalnih medija. Tako bi, u teoriji, novac lokalnih samouprava za javno informisanje trebalo da dobiju mediji na osnovu kvaliteta svog rada i podnetih projekata.

Međutim, vlast je do sada nalazila načine da koncept projektnog sufinansiranja dovede u pitanje i da u većini slučajeva novac podeli njima bliskim, a ne profesionalnim medijima.

Za veliki broj lokalnih medija, novčana sredstva iz jedinica lokalnih samouprava glavni su izvor finansiranja. Smanjivanjem budžeta, umanjen je nivo ranije dostignutih prava medija, a njegovo dalje umanjivanje moglo bi da znači pomor finansijski iscrpljenih i brojnim pritiscima načetih lokalnih medija.

Ministarstvo informisanja i telekomunikacija najavilo je još u 2024. povećanje iznosa novca za projektno sufinansiranje medija u 2025. godini za 180 miliona dinara. Iako pozitivno, ovo uvećanje ne sme biti pokriće za drastičan pad novca za ove namene na lokalu.

Iako je „na papiru“ i prethodni Zakon o javnom informisanju i medijima bio dobar, novi je još bolji. Kako su se i za prvi nalazile prečice i obilaznice, isto se dešavalo u prvoj godini sprovođenja novog Zakona.  

Imajući u vidu praksu u prvoj godini sporovođenja Zakona o javnom informisanju i medijima, činjenica je da će, zarad sprečavanja novih vrsta zloupotrebe, i ovaj Zakon morati da ide na ozbiljnu doradu.

Postavlja se pitanje, ima li granica i dokle će i koliko zakon morati da bude detaljan, da normira svaki korak u procesu, kako bi proces projektnog sufinanisranja bio fer? 

Cela analiza dostupna je na ovom linku.

Analiza je nastala u okviru projekta Asocijacije nezavisnih elektronskih medija „Participativno praćenje realizacije procesa sufinansiranja projekata“ koji je podržan od strane holandskog Ministarstva spoljnih poslova kroz program MATRA. Za sadržinu analize isključivo je odgovoran ANEM i ta sadržina nužno ne izražava zvanične stavove Kraljevine Holandije.

Analiza je nastala u saradnji sa Udruženjem novinara Srbije (UNS). Autorka analize je glavna i odgovorna urednica sajta UNS-a Kristina Kovač Nastasić.