Analiza UNS-a: Izdvajanje za projektno sufinansiranje medija trostruko manje nego pre privatizacije

Ako se vratimo na BIRN-ovu analizu iz 2012. godine, pre nego što je počeo proces projektnog sufinansiranja, možemo, kako je rekao generalni sekretar UNS-a Nino Brajović, videti da su 32 lokalne samouprave (što je petina ukupnog broja) izdvojile za medije 848 milona dinara.

„Iz toga proizilazi da su pre više od decenije lokalne samouprave za medije opredeljivale dvostruko više novca nego u 2023. godini, kada je izdvojeno najviše novca za projektno sufinansiranje. To je pokazala baza podataka koju je UNS čitavu deceniju dopunjavao rešenjima i novim podacima“, rekao je Brajović.

Najviše konkursa, pokazala je baza, raspisano je 2019. godine. Najveći iznos opredeljen za projektno sufinansiranje bio je, prema bazi, 2023. godine, a najveći pad u opredeljenim sredstvima dogodio se u 2024. godini.

Kao rekorderi, odnosno mediji koji su dobili najviše novca za prethodnih 11 godina izdvajaju se RTV Novi Pazar (403.2 miliona dinara), Novosadska TV  (234.8 miliona), Zona Plus - Niš (174.1 milion), VTV Subotica (92 miliona), RTV Kanal M – Paraćin (71.7 miliona), Sremska televizija (67.8 miliona) i Belami Niš (60.2 miliona), pokazuje UNS-ova baza finansiranjemedija.rs.

UNS se, rekao je Brajović, uvek zalagao da dva odsto budžeta lokalnih samouprava bude opredeljeno za medijske projekte, kako bi se održao dostignuti nivo ulaganja u medije pre privatizacije, ali taj predlog nikad nije uvažen.

Urednica sajta UNS-a i autorka „Sive knjige“ Kristina Kovač Nastasić napravila je rekapitulaciju procesa projektnog sufinansiranja, ukazujući na probleme i trendove u tom procesu.

Na samom početku procesa – 2015. i 2016. godine, problem su, kako je rekla, bili nezakoniti uslovi učešća na konkursima, kao i problematični sastavi komisija za ocenu projekata.

„Opštinama je bilo teško da prihvate da nezavisni članovi komisija odlučuju raspodeli novca, pa su u komisijama imenovani činovnici iz opštinskih službi, dok su odluke komisija prekrajane. Proces je bio netransparentan. Taman kada smo preležali ove 'dečje bolesti',  od 2017. do 2020. godine javili su se novi problemi“, objasnila je Kovač Nastasić.

Članovi komisija su, kako je rekla, u godinama koje su usledile često bili predstavnici novoosnovanih udruženja – PROUNS, Društva novinara Niša, Društvo novinara Vojvodine, Asocijacija elektronskih medija Vojvodine i Comnet-a...čije su se aktivnosti svodile isključivo na učešće u komisijama.

„Favorizovani su mediji bliski vlasti, šampioni po kršenju novinarskog kodeksa“, ukazala je Kovač Nastasić.

Problemi su, kako je objasnila, intenzivirani u periodu od 2021. do 2023. godine. kada je dolazilo do čestih sukoba interesa u sastavima komisija, ali i nastavljeno favorizovanje i finansiranje medija koji krše Kodeks. Osvrnula se i na primer TV Belami, koji je, kako je navela, pokazatelj da je tvrdnja novinarskih i medijskih udruženja da se novac raspodeljuje po političkoj podobnosti medija, tačna.

„RTV Belami u Nišu je svake godine dobijao tradicionalno najviše novca, ali kada je ova televizija rešila da izveštava sa protesta, ove godine od Grada Niša nije dobila ni dinar“, ukazala je ona.

U 2024. godini zabeležen je drastičan pad kada je u pitanju izdvajanje novca za projektno sufinansiranje. Ovo je, kako je dodala Kovač Nastasić, posledica donošenja novog Zakona o javnom informisanju i medijima (ZJIM) i pravila bodovanja kandidata za članove komisija, ali i projekata, što je proizvelo strah kod lokalnih samouprava da neće imati kontrolu nad raspodelom sredstava.

Ove godine prvi put se ocenjivanje projekata sprovodilo preko Jedinstvenog informacionog sistema – JIS. Ipak, iako je, kako je navela Kovač Nastasić, za JIS izdvojeno 715 hiljada evra, ovaj sistem je nepretraživ, nema uporedne podatke, a naročiti problem je što ne možemo videti unazad menjane podatke.

Ukazala je i na činjenicu da je u 2025. godini u velikom broju komisija odlučivali isti ljudi.

Kao preporuke za poboljšanje procesa, predstavnici UNS-a naveli su uvođenje minimalnog procenta lokalnih budžeta za sufinansiranje projekata, zabranu da se dostignuti nivo izvdvojnih sredstava smanjuje u narednim godinama, uspostavljanje mehanizama za utvrđivanje relevantnosti udruženja koja predlažu članove komisija.

Takođe, neke od navedenih preporuka su i transparentnost i pretraživost JIS-a, precizno definisanje i sankcionisanje sukoba interesa, ustanovljenje mehanizama kontrole bodovanja, razvijanje sistema evaluacije sprovedenih projekata. Predstavnici UNS-a preporučili su i razvijanje sistema evaluacije sprovedenih projekata, pružanje podrške medijima za pripremu projekata i profesionalizaciju i obuke za članove komisija.

Predstavnik ANEM-a i medijski stručnjak Saša Mirković ukazao je na to da je zakonski okvir dobar, ali da postoji nedostatak političke volje da se zakoni primene u praksi.

Želeći da testira model projektnog sufinansiranja koji je definisan zakonom iz 2023. godine, prijavio se, kaže, ove godine kao nezavisni kandidat za učešće u komisijama na 29 konkursa.

„Šta se desilo? Desilo se da, zbog ‘bodovnog inženjeringa’ - koji je posledica kako naknadnog tumačenja zakona i izrade pravilnika, tako i netransparentnog korišćenja Jedinstvenog informacionog sistema -  ja, sa svojom biografijom, nisam bio izabran ni u jednu od tih 29 komisija“, rekao je on.

On je kao paradoks naveo i činjenicu da je na konkursu Grada Beograda 2024. godine dobio maksimalnih 100 poena za biografiju, ali da ni tada nije imenovan za člana komisije.

„Ni to nije bilo dovoljno da budem izabran. Kako je bilo više kandiata sa ovim brojem bodova, pristupalo se žrebu. Voleo bih da znam ko je sproveo taj žreb, ko su bili svedoci“, naveo je on.

Rekao je da ovaj primer odražava podvojenost unutar društva, kao i činjenica da se ovom skupu, kao i na skupovima ANEM-a i Lokal presa sa sličnom temom,  uprkos blagovremenim pozivima, niko iz Minstarstva informisanja i telekomunikacija nije pojavio.

Dodao je da podvojenost unutar društva dobija formalne oblike i osvrnuo se na poziv koji je ovih dana stigao pojedinim medijskim i novinarskim udruženjima iz Ministarstva informacija i telekomunikacija da učestvuju u radnoj grupi za transpoziciju Evropskog akta o slobodi medija u Zakon o javnom informisanju i medijima i Zakon o elektronskim medijima, ali da među tim udruženjima nisu ANEM, Lokal pres, Asocijacija medija i Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV).

„Opravdano je, naravno, što je poziv stigao UNS-u i NUNS-u, ali ne i to što poziv nisu dobila pomenuta medijska udruženja. Umesto toga, masovno su pozvani predstavnici novoosnovanih organizacija i njihovih ‘satelita’“,  rekao je Mirković.

Predsednica Upravnog odbora Lokal presa Marija Obrenović rekla je da se od 2015. godine – iz godine u godinu se ponjavljala rečenica da „od ovoga ne može gore“.

Sada, kako je dodala, već svi strahuju da izgovore tu rečnicu. Osvrnuvši se na izazove sa kojima se suočavaju lokalni mediji, navela je većina kolača ostaje u nacionalnim medijima i ono što ostaje lokalnim medijima su mrvice. Ove godine, kako je ukazala, neki mediji su ostali i bez tih mrvica.

„Ko god je izveštavao sa studentskih protesta ostao je bez sredstava. Ne navijao – već izveštavao Slučaj porodice Radomirović i Belamija to rečito pokazuje “, rekla je ona.

Glavni i odgovorni urednik Za medije iz Zaječara Dušan Vojvodić rekao je da postoji nekoliko desetina načina za izigravanje zakona, ali da niko za to nije kažnjen.

Govorio je o upravnom sporu u Kladovu, po tužbi Za medije, kada je presuđeno da je komisija koja je odlučivala o raspodeli sredstava postupila mimo Zakona

„Nikada nismo dobili naknadu štete“, rekao je.

Podsetio je i na istraživanje Za medije o slučaju zloupotrebe budžetskog novca koji su na konkursu Ministarstva kulture i informisanja, kada su novac dobile firme G.F.C. i Essentis.

Vojvodić se osvrnuo i na trenutno stanje na lokalnoj medijskoj sceni.

„Lokalna medijska scena ne postoji, već postoje samo propagandni mediji koji su inspirisani koruptivnim delovanjem, jer im je to platforma da prisvoje neki novac. Nisam čuo u zadnjih deset godina predlog kako da prevaziđemo ovu situaciju – u Timočkoj krajini imamo samo moju redakciju. Možda postoje mediji, ali ja govorim o redakciji, zajedništvu“, rekao je Vojvodić.

On je inače bio jedan od sagovornika koje su u okviru istraživačkih tekstova pisale mlade novinarke i studentkinje novinarstva.

Tako su i studentkinje Danka Jakšić i Milica Mihajlović govorile o najvećim izazovima u pisanju ovih istraživačkih priča.

Kao izazove navele su lošu komunikaciju sa lokalnim samoupravama, neobučenost kadra i neznanje o procesu projektnog sufinansiranja.

Izvor: UNS