Autorski tekst Verana Matića: Govor mržnje u spirali koja direktno ugrožava živote građana
Istraživanje Instituta za medije i različitosti pokazalo je da je u proteklih godinu i po dana u medijima zabeleženo čak 102 slučaja govora mržnje, a posebno je došlo do intenziviranja nakon pada nadstrešnice i aktuelne političke krize.
Već u prvoj polovini 2024. godine primetio sam da govor mržnje eskalira, posebno prema ženama, kao i prema novinarima i novinarkama. Samo u nekoliko martovskih dana upućene su desetine najstrašnijih seksističkih poruka mržnje i nasilja. Jedna od tih jezivih pretnji, kako je sam nasilnik objasnio, bila je inspirisana tabloidom Informer.
Pored toga, pojačava se i retorika mržnje zasnovana na terminima poput „antisrbi“, a kulminira upotrebom izraza „ustaše“, „nacisti“, „teroristi“... Nagli porast govora mržnje, ali i brutalnost samih termina, uočen je posle pada nadstrešnice, kada su mete postali i studenti, aktivisti, opozicija, slobodni građani.
Sa jedne strane, tabloidi i drugi provladini mediji proizvode govor mržnje, podstiču pretnje i nasilje, dok sa druge strane opravdavaju policijsko i parapolicijsko nasilje. Tako nastaje spirala i sinergija koja direktno ugrožava živote velikog broja građana. Mržnja koja se seje ima nesagledive posledice jer predstavlja duhovno, mentalno i informativno trovanje građana, sa ciljem da proizvede nasilje.
U govoru mržnje prednjače tabloidi i televizije sa nacionalnom frekvencijom.
Govor mržnje je potpuno nedopustiv. Nažalost, kod nas je veoma rasprostranjen, a biznis modeli brojnih medija zasnovani su upravo na njegovom korišćenju. Vlast to svesno podstiče. Prema rezultatima ovog monitoringa, skoro polovina registrovanih slučajeva dolazi iz medija, dok je petina povezana sa političarima i javnim ličnostima. To je svojevrsni „udruženi zločinački poduhvat“ u širenju govora mržnje kao političkog sredstva, koji služi kao opravdanje za pretnje i nasilje kojima su izloženi novinarke i novinari, aktivisti, studenti, žene, pripadnici manjina...
Za prvih sedam meseci ove godine imamo više pretnji i napada na novinare nego tokom čitave prethodne godine. Posebno zabrinjava to što u poslednjih godinu i po dana beležimo veći broj pretnji i napada na novinarke, po prvi put u tolikom obimu. Postoji jasna korelacija između govora mržnje zabeleženog u ovom istraživanju i porasta pretnji i nasilja.
Određen broj novinarki i novinara, kao i pojedini mediji, izdvajaju se po velikoj izloženosti govoru mržnje, što ih automatski čini i češćim metama pretnji i napada. Najčešće je taj govor višeslojan, a ugrožavanje bezbednosti kombinovano na različitim nivoima – od strane izvršne vlasti, pravosuđa, pa sve do organizovanih nasilnika.
Pored stalne izloženosti fizičkom nasilju, govor mržnje ima ozbiljne posledice i po mentalno zdravlje. Kada ste dugotrajno izloženi ovakvim pritiscima, nije čudno što pojedina istraživanja pokazuju da je više od 30 odsto novinarki i novinara u stanju koje zahteva hitnu profesionalnu zdravstvenu podršku.
Zato je od izuzetnog značaja da kao profesija pronađemo zajedničke strategije solidarnosti i borbe protiv govora mržnje, pretnji i nasilja. Naravno, potrebno je da pomognemo i drugima koji su ugroženi na sličan način – studentima, aktivistima i slobodnim građanima. I svim manjinskim grupama koje su, nažalost, „tradicionalno” izložene govoru mržnje, a pominju se redovno u ovakvim monitorinzima i analizama.
Autor je predsednik Upravnog odbora Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) i član Stalne radne grupe za bezbednost novinara
