Decenija medijskih konkursa u Bečeju: Ogledni primer pretvaranja javnog interesa u budžetsku samoposlugu za izabrane

Deset godina kasnije realnost u Bečeju i Srbiji pokazuju gotovo potpunu inverziju tih principa. Kontrola jeste uspostavljena, ali ne nad zakonitošću trošenja budžetskog novca, već nad političkom i interesnom podobnošću korisnika. Projektno sufinansiranje medija transformisalo se u mehanizam raspodele budžetskih sredstava lojalnim akterima i sistemsko gušenje onih koji insistiraju na profesionalnim standardima – to gušenje postalo je najagresivnije 2024. i 2025. godine.

Bečejski „Pavlovljev refleks“

Opština Bečej je tokom protekle decenije usavršila sistem (kontrolisanog) sufinansiranja medijskih projekata. Razvila je model koji formalno prati zakonski okvir, ali u praksi funkcioniše po drugačijoj logici. Njegov ključni segment jeste kontrola komisija koje, uslovno rečeno, odlučuju o raspodeli sredstava. Mehanizam je podešen tako da o javnom novcu odlučuju osobe koje „razumeju potrebe“ lokalne vlasti i „prijateljski“ nastrojenih medija.

Rešenja o dodeli novca na medijskim konkursima u Bečeju (2015-2025)

Projektima kritičkih medija, koji su pokušavali da balansiraju između etike i opstanka, dodeljivani su „utešni“ iznosi – iz godine u godinu sve manji – kako bi se predupredila pobuna.

Do lokalnih izbora 2024. godine, kada su brojne lokalne samouprave pokazale zube profesionalnim medijima tako što su svega 10 odsto medijskog budžeta usmerile na konkurse, a čak 90 odsto raspodelile putem vankonkursnih davanja, već je bio stvoren svojevrsni medijski „Pavlovljev refleks“. Nije došlo do zajedničke pobune onolikog broja lokalnih profesionalnih medija koliko ih je do tada opstalo.

Godinu dana kasnije, kada su ti „zubi“ počeli da ujedaju, umesto zajedničkog otpora nastupila je tišina većine lokalnih medija, stvaranje paralelne realnosti i ignorisanje stvarnosti. Između te dve godine dogodili su se i pad nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu i masovni protesti građana, ali ne i politička odgovornost. Ovu godinu dočekali smo u atmosferi javnih i nedvosmislenih pokušaja ućutkivanja medija svim, pa i nedozvoljenim sredstvima.

Podaci o deceniji konkursnog sufinansiranja u Bečeju pokazuju da lokalna vlast favorizuje „prijateljske“ medije, ali i da izostaje kontrola realizacije projekata – iako se u izveštajima medija mogu uočiti ozbiljne nepravilnosti.

Bez kontrole

Izostaje kontrola realizacije projekata. Tako je većina medija prilikom izveštavanja o realizaciji projekta praktikovala da ne dostavlja popis realizovanih medijskih priloga (mada se to traži u formularu za izveštavanje), uz napomenu da je sve ištampano ili dostavljeno na CD-u opštini, te je teško ili nemoguće obaviti monitoring, jer brojne, navodno proizvedene priloge, danas je nemoguće naći.

Jedan od najdrastičnijih primera izveštavanja o trošenju javnog novca dolazi od TV Bečej.

Pored tehničke neurednosti – reči u izveštaju su često spojene, što ga čini gotovo nečitljivim – dokumentacija otkriva niz krupnih nepravilnosti:

• Finansijske kontradiktornosti: Iako je mediju dodeljeno 1,5 miliona dinara, izveštaj je kontradiktoran, na jednom mestu se navodi ugovoreni iznos od 1,5 miliona, dok se na drugom pominje cifra od 2,1 milion dinara, koliko se na kraju i pravda.

• Neslaganje u broju proizvedenog sadržaja: Dok narativni izveštaj pominje 60 proizvedenih emisija, među njima „serijale“ vesti, bečejska događanja itd, finansijski izveštaj beleži samo 50.

• Hronološki apsurd: Iako je ugovorom precizirano da projekat traje od 1. do 31. decembra 2017. godine (nakon konkursa raspisanog u oktobru), u narativnom i finansijskom izveštaju se navodi da je realizacija projekta počela 1. marta i okončana je 31. decembra. TV Bečej izveštava o troškovima nastalim pre potpisivanja ugovora, pa se javni novac pravda delom zarada učesnika u projektu od marta do decembra.

Matrica burazerskog finansiranja (2015)

Prva godina konkursnog sufinansiranja u Bečeju postavila je obrazac. Već tada su uočeni sukobi interesa članova komisije, kao i finansiranje redovne produkcije umesto projekata od javnog interesa.

Od ukupno 4 miliona dinara čak 2,6 miliona dodeljeno je agenciji Cross Media Consulting za projekat „Medijski centar Bečej – udruženi lokalni elektronski mediji Bečeja“ koji je okupio TV Bečej, portal MojBečej, Radio Active d.o.o. Bečej i internet portal Radioactive.rs. 

Mozaiku d.o.o. Bečej (Bečejski mozaik) odobreno je 980.000 dinara – 800.000 dinara za projekat podnet za opšti konkurs i 180.000 dinara za projekat podnet za informisanje osoba sa invaliditetom – a Mediumu d.o.o. Bečej (Bečejski dani) 375.000 dinara.

O raspodeli novca odlučivala je tročlana komisija: Maja Rakovic, predsednica udruženja „RAB Srbija“ (na predlog ovog udruženja), Slobodan Krajinović, glavni urednik radija i portala 021 (na predlog udruženja Lokal pres i ANEM) i Nevena Subotić, novinarka i PR opštine Novi Bečej i manifestacije Velikogospojinskih dana.

„Navedena lica su nezavisni stručnjaci za medije i medijski radnici i nisu u sukobu interesa niti obavljaju javnu funkciju, pa je Predsednik opštine, na osnovu člana 24. stav 3. Zakona o javnom informisanju i medijima i člana 19. Pravilnika o sufinansiranju projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja, doneo odluku o njihovom imenovanju“, pisalo je u dokumentaciji o izboru komisije.

Tako je ignorisana činjenica da je članica komisije bila PR manifestacije Velikogospojinskih dana i opštine Novi Bečej – organa javne vlasti.

Ignorisano je i to da je predsednica Udruženja radio-stanica Srbije (RAB) imala priliku da odlučuje o projektu „udruženih medija“ čiji je deo bio i Radio Active i internet portal Radioactive.rs, a taj radio jedan je od osnivača RAB-a.

Za komisiju nije predstavljao problem što jedan od „udruženih medija“ u vreme raspisivanja konkursa nije bio registrovan – konkurs je raspisan 12. marta, a bečejski ogranak VTV ComNet d.o.o. Subotica (TV Bečej) registrovan je 16. marta.

Medijska komisija je, inače, smanjila budžet projekta u delu koji se odnosi na snimanje i postavljanje sednica Skupštine opštine Bečej na portal MojBečej uz obrazloženje da su sednice lokalnog parlamenta „otvorene za javnost i njih mogu snimati i prenositi svi zainteresovani mediji“. Paradoksalno, 2025. godine opština će za snimanje sednica jednom preduzetniku platiti 600.000 dinara (sednice prenosi portal Moj Bečej).

Mreža bez pokrića

Sam projekat „medijskog centra“ brojna pitanja ostavio je bez odgovora. Cilj o 100% informativnoj pokrivenosti građana nije bio potkrepljen merljivim podacima, niti je jasno objašnjeno kako je realizovan.

Finansijski izveštaj je dodatno komplikovao sliku – planirani honorari nisu isplaćivani kako je predviđeno, 1,2 miliona trebalo je da bude potrošeno na novinarske honorare, ali umesto toga u izveštaju o realizaciji projekta navedeno je da je Bečejskom udruženju mladih (osnivač portala Moj Bečej) po ugovoru plaćeno 800.000 dinara, a ostalima su isplate obavljane na osnovu faktura, tako je VTV-u (osnivač TV Bečej) plaćeno 100.000 dinara, Dnevniku (mada nije naveden kao članica mreže) 100.000 dinara, MTM sportu 100.000 dinara, agenciji Web art 18.000 dinara a FDC Trade dobio je 86.600 dinara. U izveštaju se navodilo da su na osnovu autorskog ugovora plaćeni bruto honorari za veb admin/tonce/montažera 957.170 dinara i za administratora/koordinatora projekta 499.500 dinara.

Iako je projektom predviđena obimna produkcija sadržaja, izveštaj govori o znatno manjem broju sadržaja.

Nije sasvim jasno šta je zaista proizvedeno, jer dostupni sadržaji nisu bili označeni kao sufinansirani javnim sredstvima, a među njima su se nalazile i servisne informacije, što ukazuje da je zapravo finansiran redovan rad medija, a ne projektno novinarstvo.

Kontrolisani pluralizam (2016-2023)

Nakon raspada „medijskog centra“, mediji nastupaju pojedinačno, ali raspodela sredstava pokazuje stabilnu hijerarhiju.

Dominira TV Bečej, čiji rast finansiranja postaje eksponencijalan – od 1,2 miliona 2016. do 3,5 miliona 2022. i 2023. godine. Ostali lokalni mediji – Moj Bečej, Bečejski mozaik, Bečejski dani, Webinfo i Radio Active – dobijaju stabilne, ali višestruko manje iznose, čime se održava privid pluralizma.

Iako su formalni kriterijumi uključivali inovativnost i istraživački pristup, u praksi su finansirani i svakodnevni sadržaji, servisne informacije i promotivni materijali.

Apsolutni pobednik sa četvrt miliona evra

Ukupni iznosi dodeljeni medijima u periodu 2015-2025. pokazuju jasnu disproporciju. TV Bečej je daleko ispred svih, a kada se uključe i vankonkursni ugovori, dolazi se do ukupnog prihoda od preko 26 miliona dinara.

Drugi mediji iz Bečeja su takođe dobijali sredstva van konkursa, ali u znatno manjim iznosima, maksimalno do 600.000 dinara.

Ukupni iznosi na medijskim konkursima u prethodnoj deceniji:

• TV Bečej: 17.450.000 dinara (149.145 evra po kursu od 117 dinara/evro)
• Moj Bečej: 10.260.000 dinara (87.692 evra)
• Bečejski mozaik: 9.420.000 dinara (80.512 evra)
• Bečejski dani: 5.615.000 dinara (47.991 evro)
• Webinfo (od 2017. godine): 2.910.000 dinara (24.871 evro)
• Radio Active 2.610.000 dinara (22.307 evra).

U slučaju TV Bečej na 17,4 miliona dobijenih na konkursima treba dodati i 8,8 miliona dinara po ugovorima izuzetih od primene Zakona o javnim nabavkama 2024. i 2025. godine, a onda još nismo računali zakup studija i kancelarija u opštinskom sportskom centru za svega oko 100 evra mesečno i još nekoliko manjih vankonkursnih ugovora – a to znači da je TV Bečej počevši od 2016. zaključno sa 2025. godinom prihodovao ukupno oko 26,2 miliona dinara (224.358 evra).

Napomena: Kod onih medija koji su 2015. činili udružene medije, nismo mogli da izračunamo koliko je ko dobio od 2,6 miliona dinara – jer ne raspolažemo izvodima o tome – te nijednom nismo uračunali 2,6 miliona dinara.

2017: Ogledni primer (zlo)upotrebe

Godina 2017. ogoljava mehanizam, a ta godina je jedina u kojoj su u Bečeju raspisana dva medijska konkursa.

Na prvom konkursu lokalnoj, a i široj javnosti nepoznata firma Brif media net d.o.o. (brif.rs) iz Novog Sada dobija najveći iznos: milion dinara. Dalji tok događaja pokazuje obrazac: novac se preusmerava ka organizaciji povezanoj sa članom komisije, produkcija je minimalna i delovi su dokazivo „ukradeni“. 

Članovi medijske komisije bili su Vladimir Jovanović, na predlog Udruženja turističkih novinara i pisaca u turizmu Srbije – FIJET Srbija, Katarina Filipović, na predlog RAB Srbija i samostalno prijavljeni Marko Ivanić. Svi su izjavili da nisu u sukobu interesa. U biografiji Marka Ivanića, između ostalog, navodilo se da je od 2011. godine urednik informativnog programa Novosadska TV.

O članu komisije Vladimiru Jovanoviću, uprkos tome što iz lokalne samouprave redakciji Bečejskog mozaika u to vreme nije dostavljena njegova biografija, pre kraja godine znalo se mnogo. Po pisanju Cenzolovke (autor: Denis Kolundžija) 27. decembra 2017. godine, u tekstu „Pozovi V. radi deobe novca za medije“, navedeno je da je Jovanović rekorder za 2017. godinu „po broju komisija (16) u vojvođanskim gradovima u kojima se odlučivalo o novcu za medijske projekte, istovremeno je za svoju firmu inkasirao osam miliona. Komisije u kojima je on bio dodelile su portalu Srbija danas, suvlasniku Novosadske televizije, u kojoj je bio zaposlen, blizu šest miliona dinara, a samoj NT još milion dinara“.

Nakon završetka budžetske godine, redakcija Bečejskog mozaika zatražila je Brifov izveštaj o realizaciji projekta. U dokumentaciji se, začudo, pojavljuje i član komisije Vladimir Jovanović, ali i Novosadska TV, jer je Brif projekat realizovao uz malu pomoć prijatelja.

Po dokumentaciji, najveći deo od milion dinara otišao je Razvojnom centru COMNET i Novosadskoj TV. Direktorka Brifa Milica Eror u septembru 2017. zaključila je ugovor o poslovnoj saradnji sa Razvojnim centrom COMNET koga je zastupao predsednik udruženja, čije ime nam je poznato iz medijske komisije, Vladimir Jovanović. COMNET je po ugovoru trebalo da za 405.000 dinara tokom tri meseca (oktobar-decembar) za potrebe realizacije Brifovog projekta pruži usluge snimanja video materijala i montaže. Eror je za potrebe realizacije istog projekta u junu 2017. zaključila ugovor o poslovnoj saradnji i sa direktorkom Novosadske TV Emilijom Marić. I Novosadska TV je trebalo da za 405.000 dinara tokom tri meseca (jul-septembar) pruži usluge snimanja video materijala i montaže.

Redakciji Bečejskog mozaika iz lokalne samouprave u odgovoru na zahtev za slobodan pristup informacijama od javnog značaja nije dostavljen nijedan video materijal, samo fotokopije tekstova sa portala brif.rs – 24 sadržaja od po nekoliko redova.

Drag, a ne dovoljno važan: Gde je danas Brif? Uprkos tome što se stekao utisak da je izdavač portala brif.rs Brif media net d.o.o. Novi Sad koji je od 2017. do 2021. godine na medijskim konkursima u Srbiji inkasirao oko 15 miliona dinara, bio jedan od režimu dragih medija, događaji s kraja 2025. i početka 2026. pokazuju da ipak nije bio dovoljno važan. Jer Brif media net danas ne postoji – pod tim imenom. Podaci Agencije za privredne registre (APR) pokazuju da je u decembru 2025. promenio ime u Solaris Brief Group d.o.o. za završne radove, ugostiteljstvo i prevoz putnika iz Beograda. Tada je promenio i pretežnu delatnost iz veb portala u završne radove, kao i zakonskog zastupnika i vlasnika koji je sada Aleksandar Radulović umesto Miloša Jerkovića. Potom je 2. februara 2026. godine i portal brif.rs brisan iz Registra medija APR-a, nakon što je 26. januara izdavač umesto Brif media net d.o.o. postao Solaris Brief Group d.o.o. Ipak, domen brif.rs je aktivan – ukoliko ste, recimo, 10. aprila 2026. godine ukucali u pretraživač, otvorio vam se sajt na kom postoje tekstovi o sadnji voća, o svetu računara, o životnom stilu…

Čitanjem kopija lako se ustanovilo da je portal preuzimao informacije iz drugih medija, ali ih pripisao sebi – recimo, deo teksta o izgradnji crpne stanice u Bačkom Petrovom Selu od reči do reči bio isti kao deo teksta Bečejskog mozaika – da nijedan nije bio na mađarskom jeziku i nijedan se nije ticao osoba sa invaliditetom, te nije jasno kako je ispunjen cilj projekta o „poboljšanju uslova života i rada svih nacionalnih zajednica kao i osoba sa invaliditetom“.

Najzad, priložen je i tekst o poseti Aleksandra Vučića firmi „Knott“ u Bečeju, međutim, izgleda da je realizator projekta zaboravio da se taj događaj desio pre nego što je Brif postao pobednik medijskog konkursa u Bečeju 2017. godine. 

Gomilanje sukoba interesa i biografije

Članovi medijske komisije na drugom bečejskom konkursu 2017. godine bili su Katarina Filipović (RAB Srbija), Ivica Šmit (ANEM i Lokal pres) i Vladimir Pavlović (Udruženje elektronskih medija ComNet).

Ne čudi da je TV Bečej, član Udruženja elektronskih medija ComNet, dobio najveći iznos na konkursu, 1,5 miliona dinara. Doduše, u dokumentaciji koja je dostavljena redakciji Bečejskog mozaika iz lokalne samouprave, navodi se da su svi članovi komisije potpisali izjave o poverljivosti i nepristrasnosti (sprečavanje sukoba interesa), ali je potom Vladimir Pavlović dao još jednu pisanu izjavu: „Ja, član Komisije Vladimir Pavlović, neću učestvovati u diskutovanju niti glasati o projektu TV serijal ’TV prozor’ TV Bečeja, pošto je vlasnik VTV Komneta i lice koje me je predložilo kao člana Komisije“.

Za članstvo u medijskoj komisiji prijavljeni su i neki, široj javnosti poznati medijski stručnjaci i novinari, kao što su, recimo, Nedim Sejdinović u ime Nezavisnog udruženja novinara Srbije, ali nisu imenovani u prvu, ni u drugu medijsku komisiju. Ipak, predsednik opštine je doneo odluku da komisiju čine navedene osobe, „uzimajući u obzir biografije predloženih članova“.

A u biografijama, dostavljene na osnovu zahteva za slobodan pristup informacijama od javnog značaja, piše da je Katarina Filipović diplomirani politikolog za novinarstvo, da njeno iskustvo u novinarskom radu traje 14 godina u medijima Radio Fruška Gora, Sremska Televizija  (Ruma) i RTVM Sremska Mitrovica; Vladimir Pavlović naveo je da se medijskim radom bavi od 1995. godine, počeo je u Informativnom centru Odžaci, potom je bio šef produkcije OTV, pa u RTV kao koautor serijala „Prozor“, pa je bio direktor TV „Blue“, a od 2007. godine je direktor i glavni i odgovorni urednik u Medija centar Odžaci – TV Kanal 25; Ivica Šmit od 1983. do trenutka pisanja biografije radio u Radio Srbobranu, poslove od voditelja zabavnih emisija do glavnog i odgovornog urednika od 2007. Završio je Poslovnu školu za PR. Navodi da je član mnogih udruženja, među njima i RAB-a.

U vezi sa dodelom medijskog novca na drugom konkursu u Bečeju početkom decembra 2017. godine zajedničkim saopštenjem su se oglasili Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) i Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV) i ocenila su sa su rezultati konkursa za sufinansiranje javnog interesa u sferi javnog informisanja u opštini Bečej, još jedan primer „obesmišljavanja, karikaturalizacije i kriminalizacije” tog zakonskog rešenja.

U vezi s tim da je najveći deo novca dobio TV Bečej, kojem je osnivač VTV Komnet, koji je pak imao člana u komisiji, Vladimira Pavlovića, NDNV je ukazao na to da je Pavlović svojevremeno bio isključen iz NDNV-a, jer je njegovo delovanje u komisijama „nespojivo sa ciljevima” te organizacije.

Dodali su da iza TV Bečej stoji Vladan Stefanović, koji je takođe „uključen u sistemsko obesmišljavanje konkursnog sufinansiranja”. U saopštenju novinarskih udruženja navedeno je i da na drugom bečejskom konkursu „250.000 dinara prihodovao je i lokalni Radio Active, iza kojeg stoji Ferenc Berček, potpredsednik Udruženja radio stanica (RAB) Srbije, poznat po učešću u mnogobrojnim komisijama za dodelu sredstava čije su odluke bile protivzakonite. Udruženja podsećaju da je Ferenc Berček bio i član komisije u Beogradu koja je ogromna sredstva dodelila medijima koji ’svakodnevno, na najdrastičniji način’, krše Kodeks novinara Srbije, a upravo je poštovanje Kodeksa jedan od osnovnih kriterijuma za ocenu predloženog medijskog projekta i kapaciteta aplikanta. Članica komisije u Bečeju bila je Katarina Filipović, koja je predložena ispred RAB-a, što, kako ocenjuju udruženja, govori o sukobu interesa“,  navedeno je u vesti agencije Beta u decembru 2017.

Komisije kao instrument

Ako je konkurs formalni okvir, komisije su njegov ključni instrument. Tokom deset godina, izbor članova komisija jasno pokazuje obrazac: favorizovanje kandidata iz organizacija bliskih vlasti, uz izbegavanje predstavnika nezavisnih udruženja. Rezultat je zatvoren krug: isti ljudi odlučuju, a isti akteri dobijaju novac. U pojedinim slučajevima, veze između članova komisija i dobitnika sredstava bile su očigledne. Analiza pokazuje dominantno prisustvo organizacija poput RAB-a i ComNet-a, minimalno učešće nezavisnih novinarskih i medijskih udruženja i rotaciju istih pojedinaca.

Komisije formalne mašinerije u službi ličnih, institucionalnih i političkih interesa U analizi „Ko su članovi komisija koji odlučuju o projektima za sufinansiranje medijskih sadržaja“ (april 2025) Poslovno udruženje asocijacije lokalnih i nezavisnih medija „Lokal pres“ navodi da se „ukazuje na jaku institucionalnu i ličnu umreženost članova komisija, kao i na zloupotrebu pojedinih kriterijuma prilikom ocene njihovih naučnih radova, tema i kvalifikacija. Prisutna je dominacija određenih manje aktivnih udruženja, kao i jasna povezanost sa javnim funkcijama, institucijama i medijima. Ovakva struktura komisija dovela je na konkursima MIT-a do nedovoljno transparentnog, ali i predvidivog procesa izbora i odlučivanja“. „Lokal pres“ je ukazao na postojanje „formalne mašinerije“ u komisijama Ministarstva informisanja i telekomunikacija (MIT) 2025. godine. Dominirali su članovi iz Društva novinara Vojvodine (5), PROUNS (5), ComNet-a (3) i Saveza udruženja radio-televizija Srbije (4). Mnogi članovi su naveli da su istovremeno članovi više udruženja. „Paralelno članstvo otvara prostor za konflikt interesa ili unapred definisane relacije i dogovore. Ukoliko se ima u vidu činjenica da je i među samostalnim medijskim stručnjacima veliki broj članova upravo navedenih udruženja, onda je jasno da komisije u 2025. godini predstavljaju formalne mašinerije u službi ličnih, institucionalnih i političkih interesa“, piše u analizi. U komisije su birani ljudi sa spornim kvalifikacijama. Među „medijskim stručnjacima“ su se našli bivši lokalni funkcioneri, oficiri, pa čak i osoba sa zanimanjem „trgovac“ zaposlena u neregistrovanom mediju. Sistem bodovanja je opisan kao predvidiv i prilagođen „po potrebi“. Pojedini članovi su dobijali bodove na „poverenje“, bez navođenja konkretnih referenci. Kandidati su dobijali ocene za radove koje nemaju veze sa medijima (npr. o pčelarstvu, poljoprivredi ili transportu hemijskih materija). Lokal pres piše da u analizi navedene radove koji imaju medijske komponente sačinile su grupe od po par „medijskih stručnjaka“ i imaju jednu „zajedničku karakteristiku: objavljeni su u zbornicima radova i publikacijama koje izdaje Društvo novinara Vojvodine“. Zbornici su najčešće navođeni kao izvor verifikacije, ali se izdvojio još jedan izvor koji je i organizator međunarodnih skupova, a to je Centar za kulturu, edukaciju i medije „Akademac“ iz Sremskih Karlovaca. Zajedničko im je da su ovi projekti finansirani od strane Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, piše u analizi. Branislav Sančanin, zastupnik „Akademca“, tokom 2025. godine bio je član medijske komisije u Bečeju. Baza podataka ANEM-a pokazuje da je bio angažovan u 52 komisije na lokalnom i državnom nivou. Rezultati konkursa Ministarstva informisanja i telekomunikacija pokazuju drastičnu razliku u raspodeli novca. Čak 53 lokalna medija (članice Lokal presa) na konkursima Ministarstva informisanja i telekomunikacija 2025. godine dobila su ukupno 16.368.000 dinara, manje nego Radio-televizija Kruševac u vlasništvu Radoice Milosavljevića i TV Zona plus, u vlasništvu Nikole Gašića, sina ministra odbrane Bratislava Gašića. Bečejcima poznati „VTV Subotica je samo na dva konkursa iz republičkog budžeta inkasirala preko 68.000 evra, a njen vlasnik i zakonski zastupnik je Vladan Stefanović, odabrani član jedne od komisija u Ministarstvu informisanja i telekomunikacija RS, kao i njegova ćerka Dragana Stefanović“, piše u analizi Lokal presa. Način bodovanja medijskih stručnjaka 2025. godine obezbedio je „copy-paste“ varijantu za komisije u lokalnim sredinama.

Od 2015. do 2025. od ukupno 12 komisija (2017. bilo je dva medijska konkursa), nezavisna medijska i novinarska udruženja (NUNS, UNS, NDNV, ANEM, Lokal pres) imala su članove u svega tri komisije (mada su se prijavljivali, izuzev na tri konkursa).

Predstavnici RAB-a bili su u 6 komisija od 12, Maja Raković 2015. i 2016, Katarina Filipović 2017. godine u obe konkursne komisije, a Miloš Lazić 2018, a Martina Velez 2021. godine.

Kako TV Bečej (osnivač VTV Vladana Stafanovića) na konkursima, tako su i predstavnici organizacija koje se mogu povezati s njim – Udruženja elektronskih medija „ComNet“ i Saveza udruženja Asocijacija radio televizija Srbije – pobednici u članstvu u komisijama, bili su u 7 komisija, u nekima i više njih.

Bilo je i drugih nelogičnosti: Miloš Lazić je 2018. godine bio član komisije na predlog RAB-a, a istoimena osoba (ne možemo sa sigurnošću da tvrdimo da se radi o istoj osobi) 2025. godine na predlog Udruženja elektronskih medija „ComNet“. Biljana Selaković je 2019. godine imenovana u komisiju na predlog Udruženja elektronskih medija „ComNet“, a 2024. godine je istoimena osoba (ne možemo sa sigurnošću da tvrdimo da se radi o istoj osobi) podnela prijavu kao samostalni medijski stručnjak.

Takvi potezi doveli su do toga da je 2024. godine u tročlanoj medijskoj komisiji svi članovi su bili povezani sa Vladanom Stefanovićem, vlasnikom TV Bečej. Naime, u komisiji su, uprkos tome što TV Bečej nije prošao na konkursu (ali je vankonkursno dobio 4,4 miliona dinara) bili Violeta Jovanov Peštanac (Udruženja elektronskih medija „ComNet“), Mladen Bulut (Asocijacija Radio-televizije Srbije) i, ako pretpostavimo da je reč o istoj osobi, Biljana Selaković, tada kao samostalno prijavljena, a 2019. godine kao predstavnica Udruženja elektronskih medija „ComNet“.

Veran Matić o konkursnom sufinansiranju: U mandatu ministra Bratine ozakonjeno je gotovo sve što je ranije bilo nezakonito u ovoj oblasti

O tome šta učiniti kada uski krug ljudi i organizacija povezanih s određenim medijima i medijskim centrima planski „zarobi“ proces odlučivanja, predsednik Upravnog odbora Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) i član Stalne radne grupe za bezbednost novinara Veran Matić kaže: „To nije samo zarobljavanje, već i ogoljena pljačka budžeta od preko 14 miliona evra. Mislim da je potrebno učestvovati i sve dokumentovati. Advokat Veljko Milić nedavno je rekao da su rokovi zastarelosti jako dugi i da ako sada ne postoje pritisci da se ovo ne procesuira, može se desiti da vrlo brzo situacija bude drugačija. U tom smislu, sve zloupotrebe treba dokumentovati i uz pisanje istaživačkih tekstova o tome, treba tužilaštvima slati krivične prijave sa dokazima o zloupotebama. Već godinama ovaj proces funkcioniše kao projekat organizovane kriminalne grupe, koja je iz budžetskih sredstava izvukla dovoljno novca za finansiranje drugih nezakonitih aktivnosti ili lično bogaćenje. Teško je, gotovo nemoguće, sada učiniti bilo šta da se to zaustavi, ukoliko vlast i ministri nadležni za projektno sufinansiranje sistematski rade na njegovom urušavanju i obesmišljavanju. Ne postoji strategija, zakon ili pravilnik koji to može promeniti u ovakvim okolnostima. Zato ANEM i članice Medijske koalicije više ne učestvuju u radnim grupama za izradu ovih pravnih akata, jer ne žele da daju legitimitet ovakvim procesima. Pre više od pet godina bio sam član jedne komisije. Bilo nas je dvoje sa preko 30 godina novinarskog iskustva, dvoje bez ikakvog iskustva i jedna osoba sa nešto iskustva, na strani provladinih medija koje ste pomenuli – onih koji uvek dobijaju sredstva. I pored jasno utvrđenih činjenica tokom sastanka da pojedini podnosioci projekata nemaju nikakve aktivnosti, bili smo preglasani. Kada je članici komisije postalo neprijatno, predložila je da mi napravimo svoj spisak medija i projekata, a da će oni to formalno usvojiti. Naravno, odbili smo i ostavili pisani trag o nezakonito izglasanim projektima. Znam da deluje uzaludno i da oduzima mnogo vremena, ali verujem u javnost, javni interes i značaj objavljivanja ovakvih tekstova, kao i u dokumentovanje činjenica, kako bismo jednog dana mogli da tražimo pravdu pred pravosuđem koje će biti posvećeno evropskim standardima. Zbog toga su potrebno ovakvi istraživački i analitički tekstovi, pa krivične prijave“.

Na pitanje kako zaustaviti „reciklažu“ istih kadrova i vratiti legitimitet konkursnom sufinansiranju – koje se pretvorilo u svoju suprotnost – Matić odgovara direktno: „To pitanje treba uputiti bivšem ministru Dejanu Ristiću, koji je netransparentnim izmenama pravilnika legalizovao tzv. ‘bodovni inženjering’, što je dovelo do ovakvog sastava komisija. U mandatu ministra Bratine ozakonjeno je gotovo sve što je ranije bilo nezakonito u ovoj oblasti, pa je jasno da nema efikasnog rešenja za ove zloupotrebe dok god ova vlast raspolaže budžetima za projektno sufinansiranje. ‘Bodovni inženjering’ osmišljen je tako da podstakne zloupotrebe i omogući raspodelu velikih sredstava medijima koji krše Kodeks novinara, recikliraju stare projekte ili uopšte nemaju aktivnosti od javnog interesa. Promene nisu moguće samo u ovoj oblasti – neophodno je reformisati čitav medijski sektor, uključujući i REM. Dosledna primena medijske strategije i važećih zakona u svim segmentima preduslov je za uspostavljanje regularnog sistema raspodele sredstava. Svojevremeno sam predlagao model u kojem bi se sredstva Evropske unije uparivala sa sredstvima države, uz učešće predstavnika EU u procesu odlučivanja, kako bi se sprečilo preuzimanje sistema od strane organizovanih interesnih grupa. Nažalost, predstavnici EU su previše verovali u namere vlasti u Srbiji“.

Upitan da li je projektno sufinansiranje postalo alat za gašenje medijskog pluralizma i kakva sudbina čeka kritičke lokalne medije ukoliko se trend favorizovanja podobnih udruženja i istiskivanja nezavisnih stručnjaka iz komisija nastavi – a ništa ne ukazuje na promenu tog trenda –  Matić odgovara: „Plašim se da ste u poslednjem delu pitanja već dali tačnu dijagnozu trenutnog stanja. Ovaj trend dostiže svoj vrhunac i, nažalost, nema povratka unazad. Što pre dođe do promene vlasti, veće su šanse da se projektno sufinansiranje vrati svojoj izvornoj svrsi – zaštiti i unapređenju javnog interesa. Organizovane interesne grupe nanele su ogromnu štetu opstanku lokalnih medija. Zloupotrebom budžetskih sredstava mnogi mediji su ugašeni, dok je većina preostalih dovedena na ivicu opstanka, često zavisna od volontiranja ili ličnih sredstava. Posebno je potresno što mediji koji štite javni interes opstaju isključivo zahvaljujući ličnim i porodičnim žrtvama svojih novinara. Javni interes se brani na ličnu štetu. Mnogi nisu izdržali, pa danas širom Srbije postoje ‘medijske pustinje’, bez lokalnih medija koji bi objektivno informisali građane. Porazno je da je lokalna medijska scena danas slabija nego u najtežem periodu represije 1998-2000. godine. Pritisci i zloupotrebe će se nastaviti i intenzivirati. Zato je ključno da o tome snažnije, uz više dokaza i argumenata, informišemo međunarodnu javnost i zahtevamo veću podršku – uključujući i sredstva koja se trenutno dodeljuju državnim institucijama za razvoj vladavine prava, koja nikada nije bila na nižem nivou. Unapređenjem vladavine prava i zaštitom javnog interesa najdoslednije se bave lokalni, nezavisni i profesionalni mediji, kao i organizacije civilnog društva. Zbog toga bi podrška trebalo da bude usmerena upravo ka njima, jer su danas među najupornijim nosiocima evropskih vrednosti, kao i kulture i obrazovanja, naročito u multietničkim sredinama, gde je to od posebnog značaja“.

Horizontalno širenje mreže

Model se ne zadržava na Bečeju, već se širi regionalno kroz povezane medije i organizacije. Primeri pokazuju da isti akteri učestvuju na konkursima u više opština, ostvarujući kontinuitet finansiranja iz javnih sredstava.

Novosadska TV je za pet godina (2019-2023) na medijskim konkursima u Bečeju dobila ukupno 4.050.000 dinara (34.615 evra).

Centar za trening i edukaciju iz Žablja (Naš radio) počev od 2018. zaključno sa 2023. godinom dobio je 2.600.000 dinara (22.222 evra)

Delta TV za 4 godine (od 2018. do 2021) inkasirala 1.400.000 dinara (11.965 evra).

Periodično su sa nekoliko stotina hiljada dinara na bečejskim konkursima prolazili i Dnevnik, Fabrika slova d.o.o. iz Petrovaradina (izdavač Vojvođanskog magazina) koji je bio redovan učesnik na lokalnim, pokrajinskim i republičkim konkursima od 2014. do 2022. godine, kada je poslednji unos o dobijanju novčanih sredstava u Registru medija, Novosti, DVP Digital d.o.o Novi Sad (vlasnik te firme koja je danas u stečaju je Dnevnik Vojvodina press d.o.o. preduzeće za izdavanje i štampanje novina, Novi Sad), neki preduzetnici iz Beograda, Dunav TV, Panonija…

Udruženi poduhvat

Novosadska TV je na bečejskom konkursu 2019. godine dobila 800.000 dinara, kada je medijska komisija radila u sastavu Petar Njaradi (Društvo novinara Vojvodine), Zoran Kostadinović (samostalna prijava) i Biljana Selaković (Udruženje elektronskih medija „ComNet“).

Na tom konkursu novac su dobile čak tri članice Udruženja elektronskih medija „Comnet“ koja okuplja vlasti naklonjene medije – TV Bečej, Novosadska TV i Delta TV.

Direktorka Novosadske televizije Emilija Marić je predsednica Udruženja elektronskih medija „Comnet“, a njen zamenik je Vladan Stefanović, vlasnik VTV d.o.o, ranije VTV Comnet, u čijem sastavu posluje apsolutni pobednik bečejskih konkursnih i vankonkursnih davanja, TV Bečej.

Prema evidenciji Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) na listi organizacija koje su 2025. dobile najviše novca na konkursima na svim nivoima (više od 10 miliona dinara) su na na 10. mestu Novosadska TV sa 20.580.000 dinara za 20 projekata i na 16. mestu VTV Subotica sa 15.570.000 dinara za 10 projekata.

Treniranje konkursne edukacije

Udruženje Centar za trening i edukaciju iz Žablja izdavač je radija Naš radio – glavni urednik radija i zastupnik Centra je Miloš Lončar.

Naš radio od 2017. naovamo nije dobijao novac samo u opštini Bečej, već i u opštinama Srbobran, Temerin, Titel, Bela Crkva, na konkursima pokrajine i ministarstva. 

S Lončarom i drugim osobama koje imaju isto prezime, povezano je još najmanje tri radija: Radio Jugović (izdavač Ivitem d.o.o. Kać, zastupnik Miloša Ločnar, koji je i glavni urednik radija), Radio Klik FM (izdavač Master Craft d.o.o. Kula, glavna urednica Nataša Lončar, koja je i zastupnica izdavača) i Radio Zrenjanin (izdavač NS VID Media d.o.o. Novi Sad, čija je zastupnica Marija Lončar, koja je glavna urednica i radija).

Svi ovi mediji, to jest njihovi izdavači godinama dobijaju novac na konkursima vojvođanskih opština, pokrajine i ministarstva. Najmlađi radio, Radio Zrenjanin, osnovan je krajem decembra 2024. da bi na konkursima ministarstva i pokrajinskog sekretarijata raspisanim početkom 2025. prihodovao ukupno 1,7 miliona dinara.

Završni udarac (2024-2025)

U poslednje dve godine sistem je radikalno promenjen: svega 10% sredstava ide kroz konkurse, dok se 90% raspodeljuje ugovorima na koje se ne primenjuju odredbe Zakona o javnim nabavkama.

Najilustrativniji primer je da 2024. godine TV Bečej nije „prošao“ na konkursu, jer je dobio svega 70 bodova od ukupno mogućih 100, ali je vankonkursno dobio 4,4 miliona dinara, koliko i 2025.

Time je formalni sistem potpuno obesmišljen – pravila postoje, ali ih niko više ne poštuje.

Posledice: Tišina i paralelna stvarnost

Najvažnija posledica ovog modela nije finansijska, već društvena. To je promena ponašanja. Autocenzura postaje racionalna strategija. Konflikt sa vlastima se izbegava. Istraživačko novinarstvo nestaje. Medijski prostor se sužava, a društvo ostaje bez kritičkog korektiva.

Rezultat je paralelna realnost u kojoj se ključni događaji relativizuju ili ignorišu.

Deset godina nakon uvođenja, projektno sufinansiranje u Bečeju predstavlja primer potpune transformacije javne politike. Mehanizam koji je trebalo da štiti javni interes koristi se za njegovu neutralizaciju.

Bečejski slučaj nije izuzetak.

Već obrazac.

Kristina Demeter Filipčev

Izvor: Bečejski mozaik