INTERVJU Veran Matić: Centar za društvenu stabilnost je ideološka komisija za targetiranje meta

ANEM i Veran Matić prvenstveno su tužili Centar za društvenu stabilnost zbog povrede časti i ugleda emitovanjem spornog „dokumentarnog“ serijala „Zlo doba 2: Stvaranje propagande“, u kome je Matić targetiran kao „izdajnik i strani plaćenik“.

Paralelno s tim, novinarska i medijska udruženja iz Stalne radne grupe za bezbednost novinara (SRG) podnela su dopunu krivične prijave protiv Centra za društvenu stabilnost zbog najnovijih pretnji upućenih Matiću.

Naime, Centar za društvenu stabilnost je 17. i 18. marta na društvenim mrežama X i Instagram objavio preteće poruke upućene Matiću.

„Ako neko od vas u narednih mesec ili dva vidi Verana Matića, recite mu da nije jedini (pseudo)novinar koji je puštao bradu i da bude još samo malo strpljiv — nastavak uskoro stiže…“, navedeno je u objavi.

Ovde se očito referiše na izjavu Tomislava Nikolića, izgovorenu pre ubistva Zorana Đinđića. Umesto na Zorana Đinđića, ovde se aludira na susret sa Veranom Matićem, upoređenim sa „(pseudo)novinarom“ koji je puštao bradu. Naglašava se da su samo dvojica novinara nosila bradu i skončala kao Zoran Đinđić: Milan Pantić i Slavko Ćuruvija.

O tome da li postoji razlog za strah, kakav se odnos neguje prema novinarima u Srbiji, kao i da li veruje u pravosudne institucije i kakav epilog očekuje od sudskog postupka, za Danas govori Veran Matić.

Kako tumačite direktne pretnje zbog kojih je tužba dopunjena, a koje su Vam upućene i koje se referišu na sudbine Zorana Đinđića i Slavka Ćuruvije?

— Kao pretnju smrću. Dakle, da li će ih neko iz te garniture orkestrirati i organizovati, to ne znamo, ali su pretnje nedvosmislene. Da ću završiti kao što su završili Ćuruvija i Milan Pantić, i on je nosio bradu, kao i Zoran Đinđić. To, naravno, ima i direktne veze, jer sam se bavio ubistvima Slavka Ćuruvije i Milana Pantića kroz Komisiju za istraživanje ubistava novinara. Ozbiljne pomake smo napravili, naročito kada je reč o ubistvu Slavka Ćuruvije. Došli smo do dve osuđujuće nepravosnažne presude na ukupno sto godina zatvora. A onda se dogodila oslobađajuća presuda neka vrsta amnestije, abolicije, kako god da nazovemo odluku Apelacionog veća, što je utvrdio Vrhovni sud Srbije. Moje insistiranje da se ne zaustavljamo, već da nastavimo do kraja naših života da utvrđujemo okolnosti pod kojima je ubijen Slavko Ćuruvija, kao i ko su organizatori, a ko izvršioci, jeste ono što žele da zaustave.

Šta vam je još istorijski relevantno kada poredimo pretnje upućene vama i one koje su pred smrt dobili Đinđić, Ćuruvija i Pantić?

— Trenutna vlast ima lošu istoriju. Sećamo se da je u vreme ubistva Slavka Ćuruvije ministar informisanja bio Aleksandar Vučić, a potpredsednik Vlade Tomislav Nikolić, koji je, između ostalog, mesec dana pre ubistva premijera Zorana Đinđića izrekao rečenicu koja se ovde koristi kao šifra. Dakle, ovo je šifrirana poruka koju je veoma lako razotkriti. Ona nagoveštava ono što bi moglo da nam se dešava u narednom periodu, ozbiljna brutalnost u obračunu sa onima koji bi mogli da zaustave ovu vlast u urušavanju Srbije, poništavanju demokratije i slobode govora. Mene su, verujem, odabrali zato što sam među najglasnijima u odbrani i zaštiti novinara i zato što sam prisutan tamo gde se pojavljuju problemi. Koristim sve prilike i mogućnosti da pomognem novinarima, u saradnji sa tužilaštvima i policijom. Takođe, veoma glasno govorim, što čuju i međunarodne organizacije. Već 40 godina sam u takvim situacijama, ali, ako je moguće organizovati kampanju solidarnosti, to ćemo i učiniti za sve naše koleginice i kolege.

Da li biste nam ugrubo izneli podatke o slučajevima koji se vode zbog napada na novinare i situaciju u našoj medijskoj sferi?

— Samo prošle godine bilo je 134 otvorena slučaja u javnim tužilaštvima. Neverovatan podatak, i četiri puta veći broj fizičkih napada na novinarke i novinare. Rešena su samo tri slučaja iz prošle godine. Sve to veoma jasno govori o rešenosti vlasti da u potpunosti suspenduje pravnu državu kada je reč o zaštiti novinara, ali i drugačijih mišljenja u profesionalnim medijima. Trenutno imamo sve manje medija i profesionalnih novinara, dok, s druge strane, raste broj propagandnih medija, potpuno u funkciji vlasti. Potpuno su nezajažljivi. Pored oko 2.000 medija koji su u njihovim rukama, osnivaju se i novi. Od početka godine nastalo je pedesetak, a do kraja godine možemo očekivati još 100 do 150 medija, među kojima mnogi bespogovorno sprovode propagandne aktivnosti, targetiranje, blaćenje i ugrožavanje bezbednosti, pri čemu je Centar za društvenu stabilnost očigledno izabran kao neka ideološka komisija koja bira i određuje mete.

Stručne organizacije i deo javnosti zatražili su da Vam se dodeli zaštita. Da li ste dobili bilo kakav vid institucionalne zaštite i smatrate li da je ona u ovom trenutku neophodna?

— U avgustu je predsednik Vučić na jednoj od nacionalnih televizija izjavio da svima onima koji su bili u zatvoru zbog mene, tačnije zbog mojih aktivnosti, treba izbrisati dosije. Kazao je i da bi trebalo da im kupim piće i odem na vrata da im se izvinim. Tim rečima poslao je veoma jasnu poruku svim nasilnicima i ljudima koji su ugrožavali bezbednost i živote novinara u proteklom periodu. U tom obraćanju misli se na ljude koji su bili u pritvoru tri do četiri godine zbog optužbi za ubistvo Slavka Ćuruvije, na predsednika opštine Grocka koji je naručio paljenje kuće, odnosno, pokušaj ubistva našeg kolege Milana Jovanovića, kao i na Kantara iz Vranja, koji je ugrožavao bezbednost novinara OK radija i zbog toga bio osuđen na zatvorsku kaznu.

Tada sam od policije zatražio bezbednosnu procenu svoje ugroženosti. Posle nekog vremena dobio sam usmeni odgovor da je moja bezbednost delimično ugrožena i da će pojačati policijske patrole u blizini mesta gde živim. Tražio sam dodatna pojašnjenja, a rečeno mi je da postoje beleške da se u niškom zatvoru jedna osoba, koja tvrdi da je zbog mene u zatvoru, raspitivala ko bi mogao da me likvidira iz osvete. Na moje pitanje šta preduzimaju tim povodom, odgovoreno mi je da za sada ništa, da je reč o nezvaničnim saznanjima.

Šta Vam to govori?

– Meni je to veoma jasna uzročno-posledična veza između retorike vlasti i položaja onih koji se bore za zaštitu novinara. Insistiram na tome da se pronađu svi koji su ugrozili novinare, svedočim na suđenjima i zalažem se za bezbednost. Ono što sam shvatio jeste da ne postoji stvarna institucionalna zaštita ugroženih novinara. Pet-šest godina bio sam pod 24-časovnom policijskom zaštitom i nikada se nisam osećao bezbedno. To je bio osećaj zarobljenosti u kojem smo koleginica i ja izgubili godine života. Znam da postoje inicijative da mi se obezbedi zaštita, ali efikasna zaštita u ovom sistemu, po mom mišljenju, ne postoji.

Nakon dopune krivične prijave, verujete li da će tužilaštvo postupati nepristrasno i u skladu sa zakonom? Kakav epilog ovog slučaja očekujete, kako u pravnom, tako i u društvenom smislu?

— Dugo sarađujem sa tužilaštvima i kontakt tačka sam za prijavljivanje ugrožavanja bezbednosti novinara. Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal se do pre tri godine pokazalo kao jedno od najefikasnijih u razumevanju problema sa kojima se novinari suočavaju. Međutim, naročito u poslednjih godinu i po dana, vidljiv je pokušaj vlasti da ovlada pravosuđem. Vrše se pritisci i strukturne promene u tužilaštvima, uz postavljanje poslušnih izvršilaca, poslednjim izmenama zakona. Zabrinuti smo, jer postupanje tužilaštva ne odražava samo njihov rad, već stanje pravnog sistema u Srbiji u celini.

Da li napad na Vas vidite kao izolovan incident ili kao deo šireg obrasca pritisaka i targetiranja novinara u Srbiji danas?

— Ovo je tipičan primer svega što se u Srbiji dešava poslednjih nekoliko godina. Pojedinačni slučajevi ugrožavanja bezbednosti pretvorili su se u ozbiljan, sistemski pritisak. Novinari i medijski radnici suočavaju se sa čitavom lepezom napada: od pretnji i uznemiravanja, preko SLAPP tužbi i zahteva za zatvorske kazne, do upada u stanove koji nikada nisu razrešeni. Tu su i kampanje blaćenja i dehumanizacije, posebno usmerene na novinarke. Monstruozan sistem pritiska, kombinacija klasičnih represivnih metoda iz perioda nastanka fašističke Nemačke i savremenih digitalnih alata, usmerenih na gušenje slobode govora i ugrožavanje bezbednosti novinara. Srbiju danas vidim kao eksperiment za takav model, nešto što je apsolutno neprihvatljivo i zahteva snažan društveni otpor.

Izvor: Danas