IZJAVA ZA MEDIJE - Veran Matić: Šta sam rekao ambasadorima

Nakon emitovanja pogromaškog kvazi dokumentarnog filma „Zlo doba 2“ u kojem sam glavni lik koji je kriv za sva zla koja su se dogodila srpskom narodu, strani agent, špijun, izdajnik, lopov... jednom rečju zlo, sa kojim svi znamo kako treba postupiti, telefonom me je pozvao Andreas fon Bekerat, šef delegacije Evropske unije u Srbiji. Pitao me je kako se osećam i šta mislim o najnovijem sinhronizovanom  napadu sa televizijama Prva, B92, Informer i Dokumentarna koje su emitovale pomenuti uradak i kako može da pomogne. Ovo je bio drugi ambasadorov poziv - prethodni put me je kontaktirao nakon targetiranja od strane predsednika Vučića na TV Pink.

Ambasadora Evropske unije sam zamolio da organizuje sastanak na koji bi pozvao ambasadore zemalja članica i druge koleginice i kolege koji su zainteresovani da se sastanu sa predstavnicima novinarskih i medijskih udruženja i organizacija. Molba je rezultirala sastankom koji je u Delegaciji Evropske unije održan 12. februara i na kom su se predstavnici NUNS-a, UNS-a, ANEM-a, Asocijacije medija, Lokal press-a i Slavko Ćuruvija fondacije susreli sa preko dvadeset ambasadora i zamenika ambasadora. 

Slušali su nas puna dva sata. Opšti utisak je da su bili šokirani onim što se dešava novinarima i medijima u Srbiji i u kojoj meri se ubrzano -  iz dana u dan, iz sata u sat, situacija na ovom polju dramatično pogoršava. U svom izlaganju sam pohvaliio odličan godišnji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije koji je sistematizovao strahote koje su preživeli novinari i mediji, uz komentar da je već pomalo zastareo usled porasta broja napada i različitih novih oblika represije. 

Prisutnim diplomatama sam pokazao spisak za odstrel 45 novinarki i novinara, analitičara, profesora i advokata kojima će, prema sopstvenoj najavi, Centar za društvenu stabilnost nacrtati mete na čelu u budućim video pamfletima prepunim laži i blaćenja. Ponovio sam da su ti novinari već izloženi linču, da žive i rade uz brojne pretnje i fizičke napade koji se ne rešavaju. Da imamo neviđen rast otvorenih slučajeva u tužilaštvima i neviđeni pad rešenih slučajeva. Drugim rečima, da imamo skoro potpunu nekažnjivost uz svest počinilaca da će biti pomilovani od strane predsednika ako kojim slučajem budu kažnjeni.  

Upozorio sam ih da su pojedinim novinarkama i novinarima koji svakodnevno razotkrivaju neverovatnu korupciju i kriminal i profesionalno se bave istraživačkim novinarstvom, bukvalno ugroženi životi. I da nema nikoga ko bi ih zaštitio osim naše međusobne novinarske solidarnosti. 

Na pitanje da li smo se obraćali policiji za zaštitu, rekao sam da je policija prvo prestala da odgovara tužiocima na zahteve za prikupljanje obaveštenja, da ne  sprovodi efikasne istrage, da nikada nisu zaštitili napadnute novinare iako su bili prisutni i da su počeli sami da tuku novinare. U takvim okolnostima smo prinuđeni na samoodbranu, organizovanje samozaštite i na međusobnu solidarnost. 

Prisutnim diplomatama sam rekao da bi sa pomenutim  spiskom od 45 novih meta trebalo da obiđu predstavnike vlasti i kažu im da su ovi nagrađivani i profesionalni novinari pod njihovom zaštitom. 

Rekao sam i da znam da će brojni novinari protestovati što nisu na ovom spisku novosadske vladine nevladine organizacije, ali i da se brojne novinarke i novinari po prvi put susreću sa ovakvim blasfemičnim napadima i medijskim trovanjem naroda, putem laži o njima i njihovim porodicama. 

Na pitanje diplomata šta su najveće primedbe o sadržaju kvazi filma o meni, naveo sam da sam optužen da radim za američke interese, da sam britanski špijun, da radim za nemačke interese jer sam dobio orden nemačkog predsednika, da sam napravio špijunsku mrežu za Albaniju… 

Rekao sam i da je jedan od glavnih motiva za napad na mene činjenica da svakodnevno branim novinarke, novinare i medije koji su redovno napadani i da smo posebno i mi branioci na udaru. Takođe sam naglasio važnost podrške programu Bezbedni novinari i SOS liniji za prijavljivanje pretnji i podršku novinarima, koji podržavaju Delegacija EU i OEBS misija u Srbiji.  

Naveo sam i da je država srušila sve mostove između medijske zajednice i organizacija civilnog društva i da tu ništa ne možemo da promenimo ako vlast ne želi povratak u normalne tokove komunikacije. Predsednik je srušio ustavni poredak nezakonitim amnestijama i sprečavanjem zakonitog izbora članova Saveta REM-a, što je i sam priznao. 

Ukazao sam da su mediji izloženi hibridnim napadima – pored fizičkih napada, kampanja blaćenja od strane vrha države, SLAPP tužbi, izloženi su i napadima botova na profile na društvenim mrežama. Istovremeno su im nedostupni državni izvori podrške sadržajima koji promovišu i štite javni interes putem projektnog sufinansiranja. Upozorio sam ih da su posebno ugroženi mladi novinari i novinarke i redakcije koje predstavljaju novu generaciju ovdašnjih medija. 

Rekao sam i da se bespovratna sredstva koja Evropska komisija i zemlje članice daju za unapređenje vladavine prava očigledno nenamenski koriste od stane države i da na unapređenju vladavine prava više rade organizacije civilnog društva i profesionalni mediji. I da bi zato bilo važno da se deo tih fondova preusmeri kao podrška opstanku ovih organizacija i medija, koji će ih bolje iskoristiti za demokratizaciju društva i usklađivanje sa EU vrednostima.  

Ovde ću se zaustaviti u daljem prepričavanju jer je dogovoreno da se poštuje pravilo  „Chatham house“. Na kraju sam rekao da nećemo odustati i da su ovi napadi podsticaj za otpor i za još snažnije profesionalno novinarstvo. 

Ovome dodajem ličnu impresiju  da sam ponosan i duboko dirnut zbog masovne podrške koju ovih dana dobijam od bivših zaposlenih u nekadašnjem Radiju i TV B92, ali i drugih novinara i građana i organizacija civilnog društva. 

U poruci jedne saradnice citiran je Antonio Gramši: „Stari svet umire a novi svet se bori da se rodi: sada je vreme čudovišta.“ Pokušao sam o tome da govorim na ovom izuzetno važnom sastanku. Siguran sam da sve veći broj građana naše zemlje vidi i oseća vreme čudovišta i da smo spremni da pomognemo rađanju novog sveta. 

Pobediće solidarnost između novinara, medija i organizacija civilnog društva. Nema drugog mogućeg ishoda. Tome me uči lično profesionalno iskustvo u karijeri dužoj od 40 godina.