Ko je sve i kako napadan u prethodnih 30 godina

Najpre da ponovim da osuđujem svako nasilje. Nedopustivo je u bilo kojem obliku. Posebno je nedopustivo prema novinarkama i novinarima, uključujući i „novinarke i novinare”. Nasilnici treba da odgovaraju. Kao i u drugim slučajevima napada na medijske radnike, pozivam nadležne organe da ustanove šta se tačno dogodilo, ako je potrebno identifikuju napadače i procesuiraju ih.

A predsednik očigledno i na ovom polju ima dvostruke aršine: kao što sada već otvoreno pokazuje da je predsednik samo građanima koji ga podržavaju, očigledno je da i na medijskom planu vidi samo napade na novinare koji ga podržavaju.

Teško je smisleno da komentarišem izjavu u kojoj se tvrdi da je ovo najveći napad u proteklih 30 godina. Navešću samo najdrastičnije primere napada koji su se dogodili u tom periodu: 

U prethodnih 30 godina dogodilo se ubistvo Slavka Ćuruvije, istraga je zataškavana, i kada su se dogodile dve prvostepene presude na 100 godina, Apelaciono veće je oslobodilo optužene pripadnike vrha DB. Teško je to opravdati nezavisnim pravosuđem. 

Danas je 24. godišnjica ubistva Milana Pantića, nerešenog, sa stalnim opstrukcijama kada je reč o istrazi. 

Smrt Dade Vujasinović, zbog načina na koji (ni)je vođena istraga, nikada nije okarakterisana kao ubistvo, iako je postojalo više nego dovoljno indicija da je neko drugi ugasio njen život. Sada, nakon 30 godina, nastupilo je i formalno zastarevanje slučaja.    

Pokušaj atentata na Dejana Anastasijevića i njegovu porodicu sa dve bombe na prozoru pre 26 godina i dalje je nerešen slučaj, bez izgleda da bilo kada bude rešen, iako je i sam Dejan sproveo istragu o nalogodavcima i o tome pisao. 

Pokušaj atentata na Milana Jovanovića paljenjem kuće samo se srećnim okolnostima i požrtvovanošću supruge nije završio tragično. 

Ovom pokušaju atentata prethodilo je zversko prebijanje Željka Matorčevića, urednika Žig info portala. Nerešen slučaj. 

Žikica Stevanović, tada novinar Bete, danas Insajdera, surovo je prebijen na demonstracijama 2020. godine. Takođe nerešen slučaj. 

Fizički napad urednika tabloida Srpski telegraf na novinara Vuka Cvijića je dokumentovan i nadzornim kamerama i policijskim izveštajem. Tužilaštvo ne nalazi da napadača treba procesuirati po službenoj dužnosti.

U ovih 30 godina Brankica Stanković i ja smo bili više od 6 godina pod policijskom zaštitom 24/7 a da niko nije sankcionisan. I juče se pevalo sa pogrdama i pretnjama Brankici na Partizanovoj utakmici. Ona živi pod kontinuiranim pretnjama koje se šalju i na ovakav način. 

U poslednjih par godina nekoliko novinarki i novinara moralo je da koristi mehanizme sigurnih kuća i da se sklanja iz Srbije zbog brutalnosti pretnji i napada na njih, naročito u proteklih godinu i po dana. 

Užasavajuća teroristička pretnja redakciji Danasa nije rešena, više od 90 odsto prijavljenih slučajeva iz grupe Junajted medija nije rešeno... 

Tri upada u stanove novinarki KRIK-a nikada nisu razrešeni. 

Digitalno špijuniranje novinara koje je prijavljeno u martu prošle godine, dokazano međunarodnom ekspertizom, nije procesuirano od strane policije iako postoje urgencije tužilaštva. 

Samo tokom prošle godine, u dva slučaja drastičnih pretnji našim koleginicama, dogodila su se hapšenja a onda i odluka suda da se optuženi brane iz kućnog pritvora, što su oni iskoristili da pobegnu. Jedan u Francusku i ne postoje aktivnosti instutucija da bude izručen, a drugi, osuđivan kao maloletnik za ubistvo, ponovo je priveden. 

Od početka novembra 2024. desetine novinarki, novinara i kamermana fizički su napadani, od bacanja kamermana Juronjuza u Novom Sadu na zemlju rvačkim zahvatom, do udaranja u leđa pesnicama i nogama kamermana N1 u okolini Kosjerića. Sada već skoro svakodnevno imamo udaranja po rukama i otimanja telefona ili oštećenja kamera brojnih novinarki i novinara. Sve se prikriva lakim telesnim povredama kako bi novinari sami morali da tuže, a ne da to bude institucionalna zaštita slobode govora, po službenoj dužnosti. 

Pre nekoliko dana u Pionirskom parku je prebijen jutjuber i njegov kamerman. To je postao zabranjeni grad, jer nasilnici ne dozvljavaju bilo kakvu aktivnost nezavisnih novinara. To je najpreciznija slika Srbije i uslova u kojima rade novinarke i novinari danas. 

Porast fizičkih napada

Od kada su počeli protesti u novembru prošle godine bilo je neuporedivo više fizičkih napada na novinarke i novinare u odnosu na prethodni period. Ne prođe dan a da se na SOS telefon za prijavljivanje pretnji i napada na novinare ne jave oni koji se na različite načine osećaju ugroženi. 

To je mnogo više nego ranijih godina jer su fizički napadi bili zaista retki – mnogo su brojnije bile pretnje i vređanja putem društvenih mreža, u komentarima na portalima medija koji su napadani, kroz direktne poruke. U poslednjih 5 godina državnim organima je prijavljeno ukupno 17 fizičkih napada na koleginice i kolege, dok samo u poslednjih 6 meseci imamo preko 30 ovakvih nasilnih nasrtaja.

U 2024. registrovan je trend većeg broja napada na novinarke nego na novinare i one su posebno ugrožene ne samo na osnovu fizičkih napada, već i užasavajućih pretnji i uznemirujućih poruka koje dobijaju putem društvenih mreža ili ličnim porukama. Posebno postaju ugroženi medijski radnici kao što su kamermani, jer imaju najmanje mogućnosti da se odbrane dok rade. 

Efikasnost MUP-a u istragama napada i pretnji novinarima drastično je smanjena u protekloj godini i prvih nekoliko meseci ove godine. Kao i tužilaštava. 

U veoma malom broju slučajeva pretnje i napadi su razrešeni sudskom presudom i kaznom za počinioca. Na našem portalu Bezbedni novinari objavljujemo statistiku koju pravi Republičko javno tužilaštvo o slučajevima koje su medijski radnici prijavili kontakt tačkama iz policije i tužilaštava. Više od polovine prijavljenih slučajeva ili bude odbačeno od strane tužilaštva ili suda kao bez osnova za krivično gonjenje po službenoj dužnosti, ili policija ne odgovara na urgencije tužilaštva za prikupljanjem dokaza.

Nama iz medija se u proteklih par godina događa „savršena oluja”, kombinacija pretnji, nasilja, slapp tužbi, oslobađajućih presuda za najstrašnija ubistva, i uz sve to neviđene uvrede i targetiranja novinarki, novinara i medija od strane najviših predstavnika vlasti. 

Posebno su ugroženi malobrojni profesionalni novinari i mediji u malim mestima u Srbiji, često bez efikasne zaštite. Veći broj napada na novinare se ne prijavi jer ne postoji poverenje u institucije, a postoji uverenje da će biti osvete, nema sistemske zaštite... I zbog toga će Srbija ostati bez profesionalnog novinarstva vrlo brzo. I to je direktna pretnja po nacionalnu bezbednost. 

I to se događa na svakom nivou. 

Građani Srbije su pod represijom i novinari su tu samo ta prva linija koja je najuočljivija.