MEDIJSKA SCENA SRBIJE U DECEMBRU 2023.
Monitoring izveštaj ANEM-a za decembar 2023. godine o slobodi izražavanja, starim i novim propisima i analizom SLAPP tužbi
Monitoring medijske scene izrađuje se s ciljem kontinuiranog praćenja događaja i procesa koji utiču na stanje medijskih sloboda u Republici Srbiji. Autori monitoringa bave se: slobodom izražavanja; praćenjem implementacije postojećih propisa; usvajanjem novih propisa, ali i izmenama i dopunama aktuelnih, kako iz oblasti medija, tako i iz drugih oblasti koje na direktan ili indirektan način utiču na slobodu medija; kao i analizom SLAPP tužbi (strateških tužbi protiv učešća javnosti) usmerenih prema novinarima i medijima.
Sloboda izražavanja
Prema bazi pritisaka i napada na novinare koju vodi Udruženje novinara Srbije (UNS), u prvih 11 meseci ove godine zabeleženo je ukupno 111 slučajeva ugrožavanja prava novinara, za jedan manje nego u istom periodu prošle godine, od čega su najčešći vid ugrožavanja pritisci, kojih je bilo dvostruko više nego prošle godine. Član Stalne radne grupe za bezbednost novinara, Veran Matić, izjavio je na konferenciji za novinare statistiku državnog tužilaštva od početka godine do novembra meseca i istekao pokazatelj trenda više osuđujućih presuda nego u prethodnom periodu, kada je obično bilo negde oko 25 odsto sudskih rešenih slučajeva. Izveštaj za decembar mesec detaljnije obrađuje slučaj Dušana Čavića, aktiviste i autora emisije Marka Žvaka, slučaj Isidore Kovačević, glavne i odgovorne urednice Podrinskih, slučaj Žakline Tatalović, novinarke N1, slučaj Vojina Radovanovića, novinara dnevnog lista Danas, slučaj Mladena Savatovića, novinara N1, slučaj Uglješe Bokića, novinara Cenzolovke, kao i slučaj Dušana Mlađenovića, novinara N1. Navedeni negativni događaji i opasne situacije na protestima u kojima su se novinari našli, bili su povod za organizovanje sastanka između predstavnika policije i predstavnika Stalne radne grupe za bezbednost novinara.
Monitoring procesa usvajanja novih zakona
S obzirom na to da su medijski zakoni nedavno usvojeni, i dalje je aktuelan proces praćenja njihove primene u praksi. Mesec demebar obeležili su održani izbori, tako da su sumirani utisci o poštovanju zakonskih odredaba koje se tiču funkcionerskih kampanja. Istaknut je slučaj političara Đorđa Miketića kao primer grubog kršenja odredaba o zaštiti privatnosti. Aktuelne teme su izostanak reakcije REM-a, kao i izbor novog Saveta REM-a i da li će biti ispoštovan dogovoren rok od godinu dana. Zakonska odredba koja je izazvala burnu reakciju kritičke javnosti i dalje je sporna, a odnosi se na medije u posrednom vlasništvu države, kao i mogućnosti zloupotrebe i nelojalne konkurencije koju takvo rešenje može izazvati. U izveštaju se navodi da je SBB formirao novu osnovnu listu TV kanala, da je izabrana nova predsednica REM-a, a analizirane su i obaveze REM-a o monitoring procesu i izveštavanju o nadzoru programa tokom izborne kampanje, u skladu sa novim zakonskim rešenjima.
Implementacija postojećih propisa
Novi Zakon o javnom informisanju i medijima koji je na snagu stupio 4. novembra 2023. godine, propisuje nove obaveze u vezi sa raspisivanjem konkursa za projektno sufinansiranje proizvodnje medijskih sadržaja, tako da su Ministarstvo informisanja i telekomunikacija, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, informisanje i odnose sa verskim zajednicama, kao i lokalne samouprave dužni da konkurse raspišu do prvog marta tekuće godine. Novina je i što su prvi put definisane i kazne za one koji zakonske odredbe ne poštuju. Tako će, ukoliko nadležni konkurse ne raspišu u prva dva meseca tekuće godine, ili ih ponište a nove ne raspišu u roku od 30 dana, učiniti prekršaj za koji je zakonodavac predvideo kaznu za odgovorno lice u rasponu od 50.000 do 150.000 dinara. Pri oceni medijskih projekata, u obzir će se uzimati i podaci da li je u godini koja prethodi godini konkurisanja izrečena mera od strane regulatornog tela u slučaju elektronskih medija (REM), ili je donet akt samoregulatornog tela Saveta za štampu – za štampane i onlajn medije, a kojima je utvrđeno da je medij prekršio zakonske odredbe, odnosno etičke standarde. Izveštaj detaljnije opisuje nova zakonska rešenja.
SLAPP tužbe usmerene prema novinarima i medijima
Analiziran je slučaj u kome je prvostepenom presudom Višeg suda u Beogradu odbijen tužbeni zahtev srpskog biznismena Bogoljuba Karića koji je tužbu podneo protiv novinara KRIK-a zbog objavljivanja informacija u vezi sa tužiocem (Karićem), njegovim poslovanjem u Belorusiji i vezama sa beloruskim predsednikom Aleksandrom Lukašenkom. Novinari KRIK-a su, prema stanovištu suda, novinarski posao obavili sa dužnom pažnjom i nisu naneli štetu srpskom biznismenu kako je on tvrdio u tužbi, već su u tekstu predstavljene „istinite činjenice koje nisu osporene tokom postupka”. Fondacija Slavko Ćuruvija objavila je krajem decembra vodič pod nazivom „SLAPP tužbe ukratko’’ koji objašnjava fenomen neosnovanog utuživanja putem SLAPP tužbi i koji sadrži najvažnije informacije o pravnim i drugim karakteristikama ovog mehanizma zastrašivanja medija, pojedinaca i organizacija zbog njihovog rada u javnom interesu. Ovaj vodič, čija je autorka Ana Zdravković, ima za cilj da ukaže na osnovne karakteristike SLAPP-a, kako ga prepoznati i šta uraditi u slučaju da se nađete kao tužena strana u postupku ove vrste, a detaljnije je analiziran u monitoring izveštaju za mesec decembar.
Ova publikacija objavljena je uz finansijsku pomoć Evropske unije i Ministarstva informisanja i telekomunikacija. Za sadržinu ove publikacije isključivo je odgovorna Asocijacija nezavisnih elektronskih medija i ta sadržina nipošto ne izražava zvanične stavove Evropske unije i Ministarstva informisanja i telekomunikacija.
Ovaj Monitoring Izveštaj uradio je stručni monitoring tim ANEM-a iz advokatske kancelarije „Živković&Samardžić", u saradnji sa ANEM-om, , a celokupan se može pronaći na ovom linku.
