Medijski pejzaž Srbije: Analiza sadržaja nacionalnih televizija
Bez obzira na učestale izmene regulatornog okvira i deklarativno povećanje programskih obaveza emitera tokom prethodne decenije, kvalitet i raznovrsnost televizijskog sadržaja u Srbiji nisu unapređeni, jedan je od ključnih zaključaka analize „Medijski pejzaž Srbije: Analiza sadržaja nacionalnih televizija” koju je objavila Slavko Ćuruvija fondacija.
Kroz višenedeljni monitoring programa i kritičku diskurzivnu analizu odabranih emisija, ova analiza ispituje u kojoj meri su komercijalne televizije sa nacionalnim dozvolama ispunile obaveze preuzete u svojim programskim elaboratima, kao i kako ove programske prakse utiču na javni interes.
Televizija i dalje predstavlja dominantan izvor informisanja u Srbiji, a medijski pejzaž izrazito je centralizovan: četiri komercijalna emitera sa nacionalnim dozvolama (TV Pink, TV Happy, TV Prva i TV B92), zajedno sa RTS-om apsorbuju oko 70% ukupne publike. Poslednji dostupan izveštaj REM-a o poštovanju programskih obaveza objavljen je 2021. godine i pokazuje niz ozbiljnih kršenja Pravilnika o minimumu programskih zahteva od strane televizija sa nacionalnim dozvolama, koja REM nije uzeo u obzir prilikom dodele novih dozvola godinu dana kasnije.
Kako analiza pokazuje, ukidanje kvantitativne obaveze emitera da najmanje petinu programa čine kulturno-umetnički, naučno-obrazovni, dokumentarni i dečiji sadržaji, uz istovremenu uvođenje nepreciznog kriterijuma „raznovrsnosti”, otvorilo je prostor za dodatnu komercijalizaciju programskih šema. Istovremeno, višegodišnji izostanak efikasnog nadzora REM-a, posebno od novembra 2024. godine, kada je istekao mandat prethodnom sazivu Saveta REM-a, doprineo je tome da se ozbiljna kršenja zakonskih i programskih obaveza ne sankcionišu, što je omogućilo dominaciju rijaliti formata, infotainmenta i politički instrumentalizovanih sadržaja.
Monitoring je potvrdio da su tzv. kvalitetni programi često tek simbolično prisutni ili potpuno izostali, iako elaborati četiri nacionalne televizije, kao sastavni deo dozvola za emitovanje, obećavaju najmanje 20% kvalitetnog programa. Iako se u elaboratima ovih emitera ističe posvećenost kulturi, obrazovanju, pluralizmu i javnom interesu, programska praksa ukazuje na duboko ukorenjenu disproporciju između deklarativnih obaveza i stvarnog sadržaja. Zbog toga je poverenje javnosti u regulatorni sistem sve niže, dok se televizijski prostor sve više pomera ka modelu u kojem je javni interes potisnut pred političkim i komercijalnim prioritetima.
Diskurzivni obrazac nacionalnih televizija
Diskurzivna analiza sadržaja informativno-političkih emisija na TV Prva, TV Pink, TV Happy i TV B92 pokazuje postojanje doslednog i sistemski održavanog propagandnog obrasca u kojem se stvarnost konstruše kroz binarni narativ: na jednoj strani nalazi se vlast kao jedini legitimni čuvar poretka, stabilnosti i nacionalnog identiteta, dok su na drugoj strani opozicija, studenti, univerziteti, građanske inicijative i nevladine organizacije predstavljeni kao koordinisani akteri destabilizacije države, najčešće povezani sa spoljnim faktorima, stranim službama ili „antisrpskim“ interesima.
Kroz strategije delegitimizacije, moralne panike, psihologizovanja političkog neslaganja, retorike izdaje i upotrebe patoloških etiketa, ove emisije sistematski dehumanizuju kritičke glasove, oduzimaju političku autonomiju građanima, demonizuju akademske institucije i normalizuju represiju kao poželjan odgovor na „pretnju“.
Ovaj diskurs funkcioniše kao ideološki aparat koji ne informiše nego disciplinuje: on zatvara javni prostor za demokratsku raspravu, proizvodi atmosferu straha, potiskuje društveni pluralizam i učvršćuje autokratski okvir u kojem je svaka kritika vlasti predstavljena kao napad na državu.
Nalazi analize otvaraju ozbiljna pitanja o radu regulatora, zakonitosti dodeljenih nacionalnih dozvola i održivosti aktuelnog televizijskog tržišta sa stanovišta javnog interesa.
Autor analize je Nikola Jović.
Kompletnu analizu možete preuzeti OVDE.
