Nekažnjivost zločina nad novinarima u Srbiji gotovo stoprocenta

Predstavnik OEBS za slobodu medija Jan Bratu istakao je tom prilikom da nekažnjivost nije samo neuspeh pravosuđa već pretnja celom društvu, jer „kada se novinari ućutkuju, korupcija raste, javna debata slabi, a građani gube poverenje u institucije“.

„Državne vlasti imaju pozitivnu obavezu da štite novinare. To znači da napade treba odmah i nezavisno istraživati, procesuirati sve odgovorne i pružiti pravni lek žrtvama i njihovim porodicama. Istrage i suđenja za napade, stare i nove, moraju se sprovesti do kraja, pretnje, uključujući one putem interneta, moraju se shvatiti ozbiljno, a javni funkcioneri moraju jasno i javno osuditi svaki napad. Ćutanje pred nasiljem znači saučesništvo“, ocenio je Bratu.

On je podsetio je na 18 slučajeva nerešenih ubistava i otmice novinara na Kosovu u periodu od 1998. do 2005. godine, kao i na nerešena ubistva Dade Vujasinović, Slavka Ćuruvije i Milana Pantića.

„Oni su bili nezavisni i kritički glasovi, ućutkani da bi se sprečilo širenje ’neprijatnih istina i mišljenja’. Ne smemo zaboraviti ni kampanje kleveta i dezinformacija koje su prethodile njihovim ubistvima“, naveo je predstavnik OEBS.

Prema podacima UNESCO opservatorije o ubijenim novinarima, od 1993. godine više od 1.800 novinara ubijeno je širom sveta. Dodao je i da je, prema Međunarodnoj federaciji novinara, najmanje 225 novinara i medijskih radnika ubijeno u Gazi, mnogi od njih kao rezultat direktnog ciljanog napada.

„Cenim principijelnu solidarnost ANEM-a u pokretanju akcije ’Glasovi iz Gaze’, kao i akciju ’Minut ćutanja’ koju su organizovala novinarska udruženja NUNS i UNS zajedno sa Institutom za medijsku raznolikost Zapadnog Balkana“, istakao je Bratu.

Ambasador EU u Srbiji Andreas fon Bekerat izjavio je da je u Srbiji zabeleženo 95 slučajeva narušavanja slobode novinara u prvih šest meseci ove godine, a da su, prema podacima medijskih i novinarskih udruženja, ti brojevi mnogi veći. Prema njegovim rečima, novinari u Srbiji su pod sve većim rizikom i takođe se osvrnuo na nerešene slučajeve ubistava novinara.

„Napadi na novinare su napadi na samu demokratiju. Bez odgovornosti ciklus napada na novinare će se nastaviti što direktno ugrožava i pravo na informisanje građana. Srbija je zemlja kandidat za članstvo u EU i napredak u medijskim slobodama je ključno merilo u ovom procesu. Zabrinjavajuće je ponašanje policije, koja ili ne reaguje ili sama sprečava novinare da izveštavaju s protesta“, naglasio je Bekerat dodavši da je ključno videti da li je društvo voljno da zaštiti novinare i osigura kako ne bi radili u strahu.

„EU je bezbednost novinara i slobodu medija postavila u središte svoje agende za ljudska prava i vladavinu prava. Kada se novinar ućutka, javnost gubi svoj glas. Zbog toga mora biti nulta tolerancija prema krivičnim delima, napadima i pretnjama protiv novinara, a svaki takav slučaj mora biti procesuiran i adekvatno kažnjen, kako bi se novinarima obezbedilo bezbedno i sigurno okruženje za rad u interesu javnosti“, dodao je ambasador EU u Srbiji.

Predsednik Upravnog odbora Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) Veran Matić ocenio je da su poslednje dve godine po pitanju medijskih sloboda u Srbiji najgore posle 2000. godine. On je istakao da je nekažnjivost skoro apsolutna imajući u vidu jednu osuđujuću presudu godišnje u 2024. i 2025. godini.

„Prošle godine i od početka ove, nova normalnost je da Ministarstvo unutrašnjih poslova sve manje rešava slučajeve napada na novinare. Nekažnjivost po pravilu dolazi u najtežim slučajevima. Fizički napadi na naše kolege Vuka Cvijića, Uglješu Bokića, na novinarke, kamermane i fotografe, ostaju bez epiloga, šaljući društvu poruku – nema pravde za one koji donose istinu javnosti“, rekao je Matić.

Prema njegovim rečima, rad tabloidnih medija u potpunosti je zasnovan na lažima i govoru mržnje. Potpuno neometano, dodao je, vode kampanje protiv novinara, tužilaca, sudija, čime se ne samo čine krivična dela, vrši pritisak, već i ugrožava bezbednost.

„Normalno je postalo da predsednik, predstavnici izvšne i zakonodavne vlasti, tu praksu ne samo da tolerišu, nego i podržavaju i podstiču, a kroz brojne zloupotrebe projektnog sufinasiranja i na druge načine finansiraju fabrike laži i proizvodnju zla. Za to vreme javni servisi, ignorišu javni interes. Sve što nije bilo normalno, sve što podriva demokratiju, normalizovano je u poslednje dve godine. Ljudska prava, zajedno sa rečju demokratija, gaze se svakodnevno“, objasnio je Matić.

Advokatica u oblasti medijskog prava Kruna Savović predstavila je monitoring medijske scene u Srbiji za poslednjih godinu dana, podsećajući, po mesecima, na najdrastičnije slučajeve kršenja medijskih sloboda.

„U poslednjih godinu dana prešlo se iz faze u kojoj je najviše zabeleženih pretnji novinarima bilo upućeno putem interneta, u fazu u kojoj se nasilje nad njima odvija u realanom svetu, a vrše ga čak i pripadnici policije pristuni na terenu“, podsetila je advokatica Savović.

Osvrnula se i na efekte prijava upućenih službi interne kontrole Ministarstva unutrašnjih poslova. Jedan od zvaničnih, zabrinjavajućih i indikativnih odgovora bio je da se osoba koja je napala snimatelja ne može identifikovati, iako postoje snimci i interna evidencija o tome koji je pripadnik policije kog dana bio raspoređen na koje mesto.

Advokatica Savović podsetila je i na to da je u ograđenom i šatorima pokrivenom prostoru ispred Skupštine Republike Srbije veliki broj novinara bio onemogućen da izveštava, da je incidenata, kao i privođenja bilo dosta.  Posebnu žrtvu u proteklih godinu dana, istakla je, podneli su foto-reporteri, čiji je posao za informisanje javnosti od presudne važnosti.

Predstavnici Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) izneli su podatak da je, prema poslednjem preseku, u 2025. godini zabeleženo 300 slučajeva napada, pretnji i pritisaka, ali da veliki broj slučajeva još nije unet u njihovu bazu.

„Od toga su 133 pretnje, 90 fizičkih napada i šest napada na medije. Ostalo su pritisci kojih ima mnogo više. Postoji i veliki broj neprijavljenih slučajeva napada na novinare tokom protesta, verovatno zbog nepoverenja u institucije ali i straha, koji je najviše izražen kod mladih i novinara sa lokala“, navela je Marija Babić, pravnica NUNS-a.

Međunarodni dan borbe protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima obeležava se svakog 2. novembra, kao dan koji je Generalna skupština Ujedinjenih nacija proglasila kako bi skrenula globalnu pažnju na jedan od najhitnijih izazova za slobodu izražavanja i pristup informacijama – bezbednost novinara i pitanje nekažnjivosti za zločine počinjene nad njima.

Događaj je održan u sklopu projekta "Sistem prevencije nasilja i zaštite novinara“ koji sprovodi ANEM sa partnerima Insajder TV i Centar za razvoj lokalnih medija, a uz podršku Evropske unije, vlada Norveške i Švajcarske i Balkanskog fonda za demokratiju, Misije OEBS-a u Srbiji i Ministarstva za informisanje i telekomunikacije RS.