Nova mreža lokalnih portala, stara medijska kontrola

U prvim nedeljama 2026. godine, srpska medijska scena dobila je deset novih lokalnih portala. Detaljna analiza otkriva obrazac – isti vlasnik, isti urednik, isti dan registracije, isti narativ. Asocijacija nezavisnih elektronskih medija piše da su svi novi portali registrovani od strane iste novosadske kompanije Zaple Media Group. Njen direktor je Gradimir Banković, javnosti poznat kao saradnik Centra za društvenu stabilnost. Prva tri medija – Srbija na istoku, Palanačke vesti i Glas Aranđelovca, registrovana su istog dana, 9. januara 2026. godine. Do februara, mreža se proširila na deset portala. O ovom trendu su pisali Vreme, ANEM, Cenzolovka i Mašina.

Portali pokrivaju upravo one opštine u kojima se ove godine održavaju redovni lokalni izbori: Aranđelovac, Bor, Bajina Bašta, Kladovo, Knjaževac, Kula, Lučani, Majdanpek, Smederevska Palanka i Sevojno. To nije slučajnost, već precizno usmerena operacija izgradnje političko-komunikacione infrastrukture koja pokazuje razumevanje lokalne izborne dinamike.

Izbori kao okidač za medijsku ekspanziju

Predstojeći lokalni izbori imaju ne samo konkretan uticaj i značenje za lokalnu sredinu, već i simboličku vrednost koja će odslikati uticaj i posledice građanskih i studentskih protesta tokom 2025. godine na stabilnost i snagu SNS vlasti. Svaki lokalni izboru su u prilika da se veliki nacionalni narativi „spuste“ u opštine, te da se reputacija vlasti brani ili kreira kroz direktnije i lokalnoj publici bliže priče o razvoju, stabilnosti, investicijama. Za takvu vrstu mikrotargetiranja nema efikasnijih kanala od lokalnih medija, koji ceo svoj sadržaj, uređivačke politike i uticaj grade kroz komunalne teme, zajednici poznate i u njoj prisutne lidere, analizu lokalnih problema, uspeha i konflikata.

Značaj lokalnih medija često je potcenjen u javnoj debati koja se fokusira na nacionalne televizije i velike portale. Međutim, lokalni mediji predstavljaju najdirektiniji komunikacioni kanal između vlasti i građana na lokalnom nivou. U malim sredinama, gde se ljudi poznaju i gde personalizovane kampanje imaju snažniji efekat, kontrola nad lokalnim informacionim prostorom može biti presudna za izborna pobede. Za građane, lokalni mediji su primarni izvor informacija o dešavanjima u njihovoj opštini, o radu lokalne uprave, o problemima koji ih direktno pogađaju. Kada ti mediji postanu produžena ruka političke propagande, nestaje poslednji nivo kontrole nad lokalnom vlašću. Građani gube pristup relevantnim informacijama, dok dobijaju samo one sadržaje koji služe političkim interesima vladajuće strukture. Godinama unazad, jasna je strategija vlasti koja pred svake izbore lokalno gradi legitimitet kroz konkretne teme – gradi puteve, otvara škole, fabrike, dovodi investitore.

U takvom sistemu, lokalni mediji su važan, nezamenljiv „pojačivač“ ovakvih događaja, posebno ukoliko se u njima potisne svaki kritički ili analitički pristup, a oni pretvore u kontinuirani razglas pozitivnih vesti i najnovijih uspeha „naše vlasti“. Takođe, lokalni mediji mogu biti važna karika u nekim budućim upravljanjima krizama i protestima na terenu. Ukoliko se njihov sadržaj organizuje oko ciljeva kao što su preusmeravanje krivice, diskreditacija organizatora i relativizacija problema, slike građanskih pobuna i protesta će se lakše kontrolisati. Konačno, oni se lako pretvaraju u mehanizam discipline unutar sistema i „unutrašnju“ komunikaciju koja definiše i označava ko je lojalan, ko je „problem“, ko ili šta će se promovisati. Izborna korist za vlast može biti velika, uz mali trošak. Lokalni portali su jeftini, brzo se podižu i lako se pune agregiranim sadržajem.

Njihov cilj nije ni masovna publika, ni široki domet. Dovoljno je da budu dominantni u lokalnom ekosistemu i prisutni kroz lako deljive sadržaje kroz zajednice na društvenim mrežama. Stvaranje „mreža“ umesto pokretanja pojedinačnih medija sugeriše koordinaciju i obrazac u kom više medija preko istog vlasnika „deli“ istu uređivačku politiku. Tako umesto autentične posvećenosti pojedinačnim zajednicama, rezultat ovakvog talasa pokretanja lokalnih medija skoro izvesno će biti uniformno uokvirivanje događaja uz privid lokalne raznolikosti. U ovom talasu pokretanja lokalnih medija građani tih sredina dobijaju osećaj (iluziju?) da „ima više informacija i lokalnih glasova“, dok se, u stvarnosti, gube transparentnost, pouzdanost, mogućnost provere, jasna odgovornost (ko stoji iza sadržaja) i, najvažnije, lokalni interes se zamenjuje centralno proizvedenim narativom.

Centar za društvenu stabilnost – opet

Veza između novih medija i Centra za društvenu stabilnost važna je za razumevanje ove teme. CZDS, formalno nevladina organizacija, poslednjih godina postala je generator propagandnih filmova i targetiranih kampanja protiv kritički orijentisanih novinara, javnih ličnosti i medija. Kako piše Javni servis, predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić nazvala ih je „fantastičnom nevladinom organizacijom“, dok ih predsednik Aleksandar Vučić hvali kao „prave srpske rodoljube“. Ovakva afirmacija sa najviših državnih nivoa daje legitimitet strukturi koja deluje kao politička produžena ruka vlasti. Gradimir Banković, urednik svih deset portala, nije samo registrovan kao direktor medijske kompanije, već se i javno pojavljuje kao predstavnik CZDS-a. Jedan od osnivača ovog udruženja je i aktuelni ministar za evrointegracije, Nemanja Starović. Ova međusobna isprepletanost političkih struktura, pseudocivilnih organizacija i medijske mreže predstavlja savršen primer kako se političkom manipulacijom može stvoriti privid pluralizma, dok se u suštini gradi i dodatno osnažuje kontrolisani medijski ekosistem.