Predsednica IFJ za ANEM: Masakr palestinskih novinara mora biti zaustavljen

Piše: Jelena L. Petković

“Novinare u Gazi ubijaju svake nedelje”, ističe Entoni Belandžer, generalni sekretar Međunarodne federacije novinara (IFJ). Podvlači da je “izgladnjivanje civilnog stanovništva kako bi ih oslabio i porobio” novi metod Izraela u Gazi.

“Ovo je ponovo ratni zločin. Novinari, naravno, nisu pošteđeni. Jedan od koordinatora u Han Junisu objavio je video u kojem kaže da nema više brašna za pravljenje hleba. Da nema vode za piće i da moraju da piju slanu vodu. To je sramota”, ističe Belandžer.

Novinarske ekipe neprestano izveštavaju sa najopasnijeg terena u novijoj istoriji. Opasnost po život kojoj su neprestano izloženi uključuje i izveštavanje o humanitarnim dostavama hrane i hitne pomoći, što je ranije i uslovima rata podrazumevalo određeni nivo bezbednosti.

Novinari šalju izveštaje o ljudima koji su ubijani kada dođu na punktove za distribuciju hrane.

“Ove distribucije koje je orkestrirao Izrael opasne su za sve, i u pravu ste, brojimo mnogo mrtvih, mnogo porodica koje su došle samo zato što su bile gladne. Takođe je opasno za novinare da izveštavaju o ovim distribucijama jer su i oni među onima koji su gladni. Jedan novinar je pre nekoliko nedelja držao transparent na arapskom na kojem je pisalo: „Izveštavam o gladi i sam sam gladan“, kaže Belandžer.

Upitan kako međunarodne novinske organizacije podržavaju svoje reportere i osoblje u Gazi, generalni sekretar Međunarodne federacije novinara podseća da nema mnogo međunarodnih novinskih agencija koje imaju dopisnike na terenu:

“Oni koji su imali dvojno državljanstvo ponekad su uspeli da napuste enklavu u prvih nekoliko meseci. Pre nekoliko nedelja, AFP je pokušao da evakuiše jednog od svojih frilensera, ali to nije uspelo. Izrael se tome usprotivio”.

Vesti iz Gaze ukazuju da su granatirane sve medijske kancelarije, a da su kuće novinara česta meta.

“Od početka rata, Izraelske odbrambene snage ciljaju zgrade u kojima novinari žive, nakon što su ciljale redakcije, bolnice i škole. I ovo je ratni zločin. U IFJ-u verujemo da su ove kolege ubijene tokom svoje misije izveštavanja, jednostavno zato što više nema mesta gde mogu da rade. Osim naša četiri centra solidarnosti za novinare”, naznačava Belandžer.

Palestinski novinari jedine su oči i uši na terenu u Gazi, dok stranim novinarima izraelske vlasti ne dozvoljavaju ulazak. Izraelski zvaničnici su naznačili da bi zapadnim novinarima mogao biti dozvoljen ulazak u Gazu, ali samo pod nadzorom IDF-a. Da li je to uopšte opcija za nepristrasno izveštavanje?

“Medijsko izveštavanje se menja tokom vremena, jer su nakon 18 meseci vlasnici medija shvatili da se u Gazi dešava neviđeni masakr. Ali prekasno je. Šteta je učinjena i izraelska propaganda je obavila svoj posao, na mnogim jezicima. I dalje su pozivani na TV kanale da ponavljaju vladinu liniju. A novinari im prečesto dozvoljavaju da govore, a da ih ne osporavaju ili traže da dokažu svoje tvrdnje”, smata Belandžer i dodaje:

“Što se tiče stranih novinara, ako su pod odgovornošću izraelske vojske, neće biti od velike koristi. Moći će da vide samo ono što im vojska dozvoli da vide. Poslednji put kada se ovo dogodilo, bilo je sa novinarima BBC, a vojska je inscenirala scene kako bi inkriminisala Palestince. Izgleda da su slike snimljene nekoliko dana ranije i da uopšte nisu prikazivale istu scenu“.

Belandžer veruje da će “Izrael morati da odgovara za svoje postupke pred međunarodnim sudovima”. Zbog ubijanja palestinskih novinara, Međunarodna federacija novinara dva puta je još 2022. podnela žalbe sa sveobuhvatnom dokumentacijom Međunarodom krivičnom sudu (ICC).

“Ništa se nije pomerilo napred. Naše dve tužbe iz 2022. godine su i dalje blokirane. A za onu koju pripremamo potrebna su nam i značajna finansijska sredstva za plaćanje specijalizovanih međunarodnih advokata”.

Komentarušći činjenicu da tek šačica evropskih vlada javno reaguje na ubijanje novinara u Gazi, Belandžer kaže da “neke vlade jesu izrazile svoj užas zbog ovih zločina, ali su to samo izjave”.

“Nije preduzeta nikakva konkretna akcija. Vlade bi trebalo da se fokusiraju na Ujedinjene nacije i pozovu na hitan sastanak kako bi zahtevale od Izraela da objasni ove gnusne zločine. Ali ništa se ne dešava. Slično tome, IFJ pokušava svim mogućim sredstvima da Ujedinjene nacije usvoje Međunarodnu konvenciju o zaštiti i bezbednosti novinara. Ali malo ko je spreman da se konkretno obaveže”, zaključuje naš sagovornik.

S druge strane, članice IFJ-a, udruženja i sindikati novinara širom sveta su “užasnuti i podržavaju naše akcije”.

“Mogu reći da međunarodna solidarnost funkcioniše i da je to svrha MFJ-a. Ali to nije dovoljno jer vidimo da su potrebe ogromne”.

Dominik Pradalie, predsednica Međunarodne federacije novinara, još naznačava da je IFJ svuda organizovao demonstracije.

“Nedavno u Briselu, 26. avgusta, dan kasnije u Parizu, kako bi podigao svest, srca i umove za humanitarne ciljeve. Znamo da je ovo snažno zastupljeno u Srbiji. Prvog septembra, više od 200 medija na pet kontinenata zajedno je objavilo crne naslovne strane ili radio alarme u znak solidarnosti s palestinskim novinarima. Federacija je otvorila fondove za finansijsku pomoć na nivou IFJ-a”.

Podsećajući da se u Briselu juče sastalo više od 50 zainteresovanih strana kako bi izradile zakonski okvir za ovekovečenje ovog fonda, Pradalie poručuje:

“Odajmo počast mrtvima i pomozimo hrabrim palestinskim novinarima. Sada”.

Potreba za podrškom

Postoji hitna potreba za podrškom, uključujući hranu i vodu, za novinare i njihove porodice u Gazi kako bi mogli da nastave sa izveštavanjem. Razne organizacije traže načine da pruže podršku, ali ne znaju kako se pomoć u hrani može pružiti na terenu.

“Što se nas tiče, zahvaljujući našem palestinskom ogranku (PJS), imamo mreže za prenos sredstava, opreme, a ponekad i hrane. Ali to je izuzetno komplikovano. I ne funkcioniše uvek. Uvek pozivamo naše članove i humane građane da šalju donacije na račun Fonda za bezbednost IFJ-a. Međutim, to i dalje nije dovoljno”.