Reporteri bez granica: Rekordni talas nasilja u Srbiji – 34 fizička napada na novinare u julu i avgustu
Države članice Evropske unije i Evropski parlament moraju da pošalju jasnu poruku srpskim vlastima da njihov pasivan stav – i potencijalno saučesništvo – u ovom nasilju nije kompatibilno sa ciljem Srbije da se pridruži EU, objavili su Reporteri
Nasilje nad novinarima u Srbiji — na koje su Reporteri bez granica (RSF) više puta upozoravali — dostiglo je tužan novi rekord. RSF je dokumentovao 34 fizička napada izvršena za manje od dva meseca protiv medijskih profesionalaca od strane političkih aktivista i organa reda dok su izveštavali o antikorupcijskim protestima, kaže se u danas objavljenom saopštenju Reportera bez granica, koje prenosimo u celini.
Ova brojka prevazilazi sve godišnje zbirne podatke o fizičkim napadima zabeleženim u Srbiji bar od 2020. godine. RSF poziva države članice Evropske unije (EU) i Evropski parlament da pošalju jasnu poruku srpskim vlastima da njihov pasivan stav – i potencijalno saučesništvo – u ovom nasilju nije kompatibilno sa ciljem Srbije da se pridruži EU.
Jedan od najnasilnijih napada na srpske novinare ovog leta dogodio se 13. avgusta. Dok su izveštavali o protestu ispred lokalnog sedišta vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) u Novom Sadu, glavnog urednika portala Razglas, Žarka Bogosavljevića, i novinara portala Novi Sad 192, Nikolu Bilića, prebile su pristalice SNS-a metalnim šipkama. Napad je bio toliko nasilan da je Bilić, koji je zadobio povrede glave, poslat u Urgentni centar.
Samo između 1. jula i 25. avgusta RSF je zabeležio 34 fizička napada na srpske novinare, fotoreportere i snimatelje. Velika većina ih je pokrivala antikorupcijske demonstracije izazvane smrtonosnim urušavanjem železničke stanice u Novom Sadu u novembru 2024.
Od 34 incidenta, 14 su počinile nasilne pristalice SNS-a, stranke predsednika Aleksandra Vučića, koje su napale i mnoge mirne demonstrante kao i neke policajce. Ostalih 20 napada izvršili su pripadnici organa reda.
Broj napada u protekla dva meseca prevazilazi sve godišnje zbirne podatke o nasilju nad medijskim profesionalcima u Srbiji najmanje od 2020. godine, prema podacima RSF-a, i dvostruko je veći od broja slučajeva zabeleženih 2024. (17). Trenutni godišnji zbir za 2025. iznosi 65 slučajeva – nezapamćen nivo sudeći po evidencijama Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) vođenim od 2008. godine.
Iako je komesarka EU za proširenje Marta Kos osudila napade sredinom avgusta, ubrzo ju je ukorila predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić, članica SNS-a, koja joj je poručila da ostane „tiha“.
„U proseku, jedan srpski medijski profesionalac fizički je napadnut na svaka dva dana. Trideset četiri napada za manje od dva meseca! Ovo je nepodnošljivo. Da li moramo čekati da novinar bude još teže povređen ili ubijen? Suočeni sa pasivnošću srpskih vlasti – i potencijalnim saučesništvom – EU mora da deluje. Posebno pozivamo Evropski parlament i uticajne države članice poput Nemačke i Francuske da odlučno osude rekordni broj napada na srpske novinare. Srpska vlada mora da shvati da je ovo nazadovanje nespojivo sa njenom navodnom ambicijom da se pridruži EU“, rekao je Pavol Salaj (Szalai), šef RSF deska za Evropsku uniju i Balkan.
Srpski novinari redovno su izloženi pretnjama ili napadima metalnim šipkama, ciglama i kamenjem od strane nasilnih političkih pristalica, dok ih policija zasipa suzavcem. U nekoliko navrata policija nije intervenisala da zaštiti novinare dok su ih napadali nasilni demonstranti.
Ove napade, kao i brojne pretnje smrću novinarima, podstiču česte izjave predsednika Aleksandra Vučića i izveštavanje provladinih tabloida. Od decembra 2024. oni iznose neosnovane optužbe da demonstranti i pojedini nezavisni mediji orkestriraju „državni udar“ finansiran od strane zapadnih zemalja. Krajem juna, šef države je čak označio televizijske kanale N1 i Nova S, koji hrabro izveštavaju o protestima uprkos velikoj opasnosti, kao „teroriste“.
Sloboda štampe na udaru
Od početka antikorupcijskih protesta, RSF je više puta upozoravao na porast nasilja nad novinarima i politički pritisak na medije – kroz saopštenja, na demonstracijama u Parizu, i u svom doprinosu izveštaju EU o vladavini prava u Srbiji. RSF je takođe osudio sklonost vlasti da podržavaju rusku propagandu umesto da podstiču slobodu medija.
Srbija je rangirana na 96. mesto od 180 zemalja i teritorija u Svetskom indeksu slobode medija RSF-a za 2025. godinu, što je pretposlednja pozicija u zoni Evropske unije i Balkana, podseća se u objavi Reportera bez granica.
Izvor: Cenzolovka
