SĆF: Najmanje 163 slučaja verbalnih napada na medije od strane 22 državna zvaničnika

Broj napada u oktobru značajno je viši u odnosu na avgust (137) i septembar (141), čime se potvrđuje trend trajnog i sistematskog pritiska na kritičke glasove u Srbiji.

Povećanom broju verbalnih napada doprinelo je i redovno jesenje zasedanje Narodne skupštine, ali i nekoliko orkestriranih kampanja usmerenih na targetiranje novinara i optuživanje medija da podstrekuju nasilje u državi.

Najaktivniji predstavnici vladajuće većine u verbalnim napadima na medije i medijske radnike tokom oktobra bili su:

• narodni poslanik Srpske napredne stranke (SNS) Nebojša Bakarec – 63 napada
• predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić – 22 napada
• narodni poslanik SNS Vladimir Đukanović – 18 napada
• predsednik SNS i savetnik predsednika Srbije Miloš Vučević – 16 napada
• narodni poslanik SNS Milenko Jovanov – 13 napada
• predsednica parlamenta Ana Brnabić – 8 napada

U napadima su učestvovali i: ministarka privrede Adrijana Mesarović, ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milica Đurđević Stamenkovski, ministar informisanja i telekomunikacija Boris Bratina, potpredsednica Vlade AP Vojvodina Sandra Božić, narodni poslanik Marijan Rističević, narodna poslanica Biljana Pantić Pilja, savetnica predsednika Srbije za medije Suzana Vasiljević, ministar za evropske integracije Nemanja Starović, ministar bez portfelja Đorđe Milićević, potpredsednik Vlade Srbije i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, ministar za javna ulaganja Darko Glišić, potpredsednik skupštine AP Vojvodine Nemanja Zavišić, narodni poslanik Radoslav Milojičić Kena, direktor PIO fonda Relja Ognjenović, gradonačelnik Novog Sada Žarko Mićin, direktor Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju Arno Gujon (ukupno 23 napada).

Visoki državni zvaničnici su napade koristili kako bi profesionalno diskreditovali novinare i medije, te dehumanizovali i etiketirali medijske radnike kao izdajnike i strane plaćenike. Tokom oktobra, mediji su nazivani „štrokaderskim“, „antisrpskim“, „kriminalnim“, „blokadersko - terorističkim smećem“, „posrnulim“ itd. Iz skupštinskih klupa moglo se čuti da u Srbiji postoji „previše slobode medija“, a novinarima se sve češće preti i hapšenjem.

Narativi u kojima se novinari i mediji kriminalizuju, odnosno optužuju za izvršenje ili podsticanje na krivična dela, sprovođenje državnog udara, terorizam i sl., u prethodnom periodu su obilato korišćeni. Mediji su, tokom vidljivo orkestriranih kampanja, optuživani da zagovaraju „nasilnu smenu vlasti“ i „nasilno rušenje ustavnog poretka“, „podstiču na nasilje“ i „otvoreno pozivaju na revoluciju“, „plasiraju laži u cilju destabilizacije države“ i „uznemiravaju javnost“.

Nakon što je 22. oktobra došlo do pucnjave i požara u ilegalnom šatorskom naselju postavljenom ispred Narodne skupštine, tzv. Ćacilendu, zvaničnici su pokrenuli kampanju kojom su pokušavali da nametnu narativ da, između ostalih, mediji snose odgovornost za ovaj incident time što su kreirali „atmosferu linča“, „huškanjem stvorili uslove“ i medijski najavljivali takve događaje, pa čak i da je do pucnjave došlo da bi se „udovoljilo“ medijima.

U najmanje 10 slučajeva meta napada bili su mediji u regionu, najčešće hrvatski, koji su optuživani da podržavaju proteste i da insinuiraju smenu vlasti u Srbiji. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je, u jednom obraćanju, aludirajući na medije iz Hrvatske naveo da „ne zna ko su te čike u belom koji mogu da im pomognu“.

Najviši državni zvaničnici, predvođeni predsednikom države Aleksandrom Vučićem i liderom SNS-a Milošem Vučevićem, sistematski su koristili aktuelne društvene okolnosti da oblikuju narative u kojima se kritički novinari i mediji prikazuju kao širitelji laži, neprijatelji države i destabilizujući faktor u društvu. Zapaljivom retorikom i pozivima institucijama da ih „pozovu na odgovornost“, dodatno su podsticali atmosferu netrpeljivosti i pritiska na medije.

Neposredno pred komemorativni skup povodom godišnjice pogibije 16 ljudi na železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra, Aleksandar Vučić je komentarisao potez NUNS-a da svojim članovima podeli pancire i šlemove, navodeći da su upravo novinari ti koji izazivaju nasilje i priželjkuju ratove i sukobe, te da će svi biti pohapšeni.

Najčešći povodi za napade bili su:

• protesti – 50 slučajeva
• pucnjava u Ćacilendu – 36
• kampanja o „medijskim lažima“ - 10
• aktuelnosti / dnevna politika – 54
• izveštavanje RTS – 13

TOP #5

— Ana Brnabić, predsednica parlamenta

„Mediji pod Šolakovim uticajem više ni ne kriju da sa novinarstvom nikakve veze nemaju, već da su ekstremisti koji zagovaraju nasilnu smenu vlasti. Važno je, ponovo, napomenuti da oni pozive na nasilje na ulicama zagovaraju samo i isključivo zato što je to u poslovnom interesu čoveka koji ih plaća - Dragana Šolaka. (...) I, još jednom, nakon ovako ogoljenih poziva na nasilje i nasilno rušenje ustavnog poretka, gde je tužilaštvo, gde su institucije, gde su Saveti za štampu, ANEM-i, UNS-ovi i NUNS-ovi da podsete šta je novinarstvo i uloga medija u društvu, a šta svakako nije?”

— Miloš Vučević, predsednik SNS i savetnik predsednika Srbije

„I postavlja se pitanje kada ćemo se kao narod i država izlečiti od te bolesti da dozvoljavamo da ljudi koje ruše državu, ne partiju ili neku stranku, nego državu, mogu da koriste najogavnije laži, da najogavnije stvari plasiraju u javnosti, a da posle zato ne odgovaraju. Ako pričamo o demokratiji i vladavini prava, neko ko radi ove stvari da odgovara. I ponovo postavljam pitanje kada će odgovarati ovi što su izmislili priču o zvučnom topu, kada će odgovarati mediji koji su plasirali informaciju da je prebijen dečak i preminuo. I kada će odgovarati oni koji su rekli da je Anja Pušković kidnapovana od strane policije tamo mučena i maltretirana. Samo tri najveće, najkrupnije laži, a sve sa ciljem destabilizacije države, stvaranju atmosfere koja vodi u agresiju, međusobne napade i rušenje ustavnog poretka naše države. Što je za mene nesumnjivo krajnji cilj za sve ovo.“

— Aleksandar Vučić, predsednik Srbije

„Možda oni idu u Sudan nekim čarter letom. Što je babi milo to joj se i snilo. Oni bi da vide nekakve ratove i nekakve sukobe, nema ništa od toga. Mogu da izazovu nekakvo jednokratno nasilje, ali svi će biti pohapšeni. Mogu da nose kakvu god opremu hoće. Pošto im je jasno da  niko drugi nasilje neće da izaziva. Znaju oni odlično da su ga uvek izazivali. Nije pucao niko od nas da ubije nego su pucali oni da ubiju čoveka i to došli na mesto koje je zakonito prijavljeno za razliku od njihovih nezakonitih skupova, upucali čoveka i neću da pričam šta su sve radili sa policijom i sa svim lažima od zvučnog topa do mrtvog dečaka od 16 godina u Valjevu, za prebijenu studentkinju u policijskoj stanici, do svega drugog. Imamo mi mnogo većih problema nego što su zgubidanski dosadni trikovi, nemam vremena da se time bakćem*.“

*Komentar na to što je NUNS novinarima podelio šlemove i pancire pred komemorativni skup u Novom Sadu.

— Darko Glišić, ministar za javna ulaganja

„Ta mračna medijska kuhinja ovog kriminalca Šolaka i svih onih koji su kreatori obojene revolucije stvorila je jednu atmosferu da je potpuno normalno ubiti nekog ko drugačije misli. Udovoljio je Danici Vučenić, na primer, koja kaže pre emisije – hajde sad nešto da dramimo, hajde da pozivamo sad na neko nasilje, hajde sad izmišljamo nešto kako bismo podstakli neku novu laž.

— Nebojša Bakarec, narodni poslanik SNS

„Obožavam kada me satanizuju posrnuli mediji kriminalca Šolaka - N1, Nova, Danas. Obožavam kada povredim medije kriminalca Šolaka. Što bi rekli Dušan Kojić-Koja i Disciplina kičme - Sviđa mi se da im ne bude prijatno. Volim kad kevću i skviče!“

Period monitoringa:

1. oktobar 2025 – 31. oktobar 2025.

Uzorak monitoringa:

- Portali tri tabloida koji najčešće krše Kodeks novinara Srbije: Informer, Alo i Republika (izvor: Savet za štampu).

- Zvanični nalozi na društvenim mrežama nosilaca različitih javnih funkcija, koji su se izdvojili po učestalom targetiranju novinara - Aleksandra Vučića, Ane Brnabić, Miloša Vučevića, Vladimira Đukanovića, Milice Đurđević Stamenkovski, Milenka Jovanova, Nebojše Bakareca i Biljane Pantić Pilje.

Fokus monitoringa:

Fokus monitoringa je na verbalnim napadima državnih funkcionera na kritičke novinare, s ciljem utvrđivanja odgovornosti državnog vrha za kreiranje i sprovođenje kampanja protiv medija i medijskih radnika.

* "Napad": svaki oblik pritiska,etiketiranja, diskreditacije, omalovažavanja i negativnog govora o kritičkom mediju ili novinaru

Izvor: Slavko Ćuruvija fondacija