SĆF: U decembru 79 napada na novinare i medije od 18 državnih zvaničnika
Tokom decembra 2025. godine Slavko Ćuruvija fondacija zabeležila je najmanje 79 slučajeva verbalnih napada na kritičke novinare i medije u Srbiji od strane 18 visokih državnih zvaničnika i narodnih poslanika, kao i jednog ministarstva, putem javnih nastupa i objava na društvenim mrežama.
Za poslednjih pet meseci prošle godine, Slavko Ćuruvija fondacija zabeležila je ukupno 673 verbalna napada na novinare i medije.
Broj direktnih verbalnih napada na kritičke novinare i medije zabeležen u decembru je manji nego prethodnih meseci (oktobar – 163, novembar – 154), najverovatnije zbog toga što je fokus napada u ovom mesecu dominantno bio na pravosudnim organima zbog odluka koje nisu bile po volji nosilaca vlasti, posebno u vezi sa aferom „Generalštab".
I tokom decembra, najaktivniji predstavnici vladajuće većine u verbalnim napadima na medije i medijske radnike bili su:
• narodni poslanik Srpske napredne stranke (SNS) Vladimir Đukanović – 30 napada
• narodni poslanik SNS Nebojša Bakarec – 10
• predsednik Srbije Aleksandar Vučić – 9
• predsednik SNS i savetnik predsednika Srbije Miloš Vučević – 7
• predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić – 3
• narodni poslanik SNS Milenko Jovanov – 3
• narodna poslanica SNS Nataša Jovanović – 3
U napadima i targetiranju kritičkih medija učestvovali su i: ministri informisanja i telekomunikacija Boris Bratina, kulture Nikola Selaković, finansija Siniša Mali i privrede Adrijana Mesarović; direktor Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju Arno Gujon; narodni poslanici SNS Milovan Drecun,Milica Nikolići Biljana Pantić Pilja; poverenik za zaštitu ravnopravnosti Milan Antonijević i savetnica za medije predsednika Srbije Suzana Vasiljević. Jedan napad u ovom mesecu došao je i preko saopštenja Ministarstva kulture.
U decembru je ponovo aktivirana dezinformacija da je TV N1 objavila vest o smrti dečaka iz Valjeva usled policijske brutalnosti tokom protesta u avgustu 2025. godine. Iako je ova tvrdnja potekla sa društvenih mreža, prorežimski tabloidi i predstavnici vlasti pripisali su je N1, uprkos ponovljenim demantijima ove medijske kuće.
U širenje ove dezinformacije se, odmah po imenovanju, uključio i poverenik za zaštitu ravnopravnosti Milan Antonijević, izjavivši u jednoj TV emisiji 12. decembra: „(…) ako zanemarujemo istinu, ako zanemarujemo činjenice, ako se ne izvinjavamo ako pređete granicu i kažete neku informaciju koja je podmetnuta ili koja je na bilo koji način netačna, a uznemirila je javnost, pominjala je Ljilja malopre 16-godišnjeg dečaka i ja verujem da većina ljudi... (voditeljka dodaje: Najveća dezinformacija koja je puštena u prethodnih šest meseci). Tako je. I ogroman broj ljudi verujem i danas misli da je tako nešto moguće, da je sakrivena nečija smrt, i da je stvarno neverovatno do koje mere građani veruju takvim informacijama“.
U decembru, ovu dezinformaciju su za napad na N1, u javnim nastupima, koristili i predsednik Vučić i narodna poslanica Biljana Pantić Pilja.
Meta napada i omalovažavanja u decembru 2025. bili su konkretni mediji, pre svega N1 (22 puta) i NovaS (17), ali i KRIK (8), Radar (7), Danas (5), Vreme (3), RTS (2) i CINS. Napadnuta je i prorežimska TV Happy, medij „koji je odavno prešao na drugu stranu“ (predsednik Srbije), kao i konkretni novinari i medijski radnici – Mladen Savatović, Ana Novaković, Žaklina Tatalović, Danica Vučenić, Draža Petrović, Dinko Gruhonjić, Nedim Sejdinović, Aleksandar Dikić, karikaturista Dušan Petričić iIvan Plavšić.
Najveći broj napada imao je za cilj diskreditaciju profesionalne autonomije novinara i medija (u 64 slučaja). Osim toga, kritički novinari i mediji optuživani su i za vršenje krivičnih dela (13), etiketirani po ličnim svojstvima (8), etiketirani kao izdajnici i plaćenici (7), dehumanizovani (4) i izloženi fašizaciji i nacifikaciji (5).
Kada su govorili o medijima, visoki državni zvaničnici koristili su izraze kao što su „antisrpske novinarske kame i krvoloci“, „prenosioci tekstova zapadnih agentura“, „tajkunska klika“, „idiotski blokaderski mediji“, „lažni novinari“, „ološ mediji“, „agentura“.
Decembar je obeležilo i hapšenje Aleksandra Dikića, novinara KTV, nakon što je njegova izjava manipulativno protumačena i iskorišćena za kriminalizaciju nezavisnih medija i konstruisanje narativa o ugrožavanju fizičke bezbednosti predsednika Republike. Nakon hapšenja, usledila je koordinisana kampanja blaćenja, usmerena ne samo protiv Dikića, nego i protiv novinarke Danice Vučenić, koja je spornu izjavu javno komentarisala.
Takođe, početkom decembra, doneta je osuđujuća presuda protiv urednice sajta prorežimskog tabloida Novosti za krivično delo uvrede, po privatnoj tužbi, zbog serije tekstova koji obiluju govorom mržnje. Isti akteri koji ne samo da ostaju nemi na fizičke i verbalne napade na kritički nastrojene medije i novinare, već ih često i predvode, javno su osudili ovu presudu, tumačeći je kao „primer zloupotrebe pravosudnih mehanizama u političke svrhe“, „otvoreni udar na slobodu novinarstva i pokušaj zastrašivanja svih koji se usude da govore drugačije“, da se njome „kažnjavaju i proganjaju novinare, pokušavajući da blokiraju istinito izveštavanje“ i slično.
Presudu je osudilo i Ministarstvo informisanja i telekomunikacija, koje se ranije nije oglašavalo povodom napada na nezavisne medije i novinare, dok je resorni ministar u takvim napadima redovno uzimao i direktno učešće.
U saopštenju Ministarstva, navedeno je da se radi o „drakonski izrečenoj kazni kakva se nije dogodila još iz perioda zločinačke NDH iz Drugog svetskog rata“, uz niz uvredljivih kvalifikacija upućenih Udruženju novinara Srbije i Nezavisnom udruženju novinara Srbije.
Izvor: Slavko Ćuruvija Fondacija
