SĆF: U januaru duplo više napada na medije od strane državnih funkcionera nego u decembru

U diskreditaciji i etiketiranju novinara i medija u januaru učestvovalo je najmanje 27 funkcionera, a najaktivniji su bili narodni poslanik SNS-a Nebojša Bakarec (37), narodni poslanik SNS-a Milenko Jovanov (22), predsednik Srbije Aleksandar Vučić (19), narodni poslanik SNS-a Vladimir Đukanović (19), predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić (17), narodni poslanik SNS-a i predsednik Odbora za pravosuđe Uglješa Mrdić (9) i predsednik SNS-a Miloš Vučević (8).

U napadima su učestvovali i: ministar informisanja Boris Bratina, ministar kulture Nikola Selaković, ministar za javna ulaganja Darko Glišić, ministar za evropske integracije Nemanja Starović, potpredsednica Narodne skupštine Marina Raguš, poslanici SNS-a Dragan Nikolić, Marjan Rističević, Marko Atlagić, Milica Nikolić, Aleksandar Mirković, Nataša Jovanović, Uglješa Grgur, Đorđe Komlenski, poslanik SPS-a Dušan Bajatović, državni sekretar u Ministarstvu za brigu o porodici Đorđe Dabić, poslanik u Skupštini Vojvodine Aleksandar Đurđev, potpredsednik Skupštine Vojvodine Nemanja Zavišić, potpredsednica Vlade Vojvodine Sandra Božić, bivša ministarka za brigu o porodici Darija Kisić Tepavčević, kao i član Odbora direktora Naftne industrije Srbije Dragutin Matanović.

Na meti su dominantno bile redakcije TV N1 i TV Nova S, a nešto ređe i listovi Danas, Radar i Vreme, javni medijski servis RTS i KTV Zrenjanin. Pored već normalizovanih etiketa poput  „Šolakovi”, „blokaderski” i „tajkunski” mediji, zabeležene su i teže uvrede: poslanik Milenko Jovanov je u Skupštini govorio o „Šolakovom smeću”, poslanici Dušan Bajatović i Dragan Nikolić o „medijskim trovačnicama”, Nebojša Bakarec je na društvenim mrežama pisao o „propalim ustaškim medijima”, a Vladimir Đukanović je RTS nazvao „ogavnim” medijem u kome rade „bednici” i „komunjare”. Za N1 i Novu su se ređali i epiteti poput „gebelsovski” i „antisrpski”, a novinari tih redakcija targetirani su kao „tajkunski poslušnici”, „lažovi” i „inspiratori zla”.

Targetirani su i pojedinačni novinari koji i inače trpe ozbiljne pritiske i pretnje zbog svog rada, i zbog kojih je medijska zajednica u više navrata izražavala zabrinutost za njihovu bezbednost.

Poslanik Uglješa Mrdić je pisao o novinaru Vuku Cvijiću kao o „dubokom grlu, megafonu službi i narkomanu”, Milenko Jovanov je novinara Slobodana Georgijeva nazvao „Šolakovim Piculobraniteljem”, a na meti su bili i autor portala Peščanik Mijat Lakićević, novinari Srđan Škoro, Marina Fratucan i Dinko Gruhonjić, kao i Aleksandar Dikić i Nemanja Šarović sa KTV Zrenjanin. Nebojša Bakarec je neke od njih nazivao „jahačima apokalipse”.

U najvećem broju slučajeva, funkcioneri su diskreditovali medije i novinare omalovažavajući njihovu profesionalnost, nezavisnost i poštenje, ali su u svojim izjavama i tokom januara nastavili sa kriminalizacijom čitavih redakcija. Nezavisni mediji su, bez ikakvih dokaza, optuživani da pozivaju na Vučićevo ubistvo, da su „medijski sponzori kriminala i nasilja” i da bi da „vešaju, jašu i ubijaju” političke neistomišljenike.

Iako su napadi na medije bili svakodnevni i ticali se najrazličitijih tema, najžešće kampanje targetiranja vođene su povodom najznačajnijih političkih događaja u januaru - posete misije evroposlanika Srbiji i usvajanja seta pravosudnih zakona. Izveštavanje o misiji evroparlamentaraca izazvalo je ocene da su „Šolakovi mediji” na strani „ustaše Picule” i delegacije, a protiv interesa sopstvene države.

Kada  je o „ustašizaciji” nezavisnih medija reč, zanimljivo je i da je poslanik  Nebojša Bakarec podelio deepfake video na društvenoj mreži X u kome  osnivač Ustaškog pokreta Ante Pavelić na studentskim protestima snima selfi sa  novinarkom N1 Žaklinom Tatalović.

Slične diskreditacije mogle su se čuti i tokom javne rasprave o kontroverznom setu pravosudnih zakona koji je kritikovala domaća i međunarodna stručna javnost, ali i mediji. U pokušaju da ubede glasačko telo da će takozvani Mrdićevi zakoni obezbediti veću nezavisnost tužilaštava, poslanici vladajuće koalicije tvrdili su da „odmetnuti delovi pravosuđa” (odnosno politički nepodobni tužioci) dostavljaju medijima informacije i optužnice, te da u saradnji sa medijima pokušavaju da sprovedu obojenu revoluciju i Vučića predstave kao kriminalca.

Možda  najbizarniji povod za  kriminalizaciju medija bilo je  emitovanje epizode TV  serije „Radio Mileva” na Radio-televiziji Srbije sredinom januara. U jednoj od  scena, stanari zgrade su diskutovali kako da spreče njeno rušenje, pa je  junakinja predložila „revoluciju, demonstracije, blokade škola, fakulteta,  vrtića, interneta, portala, medija, televizija”. Ovaj fiktivni scenario bio je  povod za stvarnu kampanju koju su prorežimski tabloidi, predvođeni Informerom,  odmah poveli protiv javnog servisa tvrdeći da RTS „ruši državu” i plasira  „blokaderske poruke i politiku”. U kampanju se, međutim, uključilo i  Ministarstvo informisanja, koje vodi Boris Bratina, i saopštilo da je javni  servis „zloupotrebljen”, te da se ova scena iz serije može shvatiti kao  indirektan poziv na blokade i rušenje ustavnog poretka.

Izvor: Slavko Ćuruvija fondacija