SĆF: U martu 186 verbalnih napada na novinare od državnih zvaničnika
Tokom marta 2026. godine, Slavko Ćuruvija fondacija je zabeležila najmanje 186 slučajeva verbalnih napada na kritički orijentisane novinare, medije i medijske radnike od strane najviših državnih i partijskih zvaničnika. Ovo je najveći broj verbalnih napada od kako Slavko Ćuruvija fondacija sprovodi mesečni monitoring.
U diskreditaciji, kriminalizaciji i etiketiranju novinara i medijskih kuća učestvovalo je najmanje 20 zvaničnika, od kojih su najaktivniji bili:
● narodni poslanik Srpske napredne stranke (SNS) Nebojša Bakarec (69 napada)
● narodni poslanik SNS-a Milenko Jovanov (43)
● predsednik Srbije Aleksandar Vučić (19)
● predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić (18)
● predsednik SNS-a i savetnik predsednika Srbije Miloš Vučević (12)
U napadima su učestvovali i: ministarka privrede Adrijana Mesarović, ministar za evropske integracije Nemanja Starović, ministar informisanja i telekomunikacija Boris Bratina, ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milica Đurđević Stamenkovski, ministar prosvete Dejan Vuk Stanković, ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić, potpredsednica Vlade Vojvodine Sandra Božić, narodni poslanik SNS-a i predsednik Odbora za pravosuđe Uglješa Mrdić, član Predsedništva SNS-a i zamenik direktora Kancelarije za KiM Miloš Terzić, narodni poslanik i član Glavnog odbora SNS-a Aleksandar Marković, narodni poslanici SNS-a Vladimir Đukanović, Biljana Pantić Prlja, Aleksandra Tomić i Goran Milić, kao i portparolka REM-a Olivera Zekić.
Nakon što su u februaru kritički mediji targetirani uz optužbe da, navodno dehumanizujući predsednika Srbije, direktno doprinose pripremi atentata na njega i članove njegove porodice, trend kriminalizacije medija i novinara nastavljen je i tokom marta. Optužbe visokih zvaničnika da novinari pripremaju, promovišu ili podstiču nasilje jasno su uočene kroz više koordinisanih kampanja i u više od 50 pojedinačnih napada.
Tako je dnevni list Danas bio izložen sistematičnim i ciljanim napadima zbog teksta u kojem se analizira zašto, suprotno zakonu, pripadnici specijalnog odreda vojne policije obezbeđuju Miloša Vučevića deset meseci nakon što mu je prestao mandat premijera.
Tim povodom, ovaj medij je optužen da „pokreće kampanju za ukidanje obezbeđenja Vučeviću“, poziva na „linč“, „crta metu“, „vrši pripremu atentata“, te „poziva na odstrel“ kako Miloša Vučevića tako i članova njegove porodice. Sam Miloš Vučević je na ovu temu izjavio da „to je jasno, ako se nešto desi, svi znate ko je naručilac i ko je organizator“, aludirajući na list Danas.
Za vreme kampanje za lokalne izbore u 10 opština i gradova, tokom izbornog dana kada su novinari brutalno fizički napadani, i neposredno nakon izbornog dana, kritički novinari i mediji su kontinuirano bili optuživani da imaju interes da „izazovu nerede“, da sprovode „organizovan i pažljivo planirani teror“, da su manipulisali informacijama i opravdavali nasilje.
Predsednik Srbije je otišao toliko daleko da izjavi da neki dobri ljudi „postaju zveri pod uticajem pojedinih medija“. Krajem meseca, zbog izveštavanja Nove S o toku građanskog protesta ispred Rektorata - organizovanog nakon upada Uprave kriminalističke policije u prostorije ove institucije radi pretresa u okviru istrage tragične smrti studentkinje na Filozofskom fakultetu, predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić optužila je taj portal da poziva na građanski rat.
U martu je u više navrata iznova plasirana dokazano netačna tvrdnja da je televizija N1 objavila vest o smrti dečaka tokom protesta u Valjevu u avgustu 2025. godine. U širenju ove optužbe učestvovala je i Olivera Zekić, nastupajući sa pozicije predstavnice REM-a, institucije nadležne da obezbedi primenu Zakona o elektronskim medijima. Gostujući na televiziji Informer, ona je izjavila da „nikada nije upućen demanti te vesti“.
Osim toga, gotovo dve trećine zabeleženih napada bili su direktno upućeni medijima i novinarima, većinom sa ciljem njihove profesionalne diskreditacije. Obrazac po kome se novinari i mediji etiketiraju kao izdajnici ili plaćenici i dehumanizuju pojavljuje se u svakom desetom napadu, a bilo je i primera fašizacije i nacifikacije medija.
Uobičajeno, najčešće mete verbalnih napada bile su redakcije televizija i portala N1 i Nova S, zatim dnevni list Danas i nedeljnik Radar. U jednom zabeleženom napadu targetirana su i novinarska udruženja UNS i NUNS kojima je poslanik SNS-a Milenko Jovanov poručio da je „najpametnije da ćute do kraja postojanja“. Mediji i pojedinačni novinari su i tokom marta učestalo nazivani „Šolakovim“, „terorističko - propagandnim smećem“, „blokaderskim“, „opozicionim“, „tajkunskim“.
Zabaleženi su i epiteti kao što su „monstrumi“, „idioti“, „tarzančići“, „bednici“, „umobolnici“, „hohštapleri“ i slično. Redakcija TV N1 je označena kao „sekta“ i „antitalenti“, dok su određeni novinari prozvani „zverima“. Kritički mediji napadani su i da fabrikuju laži, obmanjuju, sprovode „nacističke metode manipulacije“, te da „traže odmazdu“. Predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić optužila je nedeljnik Radar i njihove novinare da „ubijaju medijsku scenu, ubijaju profesionalizam, ubijaju moral i profesionalnu etiku“.
Novinari i medijski radnici koji su tokom marta najčešće targetirani bili su - autori emisije Mentalno razgibavanje Marko Stepanovići Srđan Jovanović, novinar Danasa Uglješa Bokić, zatim Branislav Šovljanski, Ivan Bjelić, Slobodan Georgiev, Dinko Gruhonjić, Žaklina Tatalović, Nenad Kulačin, Vuk Cvijići drugi. Narodni poslanik SNS-a Nebojša Bakarec je aktivno targetirao autore emisije Mentalno razgibavanje, navodeći jednom prilikom da „Mentalno r*zj*bani dvojac iz umobolnice zvane NovaS, se pokazao kao dostojan naslednik ustaša“. Novinarka Žaklina Tatalović je nazivana „huškačicom na nasilje“, dok je Branislav Šovljanski okrivljen da „nije samo da šmrče, već i duva.“
Izvor: Slavko Ćuruvija Fondacija
