Šta sve krše mediji objavljivanjem intimnih snimaka i kome i kako se žaliti

Koji su to zakoni?

Član 144 Krivičnog zakonika propisuje da „ko neovlašćeno načini fotografski, filmski, video ili drugi snimak nekog lica i time osetno zadre u njegov lični život ili ko takav snimak preda ili pokazuje trećem licu ili mu na drugi način omogući da se sa njim upozna, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine“.

Takođe, član 145 istog zakona kaže:

„Ko objavi ili prikaže spis, portret, fotografiju, film ili fonogram ličnog karaktera bez pristanka lica koje je spis sastavilo ili na koga se spis odnosi, odnosno bez pristanka lica koje je prikazano na portretu, fotografiji ili filmu ili čiji je glas snimljen na fonogramu ili bez pristanka drugog lica čiji se pristanak po zakonu traži i time osetno zadre u lični život tog lica, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine“.

Za isto postupanje medija nadležan je i Zakon o javnom informisanju i medijima. Ovaj propis u članu 90 ističe da „objavljivanje informacije kojom se vrši povreda časti, ugleda ili pijeteta, odnosno lice prikazuje u lažnom svetlu pripisivanjem osobina ili svojstava koje ono nema, odnosno odricanjem osobina ili svojstava koje ima, nije dopušteno ako interes za objavljivanje informacije ne preteže nad interesom zaštite dostojanstva i prava na autentičnost, a naročito ako se time ne doprinosi javnoj raspravi o pojavi, događaju ili ličnosti na koju se informacija odnosi“.

Član 91 propisuje da „informacija iz privatnog života, odnosno lični zapis (pismo, dnevnik, zabeleška, digitalni zapis i sl.), zapis lika (fotografski, crtani, filmski, video, digitalni i sl.) i zapis glasa (magnetofonski, gramofonski, digitalni i sl.), ne može se objaviti bez pristanka lica čijeg se privatnog života informacija tiče, odnosno lica čije reči, lik odnosno glas sadrži, ako se pri objavljivanju može zaključiti koje je to lice“.

Kako se krši Kodeks novinara Srbije?

Prikazivanjem intimnih snimaka u medijima krši se i nekoliko etičkih i profesionalnih standarda koje propisuje Kodeks novinara i novinarki Srbije.

Prema tom dokumentu, novinari/novinarke moraju da poštuju princip nenanošenja štete ugledu i dostojanstvu ličnosti i ne učestvuju u širenju neistina ili kontinuiranom zlonamernom narušavanju reputacije osoba o kojima izveštavaju.

Novinari/novinarke moraju i da poštuju privatnost ljudi o kojima pišu.

U prikupljanju podataka, fotografija, dokumenata, zvučnih i video zapisa i njihovom objavljivanju, kako se ističe u Kodeksu, novinari/novinarke moraju da koriste samo časna sredstva.

„Novinari/novinarke i urednici/urednice ne smeju da objavljuju materijale pribavljene uz pomoć skrivenih kamera, prislušnih uređaja, odnosno neovlašćenim prisluškivanjem ili snimanjem, izuzev kada se time štiti javni interes, npr. objavljivanje informacija o ugroženosti života i zdravlja stanovništva, korupciji, zloupotrebi položaja i slično. Ovakav izuzetak primenjuje se u skladu sa pravilima koja propisuje ovaj Kodeks“, piše u Kodeksu.

Kome i kako se žaliti?

U slučaju TV i radio sadržaja, fizička i pravna lica imaju pravo da Regulatornom telu za elektronske medije (REM) podnose predstavke u vezi sa sadržajem  programa i ponašanjem emitera ako smatraju da se tim programima vređaju ili ugrožavaju  njihovi lični interesi ili opšti interes.

Prispelu predstavku ili prigovor nadležna Stručna služba Agencije odmah upućuje na  izjašnjavanje emiteru. Emiter je dužan da se o dostavljenoj predstavci ili prigovoru izjasni u roku od 15 dana.

„Ako se emiter ne izjasni ili obavesti REM da je predstavka neosnovana, a Savet REM i pored  toga smatra da je osnovana, Savet je dužan da preduzme odgovarajuće mere prema emiteru kao i  da podnosioca predstavke uputi na koji način može pravno da zaštiti svoj interes“, navodi se u Statutu REM.

Prigovori i predstavke mogu se podneti putem sajta REM na ovom linku.

Što se tiče pisanih glasila, odnosno štampanih medija i portala, Savet za štampu ima Komisiju za žalbe koja odlučuje o žalbama na tekstove, fotografije i druge sadržaje.

Pravo da podnose žalbu Savetu imaju svaki pojedinac, organizacija ili institucija, koji su direktno pogođeni objavljenim sadržajem na koji se žale. Žalbu u ime maloletnog deteta mogu podneti roditelji ili staratelji deteta ili neko treći uz pisanu saglasnost roditelja, odnosno staratelja.

Ukoliko objavljeni sadržaj povređuje prava određene grupe ljudi, žalbu može podneti organizacija koja se bavi zaštitom ljudskih prava.

Građani pogođeni sadržajem mogu se žaliti na tekstove i fotografije objavljene u dnevnoj i periodičnoj štampi, na njihovim veb-sajtovima, kao i na informativnim portalima i novinskim agencijama, ali i na pisma ili komentare čitalaca.

Žalbe se podnose zbog povrede Kodeksa novinara, zbog toga je potrebno da pre nego što podnesete žalbu pogledate kodeks.

Savet ne prihvata žalbe koje se odnose na sadržaje štampanih medija od čijeg je objavljivanja prošlo više od tri meseca, dok se žalbe na sadržaje onlajn medija mogu se podneti sve dok su ti sadržaji dostupni javnosti.

Žalbu možete poslati na adresu: Savet za štampu, Кraljice Natalije 28, 11000 Beograd ili elektronskom poštom na adrese: office@savetzastampu.rs ili zalbe@savetzastampu.rs ili popunjavanjem obrasca na linku.

U slučajevima nasilja prema ženama, kao i osvetničke pornografije, dostupna je pomoć i podrška organizacija kao što su Autonomni ženski centar i OsnaŽene. Telefon za pružanje pravne pomoći AŽC je 0652656178, a mejl pravnapomoc@azc.org.rs. Psihološka pomoć i podrška organizacije OsnaŽene dostupna je na brojevima telefona 0637674169 i 0658196872 i može se zakazati svakog radnog dana od 11 do 18 časova. 

Izvor: ANEM