Strategija razvoja medijskog sistema Srbije (2020-2025) i njena implementacija
Istraživanje je rađeno u okviru projekta “Jačanje kapaciteta medija za reformu medijskog sektora u Srbiji” koji podržava Evropska komisija (ugovor br. 2022/441-670), a koju sprovode Asocijacija medija, Asocijacija onlajn medija (AOM), Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV), Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Poslovno udruženje Asocijacija lokalnih i nezavisnih medija “Lokal Pres” i Slavko Ćuruvija Fondacija u periodu februar 2023 – januar 2025.
Istraživanje “Strategija razvoja medijskog sistema Srbije (2020-2025) i njena implementacija: Saznanja, stavovi i predlozi medijskih radnika” urađeno je u okviru projekta “Jačanje kapaciteta medija za reformu medijskog sektora u Srbiji”, koji podržava Evropska komisija a sprovodi deo medijskih i novinarskih asocijacija.
Cilj je bio da prikupimo podatke kroz upitnike, fokus-grupe i dubinske intervjue, te da ih kvantitativno i kvalitativno istražimo kako bismo u što većoj meri razumeli kakvi su stavovi medijskih radnika Srbije prema sadržaju aktuelne Medijske strategije i procesu njene implementacije. Istraživanje smo koncipirali tako da ono podstakne profesionalce da daju konkretne predloge koji mogu da unaprede medijske reforme, odnosno da aktivnije učestvuju u njima.
Rezultati istraživanja su obimni, kompleksni i slojeviti, ali se ipak relativno lako mogu prepoznati glavne tendencije.
Medijski radnici Srbije, većinom, imaju veoma nisko poverenje u institucije i mogućnost da se strateškim dokumentima i izmenama zakona i podzakonskih akata – može značajno izmeniti medijski sistem i praksa u zemlji. Sa druge strane, podržavaju i uglavnom visoko vrednuju rešenja koja se nalaze u Medijskoj strategiji, uz sumnju da ona mogu, onako kako su zamišljena, da se ostvare u stvarnosti i da imaju predviđene efekte. Veruju da politika u potpunosti određuje medijsku scenu, i da se ona tog uticaja neće, bar ne zadugo, odreći. Stoga posebno smatraju važnim one mere iz strateškog dokumenta koje pripadaju polju samoregulative, shvaćene u najširem smislu, dakle one aktivnosti koje mogu unaprediti kvalitet medijske ponude bez učešća ili sa minimalnim učešćem državnih organa. U to spadaju i razni oblici edukacije.
Ne samo nepoverenje u institucije nego i – vezano sa tim – predugi i mukotrpni procesi izrade Medijske strategije i zakasnela i kontroverzna primena, doveli su do toga da profesionalci relativno nisko ocenjuju svoja znanja o dokumentu, procesu njenog usaglašavanja, kao i njegovoj implementaciji. Jasno je uočeno pravilo da su oni koji imaju relevantnija znanja – u većoj meri nezadovoljni primenom strateškog dokumenta, što dakako nije čudno s obzirom da se sa njom kasni, kao i s obzirom da se u ovom trenutku očekuje (početak javne rasprave o nacrtima Zakona o javnom informisanju i medijima i Zakona o elektronskim medijima) da se neke od ključnih strateških mera, na žalost, neće pronaći u novoj medijskoj legislativi.
Jasno je i iz istraživanja da su se novinarska i medijska udruženja u celom procesu nalazili u nezgodnoj poziciji. Sa jedne strane, njihov je zadatak da učestvuju u izradi važnih medijskih dokumenata, a sa druge njihova aktivna uloga u ovim procesima izazivala je izvesni zazor kod onih članova koji, kako smo rekli, imaju nisko poverenje i u institucije i u institucionalne procese.
Odista, ako se ostvari pretpostavka da će medijskim zakonima i njihovim rešenjima biti obesmišljena Medijska strategija, zaista se postavlja pitanje svrsishodnosti utrošene, ogromne, višegodišnje energije asocijacija tokom procesa usaglašavanja dokumenta i potonjeg učešća u izradi nacrta Zakona o javnom informisanju i medijima. Ipak, može se reći da stavovi medijskih radnika o rešenjima u njemu kazuju da je produkovan relativno dobar zvanični Vladin akt, na koji se, ako ništa, medijska zajednica može pozivati, i koji možda može u punoj meri zaživeti u budućnosti.
Uprkos nepoverenju u institucije i institucionalne procese, medijski radnici i eksperti su, učestvujući proaktivno u istraživanju, predlagali brojna rešenja i iznosili ideje koje mogu biti od koristi i asocijacijama i donosiocima odluka u narednom periodu. Od ukupno 255 medijskih radnika, kompleksan i obiman upitnik ispunilo je njih 181, a ovi potonji su ostavili čak 1490 komentara, u kojima su pojašnjavali stavove ili iznosili ideje. Njihovim komentarima smo posvetili značajnu pažnju. Želeli bismo da se zahvalimo svima na učešću i doprinosu u realizaciji istraživanja.
Cela analiza dostupna na ovom linku.
Ova publikacija objavljena je uz finansijsku pomoć Evropske unije. Za sadržinu ove publikacije isključivo su odgovorni autori, Udruženje Lokal Pres i partneri i ta sadržina nužno ne izražava zvanične stavove Evropske unije.
