Studentski i omladinski mediji u Srbiji: Za mnoge prvi teren nije konferencija, već protest

Studentski i omladinski mediji u Srbiji danas rade u prostoru koji je neuređen i rizičan. Oni nisu samo „škola novinarstva” niti sporedni deo medijske scene. U trenutku kada se veliki deo javnog života preselio na ulice, društvene mreže, fakultete, lokalne izbore i neformalne kanale komunikacije, upravo su mladi novinari, studentske redakcije i omladinski portali često bili među prvima koji su beležili događaje, prenosili informacije i pokušavali da objasne ono što se dešava njihovoj generaciji.

Autori izveštaja Jana Jacić i Marko Tadić navode da on pokazuje da ulazak mladih u novinarstvo sve ređe počinje u sigurnom profesionalnom okruženju. Za mnoge od njih prvi teren nije konferencija za medije, već protest. Prvi profesionalni izazov nije samo kako napisati vest, već kako sačuvati telefon, kako ostati u vezi sa urednikom, kako prepoznati rizik, kome se javiti ako ih neko napadne i da li će ih institucije uopšte tretirati kao novinare.

Posebno se ističe da se rizik za mlade novinare ne završava na terenu. On se nastavlja u komentarima, porukama, targetiranju, pokušajima kompromitovanja naloga, ali i u tišini institucija. Kada prijava ostane bez epiloga, kada se pretnja ne prepozna kao pretnja, kada se napad relativizuje ili kada se odgovornost prebaci na onoga ko je snimao, šalje se jasna poruka: mladi novinari mogu da budu vidljivi, ali ne i nužno zaštićeni.

Ključni nalaz ovog izveštaja je da studentske i omladinske medije treba posmatrati kao relevantan deo medijskog ekosistema, a ne kao njegovu marginu. Njihova zaštita, obuka i finansijska održivost nisu pomoć „mladima da probaju novinarstvo”, već ulaganje u javnost koja će i u narednim godinama zavisiti od toga da neko bude spreman da ode na teren, postavi pitanje, proveri informaciju i objavi ono što drugi pokušavaju da sakriju.

Prema nalazima izveštaja, ovi mediji pokazuju da među mladima postoji znanje, hrabrost, solidarnost i osećaj javne odgovornosti. Pokazuju i da publika postoji, naročito onda kada tradicionalni mediji ne uspevaju da govore jezikom novih generacija ili da prepoznaju teme koje su njima važne. Međutim, entuzijazam ne može biti zamena za sistem. Solidarnost ne može biti jedini bezbednosni mehanizam. A volontiranje ne može dugoročno nositi posao koji je u javnom interesu.

Autori izveštaja stoga pitanje studentskih i omladinskih medija ne svode na pitanje njihove održivosti kao projekata, već smatraju da se ovom pitanju treba posvetiti kao pitanju budućnosti novinarstva.

Ceo izveštaj o stanju medija koji izveštavaju u Istočnoj Srbiji možete pročitati ovde.

Projekat "Unapređenje sistema i mehanizama prevencije i reagovanja u slučajevima pretnji po bezbednost i život novinarki i novinara u Srbiji" podržan je od strane Evropske Unije.