U susret lokalnim izborima: Kako bezbedno izveštavati

Međutim, ovo nije, bar ne uvek, najbolje rešenje. U ratu postoje vojne i paravojne formacije kojima javnost predstavlja veliki problem, žele da ono što oni rade, a što definitivno nije u skladu sa Ženevskim konvencijama, ostane u mrklom mraku. Njima su novinari zapravo neprijatelji, pa žuti prsluk u nekim situacijama može da bude veća pretnja nego zaštita.

Interesantan je u ovom smislu stav većine američkih ratnih izveštača koji su, za razliku od recimo evropskih, odbijali da svedoče pred sudovima za ratne zločine. Oni su zauzeli stav da novinari svedočenjem praktično postaju akteri u ratnim sukobima, makar a posteriori. Prema njima, svedočenje pred sudovima dodatno ugrožava novinarsku bezbednost u nekim budućim ratovima, pošto će neki hteti da uklone potencijalne svedoke tužilaštava pred raznim sudovima. Tvrde da novinar mora neprestano da promoviše vlastitu nezavisnost, te da nezavisnost i profesionalizam jesu sami po sebi neka vrsta zaštite. Podsetili su da su oni u svojim izveštajima već podelili svoje uvide, makar se oni pred sudom – bez njihovih svedočenja – ne mogu proglasiti relevantnim dokazom. Ne žele da olakšavaju posao tužilaštvima.

Britanski i drugi novinari sa starog kontinenta su pak smatrali da je njihova dužnost, a u cilju ostvarenja pravde i javnog interesa, da sa sudom podele saznanja o zločinima i kontekstu u kojem su oni počinjeni. Smatraju da suđenje zločincima jeste nešto što će u budućnosti obeshrabriti ratove, a pogotovo ratne zločine, te da će tako i sami ratni izveštači biti sigurniji.

Otkud ratni uvod?

Neki nedovoljno obavešten čovek bi se zapitao otkud ratni uvod u tekstu koji se bavi bezbednošću novinara pred nastupajuće lokalne izbore u deset lokalnih samouprava u Srbiji. A zapravo je stvar sasvim logična i odgovor jednostavan. Vlast u Srbiji, na čelu sa glavnim guruom, politiku doživljava kao rat u kojem se protivnik svim sredstvima mora dotući do kolena. Svaki izbori, čak i oni za mesne zajednice, pretvaraju se u ratno stanje. Kao paravojne formacije u ratu, tako i oni u miru za vreme izbora, javnost doživljavaju kao neprijatelja, a nezavisne novinare verovatno ne podnose više nego opozicione aktiviste i građane u protestu.

Ljiljana Stojanović iz Stalne radne grupe za bezbednost novinara, koju čine predstavnici tužilaštva, policije i medijskih i novinarskih asocijacija, kaže nam da, u ovakvoj situaciji, žuti prsluci na novinarima i na protestima i tokom izveštavanja sa izbora često predstavlja crvenu maramu za režimske aktiviste. Nije ni čudo, nezavisne novinare i medije režim u Srbiji i njeni službeni glasnici već decenijama proglašavaju smrtnim neprijateljima, stranim plaćenicima, društvenom opasnošću. Upravo zato što jesu ili mogu biti nezgodni svedoci.

Kriza se zaoštrava

Čini se da se unutrašnja politička kriza dodatno zaoštrava i da će se to odraziti i na bezbednost novinara. Postoji mogućnost da novinari, kao i drugi „neprijatelji režima“, ove godine budu čak na većem udaru nego prošle. Pogotovo ako budu raspisani parlamentarni izbori, koje će – nema nikakve sumnje – vlast doživeti kao bitku na život i smrt.

Podsetimo, prošle godine je baza Nezavisnog udruženja novinara Srbije zabeležila rekordan broj pretnji, pritisaka i napada na medijske radnike u novijoj istoriji Srbije – najmanje 383. 2024. godine ih je bilo „samo“ 168. Zabeleženi su, dakako, i napadi na novinare koji su izveštavali sa izbora održanim u nekoliko lokalnih samouprava u Srbiji.

Setimo se samo nekih slučajeva. Recimo, napada na snimatelja N1, kojeg je pretukao bivši policajac i aktivista SNS-a Ljubiša Knežević u selu pored predizbornog Kosjerića, tokom posete predsednika SNS-a Miloša Vučevića. U izbornom periodu u Kosjeriću su polomljeni retrovizori i probušene gume na automobilu novinarke „Vremena“ Tijane Stanić, a fizički je napadnut i fotoreporter Gavrilo Andrić. U postizbornom Zaječaru, pripadnici lokalnog skupštinskog obezbeđenja fizički su nasrnuli na lokalnog novinara Miljka Stojanovića i oteli mu telefon dok je snimao fizički sukob pripadnika obezbeđenja sa odbornicima.

Ovaj novinar je bio na meti napada i koji mesec kasnije: načelnik zaječarske Policijske uprave je fizički nasrnuo na njega. U mestu Grljan kod Zaječara, novinarima redakcija Glas Zaječara, TV Nove, Insajdera i TV N1 nije bilo omogućeno da izveštavaju sa događaja organizovanog u okviru predizborne kampanje Srpske napredne stranke. Zabeležene su i brojne pretnje koji su dobijali novinari koji su izveštavali sa lokalnih izbora. I tako dalje, i tako dalje.

Nedavni napad na našeg novinara Vuka Mladenovića, koji je izveštavao o organizovanom odlasku naprednjačkih aktivista u Beograd na miting uoči lokalnih izbora u deset lokalnih samouprava – govori da nas očekuje žestoka nedelja i veliki izazovi za medijske profesionalce koji će izveštavati iz Bora, Aranđelovca, Bajine Bašte, Kule, Knjaževca, Kladova, Majdanpeka, Lučana, Smederevske Palanke i Sevojna.

Šta kažu eksperti

Dakle, predstojeći izbori će verovatno biti ogroman izazov za izveštače, s obzirom na činjenicu da su naprednjaci, sasvim očigledno, odlučili da na njima moraju pobediti po svaku cenu, ulažući u njih ogromne novce i angažujući brojne ljude sa druge strane zakona, koji su odavno postali foklorni element izbornih procesa. Odavno je problem i to što predstavnici policije ili ugrožavaju ili mirno gledaju kada neko drugi ugrožava bezbednost građana i novinara.

Ljiljana Stojanović, članica Stalne radne grupe i urednica leksovačkog Jugpressa, kaže u razgovoru za „Glas Šumadije“ da je u ovom trenutku, nakon svih napada kojima su novinari bili izloženi obavljajući svoj posao, teško dati jasan i univerzalan savet o tome kako bezbedno izveštavati sa lokalnih izbora.

- Ipak, osnovno polazište mora ostati profesionalan odnos prema radu. Koliko god je to moguće, važno je izbegavati rizične situacije u kojima može doći do fizičkog napada. Istovremeno, na svaku, pa i najmanju naznaku pretnje, neophodno je odmah reagovati i obavestiti novinarska udruženja – jer je javnost često najbolja zaštita, kaže ona.

Iako se policija u pojedinim situacijama poslednjih meseci ponašala neprijateljski prema novinarima na terenu, pa čak i učestvovala u incidentima, ona smatra da svaki napad ipak treba prijaviti nadležnim organima.

- Važno je da sve bude evidentirano. Na kraju, koliko god je moguće, preporučljivo je raditi u društvu kolega sa kojima postoji poverenje i saradnja, jer to može značajno doprineti većoj bezbednosti na terenu, kaže Stojanović za „Glas Šumadije“.

Stupite u kontakt sa članovima Stalne grupe za bezbednost novinara!

Veran Matić, plejmejker Stalne radne grupe za bezbednost novinara i predsednik Asocijacije nezavisnih elektronski medija (ANEM), koji se u poslednje vreme nalazi na udaru režimskih političara i medija, poziva, u razgovoru za „Glas Šumadije“, sve novinare i novinarke da stupe u kontakt sa članovima Stalne radne grupe. U svakom mestu u kojem se održavaju izbori biće prisutan po jedan njen predstavnik, navodi on.

- Izuzetno je važno da nam se jave novinari i ekipe koje će pratiti izbore, kako bismo znali ko se gde nalazi i kako bismo uspostavili efikasne mreže komunikacije. Cilj je da pre, tokom i nakon izbornog dana obezbedimo brzu i nesmetanu razmenu informacija u slučajevima (potencijalnog) ugrožavanja bezbednosti novinara i novinarki. Preporučujemo da novinari imaju pri ruci zaštitnu opremu, da se kreću u grupama i da uvek uz sebe imaju koleginicu ili kolegu koji može da snimi i dokumentuje eventualni incident ili napad. U situacijama kada izostaje adekvatna institucionalna zaštita, međusobna solidarnost i podrška postaju ključni, kaže Matić za „Glas Šumadije“.

Navodi da će Stalna radna grupa biti u kontaktu sa pravnim timovima projekta ŠTIT, Građanskih inicijativa, Slavko Ćuruvija fondacije, kao i sa posmatračima organizacije CRTA, sa kojima će sarađivati i razmenjivati informacije.

- Važno je da, prilikom prijavljivanja napada ili pretnji u policiji, imate i stručnu pravnu podršku. Preporuka je da nosite PRESS prsluke i vidno istaknute legitimacije, kao i da u svakoj rizičnoj situaciji jasno naglasite da ste novinar. U slučaju napada od nepoznatih lica, obratite se najbližim policijskim službenicima. Najvažnije je izbegavati nasilne situacije – sklonite se na bezbednu udaljenost, odakle često možete imati i bolji pregled događaja. Ukoliko dobijete zadatak koji vas može dovesti u opasnost, imate pravo da ga odbijete. Kao što kaže iskusni kolega Branko Čečen – nijedna ekskluziva nije vredna života novinara, kaže Matić.

Nikada sami na teren!

Novinarka iz Šapca Isidora Kovačević jedna je od onih lokalnih novinarki koja prošla kroz dugovremenu organizovanu torturu iza koje je stajala lokalna vlast i kriminalne organizacije. Ona se iselila iz svog rodnog grada jer se osećala nebezbedno. Isidora deli sa kolegama i našim čitaocima svoja iskustva u praćenju lokalnih izbora. On poručuje novinarima da nikada sami ne idu na teren. Na društvenim mrežama, kaže, treba da imaju spremno „brzo biranje“ za pokretanje lajv-prenosa.

- Takođe, u slučaju bilo kakvog sumnjivog ili neprimerenog ponašanja u vašoj blizini, odmah pozovite policiju. Važno je izbegavati ulazak u konflikte i svaku neprijatnu situaciju prijaviti nadležnima. Za svako ometanje rada potrebno je reagovati odmah i podneti prijavu, kako bi incident bio evidentiran, navodi ona.

Izvor: Glas Šumadije