28. 03. 2011

DEVETNAESTI MONITORING IZVEŠTAJ

Prema nalazu monitoring tima u Devetnaestom Monitoring Izveštaju za period Januar-Februar 2011, prvom u ovoj godini, medijska scena Srbije se i dalje nalazi u statusu quo koga karakteriše odsustvo pozitivnih promena i nagomilavanje nerešenih problema, za koje vlast i dalje ne pokazuje volju da ih reši. O tome svedoči i sledeće:

a)  Različiti napadi i pritisci na medije i novinare i drugi uticaji na njihov rad koji su ih ometali u obavljanju posla, bili su izraženi i u ovom periodu. O tome govore slučajevi obrađeni u delu Izveštaja koji se bavi slobodom izražavanja - fizički nasrtaji na novinare i snimatelje domaćih i francuskih televizija prilikom izricanja prvostepene presude osuđenima za ubistvo francuskog državljanina Brisa Tatona; plakati i umrlice za TV „B92" kojima je Lazarevac bio oblepljen povodom emitovanja serijala „Insajder" koji se bavio zloupotrebama u lazarevačkom Rudarskom basenu „Kolubara"; nasilno izbacivanje novinara iz sale Skupštine opštine Kula zbog navodnog neposedovanja važećih akreditacija za izveštavanje sa skupštinske sednice. Autori Izveštaja se ovde takođe bave i povratkom govora mržnje u medije, kroz slučaj Aide Ćorović, predstavnice civilnog sektora, koja je povodom svog teksta u „Danasu", u tom istom listu bila izložena jednom od najnižih ličnih napada na srpskoj medijskoj sceni u poslednje vreme, koji istovremeno predstavlja i krajnje drastičan primer ugrožavanja slobode izražavanja. Epilog ovakvih dešavanja na medijskoj sceni jeste povećan broj novinara i urednika, ali i predstavnika civilnog društva, koji su stavljeni pod permanentu policijsku zaštitu. Primeri sudskih procesa i odluka u medijskim slučajevima kojima se bavi ovaj Izveštaj, takođe nisu ohrabrujući, već naprotiv, po oceni monitoring tima, doprinose pojačanoj ličnoj, pravnoj i ekonomskoj nesigurnosti novinara i medija, njihovoj autocenzuri i održanju nepovoljnih uslova za njihov rad i za ostvarivanje zagarantovanih sloboda;

b) U delu Izveštaja koji se bavi implementacijom postojećih zakona, autori se dodatno bave Zakonom o javnom informisanju, povodom izjave republičkog javnog tužioca o ponovo otvorenoj istrazi u slučaju ubistva novinarke Dade Vujasinović; Zakonom o radiodifuziji, analizirajući rad RRA i vršenje njegovih zakonskih ovlašćenja, kako nadzornih, tako i regulatornih, povodom eskalacije verbalnog i fizičkog nasilja u rijaliti šou programima koji se emituju na dve nacionalne televizije, a bave se i nadležnostima Upravnih odbora Ustanova javnog servisa (RTS i RTV), čije članove imenuje RRA, u skladu sa navedenim zakonom; Zakonom o lokalnoj samoupravi, kroz analizu preporuka medijskih udruženja za finansiranje lokalnih medija iz budžetskih sredstava lokalnih samouprava, koje predstavljaju mogući način za prevazilaženje problema u ovoj oblasti u skladu sa postojećim propisima;

c)  U ovom periodu nije bilo usvajanja novih zakona od značaja za medijski sektor;

d)  Od nadležnih organa, monitoring tim se bavio radom regulatornih tela, RRA i RATELa, i posledicama raspisivanja novih konkursa za izdavanje dozvola za emitovanje radio/TV programa; radom Narodne skupštine koja je raspisala tender za RTV prenose skupštinskih zasedanja; radom Ministarstva kulture i njegovim aktivnostima koje su se odnosile na medije - konkursi za sufinansiranje programa iz oblasti javnog informisanja i donošenje Medijske strategije; radom kolektivnih organizacija za zaštitu autorskog i srodnih prava i posledicama koje mediji trpe zbog nepostojanja reda u ovoj oblasti. U ovom periodu, nijedan od ovih organa/organizacija ni na koji način nije doprineo poboljšanju položaja medija ili rešavanju problema u medijskom sektoru;  

e) Proces digitalizacije i dalje nije u fokusu nadležnih organa u meri u kojoj bi to trebalo da bude. Sa svim pripremnim aktivnostima se kasni, ali je u ovom periodu, sa najmanje 9 meseci zakašnjenja, usvojen Pravilnik o prelasku sa analognog na digitalno emitovanje televizijskog programa i pristupu multipleksu u terestričkoj digitalnoj radiodifuziji koji, međutim, nije u potpunosti odgovorio zadatku. Autori Izveštaja, analizirajući njegov sadržaj, ukazuju i na način na koji njegovi nedostaci mogu biti prevaziđeni. U oblasti privatizacije medija, ni u ovom periodu nisu zabeleženi nikakvi pomaci. Autori Izveštaja kroz analizu slučaja Radio Sombora, kojim je, nakon poništaja privatizacije, država upravljala pune tri godine preko zastupnika državnog kapitala, ukazuju na odsustvo bilo kakvog koncepta i plana delovanja države u medijskom sektoru, a posebno u odnosu na održive modele povlačenja države iz medijskog vlasništva;

f) Prema oceni monitoring tima u Zaključku Izveštaja, početak 2011. godine su obeležili povratak govora mržnje na srpsku medijsku scenu i nespremnost vlasti da, u saradnji sa medijskim sektorom, stvara povoljnije uslove i okruženje za rad medija, što doprinosi daljem urušavanju srpske medijske scene.

I ovaj Devetnaesti Monitoring Izveštaj je uradio stručni tim advokatske kancelarije "Živković&Samardžić", u saradnji sa ANEMom. Možete ga ovde preuzeti, u celosti ili u delovima, klikom na izabranu sekciju dole.

Sekcija SLOBODA IZRAŽAVANJA ovde
Sekcija MONITORING IMPLEMENTACIJE POSTOJEĆIH ZAKONA ovde
Sekcija MONITORING PROCESA USVAJANJA NOVIH ZAKONA ovde
Sekcija MONITORING RADA REGULATORNIH TELA, DRŽAVNIH ORGANA I KOLEKTIVNIH ORGANIZACIJA ZA ZAŠTITU AUTORSKOG I SRODNIH PRAVA ovde
Sekcija PROCES DIGITALIZACIJE I PROCES PRIVATIZACIJE ovde
Sekcija ZAKLJUČAK ovde
CEO IZVEŠTAJ možete preuzeti ovde