Aktivnosti ANEMa

Home / Aktivnosti ANEMa / Monitoring medijske scene

29. 08. 2012

TRIDESET PETI MONITORING IZVEŠTAJ

U julu 2012. godine, medijska scena Srbije je, prema nalazu monitoring tima, izgledala ovako:

Sloboda izražavanja - Autori monitoring izveštaja obrađuju slučaj verbalnog i fizičkog napada na novinara i snimatelja Radio televizije Vojvodine, Nenada Jovićevića i Lasla Raca, dok su snimali požar, koji je pretio da dovede do ekološkog akcidenta, u jednoj radionici u Bečeju, kao i izbacivanje novinarke Ljiškog informativnog servisa, Mire Kojić, sa sednice Opštinskog veća u Ljigu. Izbacivanje novinarke sa sednice Opštinskog veća u Ljigu predstavlja i njenu diskriminaciju u odnosu na predstavnike drugog medija, čija ekipa je nastavila da snima sednicu. Izveštaj ukazuje da zabrana diskriminacije novinara i medija i obaveza transparentnosti državnih organa i organa lokalne samouprave u svom radu, u odsustvu sankcija za odgovorne za njeno kršenje, ostaje samo deklarativna. U delu izveštaja koji se bavi sudskim postupcima, analiziraju se četiri slučaja. U jednom se, na primeru utvrđivanja odgovornost za oduzimanje kamere novinarskoj ekipi, pokazuje mera u kojoj se postupci razvlače i u kojoj je novinarima teško da dođu do sudske satisfakcije za napade i ometanja koje u svom radu trpe. Postupak, naime, 11 godina nakon podizanja optužnice, nakon 37 zakazanih pretresa i tri obavljena veštačenja, i dalje nije došao ni do prvostepene presude. Izveštaj analizira i ishod postupka vođenog protiv medija koji su u odsustvu potpune informacije dobijene iz suda, u vezi sa osobom koja je pravnosnažno osuđena na zatvorsku kaznu zbog jednog slučaja iznude, pogrešno objavili da je osuda vezana za drugi slučaj iznude, u kome je protiv istog lica postupak obustavljen. Izveštaj ukazuje na manjkavosti u postupanju srpskih sudova koje se tiču vrednovanja dužne novinarske pažnje u svakom konkretnom slučaju, kao i srazmernosti, odnosno proporcionalnosti u donošenju presuda. Izveštaj se bavi i slučajem novinara Lasla Šaša, koji je zbog kritičkog teksta objavljenog o vođi mađarskog desnog ekstremističkog pokreta „64 Županije" Laslu Torockaju, kažnjen novčanom kaznom za uvredu, koja kazna je, zato što Šaš nije imao novca da je plati, zamenjena zatvorskom. U izveštaju se ukazuje na neophodnost da se kleveta i uvreda što pre dekriminalizuju. Izveštaj citira i jednu presudu Ustavnog suda donetu po ustavnoj žalbi Brankice Stanković i Verana Matića, autorke istraživačkog serijala Insajder odgovornog urednika Televizije B92, kojom je utvrđeno da je povređeno njihovo pravo na pravično suđenje propuštanjem postupajućih sudova da izvedu dokaz koji su predložili. U konkretnom slučaju sud je propustio da službenim putem zatraži poverljivi dokument na koji su se novinari pozvali, te ih osudio, a da nije ni proverio da li su njihovi navodi tačni.

Implementacija postojećih propisa - Primena Zakona o radiodifuziji prati se u kontekstu formiranja liste kаndidаtа zа člаnоve Prоgrаmskоg оdbоrа Rаdiоdifuznе ustаnоvе Vојvоdinе. Primenu Zakona o zaštiti podataka o ličnosti i Zakona o elektronskim komunikacijama izveštaj obrađuje u svetlu rezultata nаdzоra nаd njihovom primеnоm kоd оpеrаtоrа tеlеfоniје u Srbiјi i prеpоruka zа unаprеđеnjе stаnjа, koje su sastavili Pоvеrеnik zа infоrmаciје оd јаvnоg znаčаја i zаštitu pоdаtаkа о ličnоsti i Zаštitnik grаđаnа. Pokazalo se da ministarstvo unutrašnjih poslova i službe bezbednosti imaju pristup bazama podataka telefonskih operatera o tome koga su građani, kada i odakle zvali, i bez dovole suda, kao i da se broj takvih pojedinačnih pristupa bazama, na godišnjem nivou, meri šestocifrenim i sedmocifrenim brojkama. Takođe je utvrđeno da operatori podatke na osnovu kojih je moguće utvrditi izvor i odredište komunikacije, njen početak, trajanje i završetak, da li se radilo o govornom pozivu, SMS ili MMS poruci, elektronskoj pošti i slično, zadržavaju daleko duže od Zakonom o elektronskim komunikacijama utvrđenog roka od godinu dana. Opasnost od ovakve prakse posebno je apostrofirana u kontekstu prava novinara da štite izvore informacija.

Deo izveštaja koji se bavi monitoringom procesa usvajanja novih zakona, posvećen je novom Zakonu o ministarstvima, usvojenom je 26. jula 2012. godine, kojim je predviđena drugačija raspodela nadležnosti za određena pitanja od značaja za medijski sektor unutar Vlade Republike Srbije. Nadležnosti dosadašnjeg objedinjenog Ministarstva kulture, informisanja i informacionog društva, sada su podeljene između Ministarstva kulture i informisanja, sa jedne strane, i Ministarstva spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija, sa druge. Zaključak monitoring tima je da, kao i u slučaju prethodne prekompozicije ministarstava iz 2011. godine, i novu vladajuću većinu prevashodno zanima da formiranjem kabineta koja će imati manji broj ministara ostavi utisak posvećenosti štednji, a ne i da državnu upravu suštinski reformiše.

Rad nadležnih organa - u ovom delu Izveštaja autori analiziraju čеtiri оdlukе Republičke radiodifuzne agencije (RRA) о оduzimаnju dоzvоlе zа еmitоvаnjе prоgrаmа prе istеkа vrеmеnа nа kоје su izdate. Broj emitera u Srbiji nastavlja da se smanjuje kao posledica nemogućnosti stanica da izmiruju svoje dugove. Država, istovremeno, ne reaguje stimulativnim merama koje bi pospešile konsolidaciju medijskog tržišta, na način koji bi obezbedio očuvanje medijskog pluralizma. Monitoring tim analizirao je i gоdišnji prеglеd tržištа tеlеkоmunikаciја u Rеpublici Srbiјi zа 2011. gоdinu koji je objavila Rеpubličkа аgеnciја zа еlеktrоnskе kоmunikаciје. Posebno se apostrofira deo izveštaja koji se odnosi na piratske emitere, a upoređuje se i sa novim podacima iz jula meseca koji pokazuju da Srbija sada ima čak i piratsku stanicu sa nacionalnim pokrivanjem, odnosno mrežom od 11 ilegalnih predajnika postavljenih širom zemlje. Ova činjenica, po nalaženju monitoring tima, pokazuje poražavajuće razmere nespremnosti, ili nesposobnosti sistema da se bori sa radio piraterijom. Izveštaj analizira i jednu odluku Komisije za žalbe Saveta za štampu, posebno ukazujući i na mogućnost da redovni sud po istoj stvari, ukoliko bi do sudskog postupka došlo, donese drugačiju odluku, zbog strožih zahteva Kodeksa novinara u odnosu na Zakon o javnom informisanju u konkretnom slučaju. Izveštaj konstatuje i nova kadrovska rešenja u Vladi Republike Srbije, konkretno imenovanja ministara u ministarstvima posebno značajnim za medijski sektor. Deo izveštaja koji se bavi organizacijama za kolektivnu zaštitu autorskog i srodnih prava, prati nastavak pregovora koji bi trebalo da dovedu do sporazuma o popustima koji bi se primenjivali na važeću tarifu Sokoja, a koji pregovori su nastavljeni uz asistenciju Zavoda za intelektualnu svojinu.

Proces digitalizacije - izveštaj se bavi pitanjima sertifikacije opreme, STB uređaja i TV aparata, za prijem digitalnog signala, u kontekstu najave JP „Emisiona tehnika i veze" da će izdavati nalepnice kojima garantuje podobnost opreme za prijem DVB-T2 signala. Autori izveštaja nalaze da je ovakva najava u suprotnosti sa važećim Pravilnikom o radio opremi i telekomunikacionoj terminalnoj opremi, donetim na osnovu Zakona o tehničkim zahtevima za proizvode i ocenjivanju usaglašenosti, te da se očekivalo da država neposredno, a ne ETV ili bilo koje pojedinačno preduzeće, definiše mehanizam kojim bi se građanima olakšalo snalaženje u odnosu na opremu različitih tehničkih standarda dostupnu na tržištu. Ovako, pojava različitih sertifikata ili nalepnica, koje bi izdavali različiti subjekti, preti da izazove zabunu kod potrošača.

Privatizacija medija - budući da ovaj proces i dalje stoji, čekajući stavove koje bi nova vlada trebalo da zauzme po pitanju preostalih medija u kojima država vlasnički učestvuje, izveštaj analizira izjave lidera nove skupštinske većine o prodaji udela nemačke WAZ medijske grupe u izdavaču dnevnog lista Politika ruskoj kompaniji "East media group" iz Moskve. Zabrinutost nove vlasti što 50% već privatizovanog udela u Politici, prelazi iz vlasništva jedne strane privatne kompanije u vlasništvo druge strane privatne kompanije, po mišljenju monitoring tima, nije nužno uzrokovana samo željom da se obezbedi transparentnost medijskog vlasništva, već moguće i strahom od potencijalnog gubitka kontrole nad ovim medijem, 50% čijeg vlasništva je i dalje državno.

Zaključak sadrži mišljenje i ocenu autora Izveštaja da novu vladu, koja je napokon izabrana 27. jula 2012. godine, u medijskoj sferi očekuje krajnje ozbiljan posao, te da će biti neophodno da paralelno radi na čitavom nizu otvorenih pitanja. Na konkretnom primeru reakcije na prodaju udela nemačke WAZ medijske grupe u listu Politika, autori Izveštaja nalaze da bi novu vladu, u zalaganju za mehanizme koji bi garantovali transparentnije medijsko vlasništvo, svakako trebalo podržati, ali da treba zadržati i meru opreza, budući da ona tek treba da dokaže iskrenost svoje namere da medijski sektor reformiše na način koji će garantovati medijski pluralizam i medijske slobode u Srbiji.

Stručni tim advokatske kancelarije "Živković&Samardžić", u saradnji sa ANEM-om, je uradio i ovaj, Trideset peti Monitoring Izveštaj. Ovde ga možete preuzeti, u celosti ili u delovima, klikom na izabranu sekciju dole.