Aktivnosti ANEMa

Home / Aktivnosti ANEMa / Monitoring medijske scene

28. 09. 2012

TRIDESET ŠESTI MONITORING IZVEŠTAJ

Avgust 2012 - Medijska scena Srbije

Na osnovu pravnog monitoringa sprovedenog u ovom periodu, monitoring tim u Zaključku svog Trideset šestog Monitoring Izveštaja ocenjuje da su u medijskom sektoru neophodne hitne promene, jer se, u protivnom, može desiti da Srbija ostane bez medija, kako elektronskih, tako i štampanih. Ovu svoju ocenu, monitoring tim zasniva na sledećim nalazima:

Mediji i novinari su i u ovom periodu bili meta različitih pritisaka i napada, koji ukazuju na nezadovoljavajući nivo ostvarivanja slobode izražavanja i slobode medija. Autori Izveštaja analiziraju tri slučaja - seriju saopštenja SNS-a, vodeće stranke vladajuće koalicije, kojima su mediji kontinuirano bili optuživani za laži, neistine, izmišljotine, falsifikovanje stvarnosti, poslušništvo i podršku bivšem režimu; fizički napad na novinarsku TV ekipu na javnom događaju s kog je izveštavala; uvrede i pretnje narodnog poslanika upućene novinaru zbog njegovog teksta koji nema direktne veze, ni s tim poslanikom, ni s njegovim radom, već posredno sa njegovom suprugom. Sva tri slučaja imaju ili mogu imati značajne posledice, ne samo na rad konkretnih medija i novinara, nego i generalno, na obavljanje novinarskog posla i funkcionisanje medija u Srbiji, na koje ukazuje monitoring tim u delu Izveštaja koji se odnosi na slobodu izražavanja. U istom delu Izveštaja, autori analiziraju i tri sudska postupka - prvi, koji je rezultirao pomilovanjem novinara od strane predsednika države, a ukazuje na neophodnost dekriminalizacije klevete i uvrede; drugi, kao primer dobre prakse sudova u medijskim slučajevima, konkretno - Apelacionog suda u Beogradu koji svojim odlukama u poslednje vreme podiže standarde zaštite slobode izražavanja u zemlji, a odnosi se na pitanje odgovornosti novinara za naknadu štete zbog povrede časti i ugleda, prouzrokovane objavljivanjem informacije; treći je primer loše prakse sudova u medijskim slučajevima, koji ukazuje da naši sudovi i dalje ne razlikuju vrednosni sud i činjenični iskaz, zbog čega medijski profesionalci trpe posledice.

Problem netransparentnosti medijskog vlasništva u Srbiji, bio je aktuelan i u ovom periodu. Autori Izveštaja se njime bave u delu monitoring implementacije postojećih zakona, povodom slučaja koji je nastao kada je jedan Internet portal preneo fotografiju originalno objavljenu na jednom Twitter nalogu. S tim u vezi, autori analiziraju efekat onih nekoliko preostalih odredaba spornog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju, iz 2009.g, koje Ustavni sud nije proglasio neustavnim, a tiču se pitanja transparentnosti medijskog vlasništva. Predmet analize je bila i implementacija Zakona o radiodifuziji, odnosno pitanje ovlašćenja regulatornih tela - RRA i Ratela, u pogledu regulacije/sankcionisanja razlike u nivou tona između različitih delova programa, a povodom učestalih pritužbi građana RRA-u zbog preglasnih reklama na televiziji. U ovom delu Izveštaja je analizirana i primena Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, kao i drugih relevantnih propisa, zbog konkretnog slučaja, ali i prakse pojedinih medija da оbјаvlјuju pоdаtke kојimа sе оmоgućаvа prеpоznаvаnjе mаlоlеtnih žrtаvа krivičnih dеlа i dodatno nanosi bol i njima i njihovim porodicama.

Medijska regulativa i dalje nije u fokusu novih vlasti, tako da nijedan zakon od značaja za medije nije donet, niti stavljen na javnu raspravu. Stoga se, u delu Izveštaja o usvajanju novih zakona, autori bave pojavom medijskog licitiranja budućim rešenjima nekih od pitanja od značaja za medijski sektor, a koja imaju veze sa medijskom regulativom, kao što su - pitanje TV pretplate i finansiranja javnih servisa ili formiranja regionalnih javnih servisa, pri čemu ukazuju na štetnost vođenja ovakvih nekompetentnih debata o tako važnim pitanjima za medijski sektor.

Rezultati monitoringa rada nadležnih organa su pokazali da njihove aktivnosti nisu ni u ovom periodu doprinele poboljšanju medijske situacije. Autori u ovom delu Izveštaja pišu o imenovanju pomoćnika ministra kulture i informisanja u sektoru za medije i razlozima zbog kojih je njegovo imenovanje na tu funkciju izazvalo kontroverze u javnosti; o novom konkursu RRA za izdavanje dozvola za emitovanje programa, ali i o velikom broju medija kojima su dozvole u poslednjih 5 meseci oduzete ili protiv kojih je u toku postupak za oduzimanje dozvola zbog neplaćanja naknade za emitovanje programa, analizirajući koliko je i sam Zakon o radiodifuziji doveo do toga; o novim pregovorima OFPS-a, koje, zajedno sa organizacijom PI, vodi sa različitim korisnicima predmeta njihove zaštite radi postizanja sporazuma o tarifama.

Ni u oblasti digitalizacije medija nije bilo nikakvog pomaka u ovom periodu, izuzev što novi državni sekretar u nadležnom ministarstvu, pored optimizma kojeg je pokazivala i njegova prethodnica, otvoreno govori o onome što država tek treba da uradi i o onome što još nije uradila, a davno je trebalo, što može da upućuje na promenu odnosa vlasti prema ovom pitanju.

Međutim, završetak procesa privatizacije medija je pitanje o kojem i nove vlasti ćute, dok novinari i njihovi sindikati rešenje za tešku situaciju u medijskom sektoru vide i traže samo u poništaju privatizacije i vraćanju privatizovanih medija na državne jasle, za šta im je, u ovom periodu, kao opravdanje poslužio još jedan slučaj propasti privatizovanog medija. O tome autori pišu u delu Izveštaja koji se odnosi na proces privatizacije i ukazuju zbog čega su takvi zahtevi pogrešni i kakvi bi oni trebalo da budu da bi zaista bili u interesu medijskog sektora.

Trideset šesti Monitoring Izveštaj je uradio stručni tim advokatske kancelarije "Živković&Samardžić", u saradnji sa ANEM-om. Ovde ga možete preuzeti, u celosti ili u delovima, klikom na izabranu sekciju dole.