Aktivnosti ANEMa

Home / Aktivnosti ANEMa / Monitoring medijske scene

19. 07. 2013

OSMA MONITORING PUBLIKACIJA ANEMA PREDSTAVLJENA JAVNOSTI!

Monitoring okrugli sto VIII ANEM-a održan je u Beogradu 10. jula 2013. Na njemu je javno predstavljena Osma Monitoring Publikacija ANEM-a koja sadrži tekstove o aktuelnim medijskim pitanjima (medijska reforma i pitanje državne pomoći medijima), kao i o onim koja su uvek značajna i aktuelna (sloboda izražavanja i medijska pismenost), i prikaz dve presude Evropskog suda za ljudska prava iz Informatora o praksi Suda koje se odnose na slobodu izražavanja. Događaju je prisustvovao veliki broj zainteresovanih strana, preko 40 učesnika - predstavnika nadležnih državnih organa i regulatornih tela (ministarstava kulture i informisanja, finansija i privrede, trgovine i telekomunikacija, Narodne skupštine, Apelacionog javnog tužilaštva u Beogradu, Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Zaštitnika građana, Zavoda za intelektualnu svojinu, Agencije za borbu protiv korupcije, RRA i Ratela), predstavnika donatorske i međunarodne zajednice (USAID, OEBS, FOD, Holandska i Norveška ambasada u Beogradu), predstavnika medijske zajednice (novinara i medija - uključujući oba javna servisa, medijskih udruženja i produkcijskih kuća), nevladinog sektora (BIRN, YIHR, Share Defence, Bg centar za ljudska prava) i drugih zainteresovanih strana.

Otvarajući okrugli sto, Saša Mirković, predsednik ANEM-a i član Radne grupe za izradu medijskih zakona, podsetio je da je u poslednje četiri godine ANEM objavio 8 Monitoring Publikacija i 44 Monitoring Izveštaja koji su postali obavezno štivo za sve one koji se bave medijima i medijskim reformama u Srbiji i regionu. U osvrtu na trenutno stanje medijskih reformi u Srbiji istakao je da kašnjenje sa donošenjem medijskih zakona (samo Nacrt zakona o javnom informisanju je prošao javnu raspravu, za Nacrt zakona o elektronskim medijima se još ne zna kada će biti na raspravi, a Nacrt zakona o javnim servisima još nije ni gotov) drastično utiče na medijske reforme i ugrožava opstanak medija. Najavljena rekonstrukcija vlade može dodatno usporiti proces medijske reforme, a nedavnim raspuštanjem Radne grupe, o čemu su njeni članovi obavešteni 3. jula, Ministarstvo je preuzelo političku odgovornost za tekstove medijskih zakona. On je takođe sugerisao da bi 28. septembra, tačno dve godine od usvajanja Medijske strategije, trebalo podvući crtu i videti šta je u ovom periodu urađeno od onoga što je bilo zacrtano Akcionim planom za sprovođenje Medijske strategije.

PREDSTAVLJANJE PUBLIKACIJE

Publikaciju su predstavili autori tekstova:

Advokat Kruna Savović, autorka teksta „Zašto još nema medijske reforme u Srbiji", govorila je o tome koliko dugo traje medijska reforma u Srbiji - duže od deset godina i koji su razlozi njenog neuspeha. Kao razloge je navela ne samo nedostatak političke volje, nego i nedostatak kapaciteta vlasti da definiše, usvaja i implementira javne politike. Ona je naglasila da i pored Medijske strategije i njenog Akcionog plana, danas ponovo pričamo o kašnjenjima i izostanku medijske reforme. Pri tom, i neka rešenja Medijske strategije (npr. pitanje povlačenja države iz vlasništva u medijima) već znatno ranije su predviđena u zakonima o javnom informisanju i radiodifuziji, tako da se rokovi koji su probijeni mere - ne mesecima, nego godinama. Takođe je kao paradoksalno navela da Strategija predviđa finansiranje javnih servisa putem pretplate, a da se sada ponovo priča o budžetskim sredstvima, kao da Strategija i ne postoji. Po njenom mišljenju, medijska reforma kasni zato što ciljevi nisu dovoljno promišljeni i nisu pretočeni u adekvatan regulatorni okvir, a ono što je važno za medijsku reformu jeste da se dobro definišu ciljevi, da se ti ciljevi pretoče u odgovarajući regulatorni okvir i da se taj regulatorni okvir ostvaruje.

Advokat Slobodan Kremenjak, autor teksta „Kontrola državne pomoći i medijske reforme u Srbiji", govorio je o finansiranju medija iz javnih sredstava i pitanju kontrole državne pomoći kao ključnom pitanju medijske reforme. On je naveo da prema podacima iz Medijske strategije, koji su nepotpuni, država godišnje izdvoji najmanje 25 miliona evra za medije, što u situaciji kada je medijsko tržište devastirano (marketinški budžeti se u poslednjih 5 godina smanjuju bar za 10% svake godine) državi daje ogroman uticaj i kontrolu nad njima. Kada država svojim sredstvima odlučuje o tome koje će i kakve informacije dolaziti do javnosti i koji i kakvi mediji će preživeti, odnosno neće preživeti, neophodno je uvesti red u sistem finansiranja i napraviti sistem koji će biti transparentan i zasnovan na principima koji bi garantovali ravnopravne uslove na tržistu za sve učesnike. Ovo je povoljan trenutak da se uvede red u ovoj oblasti, zato što se poklapa sa širom slikom procesa pridruživanja Srbije EU koja podrazumeva harmonizaciju propisa u Srbiji sa propisima u EU, a među prioritetnim oblastima za harmonizaciju je oblast zaštite konkurencije i kontrola državne pomoći, zaključio je Kremenjak.

Zaštitnik građana, Saša Janković, autor teksta „Sloboda izražavanja", govorio je o slobodi izražavanja kao o najosetljivijoj oblasti ljudskih prava i sloboda koju kod nas ljudi malo poznaju a često se neosnovano na nju pozivaju, bilo kada treba da je koriste ili da je ograniče, zbog čega dolazi i do sporova. Zato je važno, posebno za novinarstvo i novinare, da znaju šta je sloboda izražavanja, uključujući i uslove za njeno ograničenje, da razumeju razliku između korišćenja i zloupotrebe i da zbog rigidnosti organa javne vlasti, novinarska i medijska udruženja, samoregulacijom, edukacijom, prevencijom, pa i radom etičkih odbora, praktično spreče potrebu da država mnogo grubljim alatima interveniše u ovu slobodu. Janković je kao primer zaštite slobode izražavanja naveo nedavnu presudu Evropskog suda za ljudska prava u kojoj je Sud zaključio da je Republika Srbija, odnosno BIA, prekršila Član 10 Evropske konvencije koji garantuje slobodu izražavanja, zbog toga što Inicijativi mladih nije dala podatak o broju prisluškivanih u Srbiji - ova presuda pokazuje da Sud pristup informacijama od javnog značaja smatra sastavnim delom prava na slobodu izražavanja.

Doc. dr Boban Tomić, autor teksta „Medijska pismenost kao društvena strategija", govorio je o važnosti pokretanja diskusije na širem nivou o tome šta je medijska pismenost i zašto je ona važna za razvoj društva i kako je treba sprovesti u narednom periodu. On je naglasio značaj medijskog obrazovanja, pre svega publike kao medijskog konzumenta da bi bila osposobljena da kritički pristupi, analizira i evaluira medijske poruke, ali i medijskih profesionalaca - proizvođača medijskih poruka.

DISKUSIJA

Nakon prezentacije Publikacije usledila je diskusija o medijskoj situaciji u Srbiji, u okviru koje se govorilo: o kašnjenju sa usvajanjem medijskih zakona koje drastično utiče na opstanak medija jer njihovi suštinski problemi ne mogu biti rešeni bez tih novih zakona; pri tom, situacija je toliko dramatična da je pitanje koliko će medija dočekati reforme, s obzirom na to da osim za izradu, treba vremena i za implementaciju tih zakona; problem sa kašnjenjem digitalizacije koji može da dovede do toga da građani 2015. g. ostanu i bez analognih signala; neophodnosti finansijske nezavisnosti javnih servisa i teškoj situaciji javnih servisa koja je dodatno pogoršana javnim obećanjem o ukidanju pretplate, zbog čega je naplata drastično opala, pri čemu za njih nema dovoljno budžetskih sredstava; lošem uticaju kašnjenja u sprovođenju medijske reforme na građane koji ostaju uskraćeni za pluralitet mišljenja; ključnoj važnosti promene sistema finansiranja medija javnim sredstvima, neophodnosti zabrane direktnog finansiranja medija i uvođenja jednakih pravila za projektno finansiranje, na svim nivoima, koja bi garantovala transparentnost trošenja sredstava i ravnopravne uslove na tržištu za sve medije, kao i o važnosti dosledne primeni pravila o kontroli državne pomoći u medijskoj sferi; malim pomacima u sudskoj praksi u medijskim slučajevima koji pokazuju pozitivnu promenu razmišljanja apelacionih sudova - u Beogradu, ali i na lokalu, u skladu sa evropskim standardima; medijskom pravu koje je postalo izuzetno složeno pitanje koje zahteva nove kapacitete i znanja ne samo medijskih eksperata, nego svih učesnika u procesu medijske reforme, odnosno državnih organa pre svega. U toku diskusije prisutni su od Saše Mirkovića dobili ekskluzivnu informaciju koju je u tom trenutku primio - kakav je odgovor Ministarstva kulture i informisanja na predloge i sugestije Medijske koalicije na tekst Nacrta zakona o javnom informisanju i medijima, odnosno, da je većina predloga odbijena. Šta su bili predlozi i sugestije Medijske kolacije a tiču se rešenja o projektnom finansiranju, medijskoj koncentraciji, privatizacji medija, zabrani budžetskog finansiranja medija, ukidanju odredaba drugih zakona koje su u koliziji sa Strategijom i ovim zakonom i dr, kao i koja je obrazloženja Ministarstvo dalo za njihovo odbijanje, prisutnima je objasnio Miloš Stojković iz pravnog tima ANEM-a. Saša Mirković je najavio da će Koalicija nastaviti javno da se zalaže za poboljšanje rešenja zakona i u skupštinskoj proceduri kako bi zakon istinski doprineo medijskoj reformi i poboljšanju položaja medija i novinara.