Aktivnosti ANEMa

Home / Aktivnosti ANEMa / Monitoring medijske scene

27. 01. 2015

ANEM PREDSTAVIO 11. MONITORING PUBLIKACIJU

11. broj ANEM-ove publikacije „Pravni monitoring medijske scene u Srbiji" predstavljen je na istoimenom ANEM-ovom okruglom stolu 26. januara 2015. u Beogradu.

Publikacija sadrži tekstove o važnim medijskim pitanjima: strategiji razvoja audio-vizuelnih i radijskih medijskih usluga, cenzuri i autocenzuri u srpskim medijima, transparentnosti medijskog vlasništva, i procesu digitalizacije u Srbiji.

Na događaju je učestvovalo skoro 50 predstavnika medija i medijskih/novinarskih udruženja, nevladinih organizacija, nadležnih organa, međunarodnih organizacija i donatora, kao i druge zainteresovane strane.

Okrugli sto je organizovan u okviru projekta „Pravni monitoring medijske scene u Srbiji" koji ANEM uspešno sprovodi već pet godina, a u 2014. godini uz podršku organizacije Civil Rights Defenders i Fondacije za otvoreno društvo, Srbija.

U prvom delu okruglog stola Publikaciju su predstavili autori tekstova: Miloš Stojković iz advokatske kancelarije „Živković & Samardžić" iz Beograda (tekst: „Zašto i kakva Strategija razvoja medijske usluge radija i audio-vizuelnih medijskih usluga nam je potrebna"); Slobodan Kremenjak, advokat (tekst: „Cenzura i autocenzura u srpskim medijima"); Davor Glavaš, medijski ekspert (tekst: „Transparentnost vlasništva u medijima - neophodno, da li i dovoljno?"); i prof. dr Irini Reljin - ETF, Univerzitet u Beogradu i pomoćnica ministra u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija (tekst: „Proces digitalizacije u Republici Srbiji").

Nakon predstavljanja tekstova diskutovalo se o temama obrađenim u publikaciji, a specijalni gosti diskusionog dela okruglog stola bili su Branko Gogić, v.d. direktora u JP „Emisiona tehnika i veze" i Radiša Petrović, specijalni savetnik u JP „Emisiona tehnika i veze".

Strategija razvoja medijske usluge radija i audio-vizuelnih medijskih usluga

Miloš Stojković iz advokatske kancelarije „Živković & Samardžić" iz Beograda govorio je o predstojećem procesu donošenja Strategije razvoja medijske usluge radija i audio-vizuelnih medijskih usluga koja bi trebalo da bude prateći dokument setu novih medijskih zakona koji su postavili novi pravni okvir za rad medijskog sektora. Stojković je napomenuo da tačan vremenski okvir za usvajanje ovog dokumenta nije preciziran zakonom, tako da se još uvek ne zna kada će on biti usvojen.

Dok je bivša Strategija razvoja radiodifuzije bila u potpunosti u nadležnosti Republičke agencije za radiodifuziju (a sada je to Regulatorno telo za elektronske medije - REM), predlog buduće strategije daće REM, a Vlada RS ga usvaja. Nova strategija, za razliku od prethodne, biće usvojena po urađenoj analizi tržišta uz saradnju sa RATEL-om i Komisijom za zaštitu konkurencije (koji poseduju iskustvo po pitanju analize tržišta), što znači da će širi krug aktera biti uključen u izradu nove strategije u odnosu na prethodnu. Bitno je da pomenuta analiza tržišta ne može da se svede samo na ekonomske pokazatelje jer je u sferi elektronskih medija važna zaštita javnog interesa, rekao je Stojković.

Bivša strategija donesena je u netransparentnom maniru, napomenuo je Stojković, bez pravog konsultovanja stručne javnosti i bez prihvatanja, kasnije se pokazalo opravdanih sugestija novinarskih i medijskih udruženja, što je dovelo do toga da neki ciljevi budu nerealni i deplasirani. Zato je potrebno da pre usvajanja nova strategija prođe široki krug konsultacija, pre svega među stručnom javnošću, ali i građanima Srbije, rekao je Stojković, jer strategija treba da uzme u obzir njihove potrebe, a takođe je potrebno konsultovati i manjinske grupe.

Razvoj medijskog pluralizma bio je jedan od ciljeva koje je postavila još Strategija razvoja radiodifuzije, ali je izostavila bitan element - rad na kvalitetu programa. Efekte toga vidimo u tome što imamo veoma veliki broj elektronskih medija koje naše tržište ne može da izdrži i zato je potrebno da se u buduće ovaj broj smanji, a da se mediji takmiče kvalitetnim programom, a ne time što ih subvencioniše država, rekao je Stojković.

Za novu strategiju bitno je i pitanje smera u kojem se razvijao javni radiodifuzni servis. Ciljevi nekadašnje strategije u tom domenu su i ostvareni, napomenuo je Stojković. Izvršeno je odvajanje javnih servisa RTS i RTV na pokrajinskom i republičkom nivou, i izvršeno je odvajanje emisione tehnike, pa je formirano JP „Emisiona tehnika i veze". Neka pitanja u vezi sa javnim radiodifuznim servisima su i dalje aktuelna, i posle donošenja Zakona o javnim medijskim servisima, a to je njihova održivost, tačnije nalaženje adekvatnog modela za njihovo finansiranje, kao i povećanje odgovornosti javnih servisa u trošenju novca poreskih obveznika i bolja komunikacija sa javnošću, tojest transparentnost u njihovom radu. Može se reći da je Zakon o javnim medijskim servisima postavio korektan pravni okvir za ostvarivanje ovih ciljeva, ali do 2016. je na snazi provizorni sistem finansiranja iz budžeta, tako da su pitanja nezavisnosti javnih servisa, pogotovo od političkih uticaja, i dalje aktuelna, rekao je Stojković.

2015. godina je veoma bitna za dalji razvoj medija u Srbiji - završava se bilo kakvo direktno subvencionisanje medija, prestaju da postoje javna preduzeća u oblasti javnog informisanja, uvodi se projektno finansiranje i završava se proces digitalizacije. Ovi procesi će neminovno dovesti do smanjenja broja medija pod novim tržišnim uslovima i postojaće potreba da se mediji takmiče kvalitetom programa i ostvarivanjem javnog interesa u oblasti javnog informisanja, zaključio je Stojković.

Cenzura i autocenzura u srpskim medijima

Ono na šta se ukazuje kada se danas govori o cenzuri u Srbiji nisu propisi kao takvi, ali nemamo jasno prepoznat faktor koji sužava pravo na slobodu izražavanja, rekao je advokat Slobodan Kremenjak, vođa ANEM-ovog monitoring tima. Dobili smo zakone kojima je pravo na slobodu izražavanja priznato u punoj meri kao i u demokratskim evropskim zemljama na koje se trudimo da se ugledamo, a opet se govori o cenzuri, rekao je on.

Po njemu, ključni problem sa kojim se suočavamo danas na medijskoj sceni je urušeno tržište, ekonomski osiromašeni mediji koji su dovedeni u poziciju da više nisu u stanju da odgovore i na najmanji pritisak a da se ne „poviju na jednu ili drugu stranu". Takođe, problem je i to što pitanje slobode izražavanja u Srbiji danas više nije pitanje usvajanja ili ukidanja zakona, već je to mnogo više pitanje osnaživanja ekonomskog položaja medija, kontrole državne pomoći, zaštite konkurencije i regulisanja ekonomskih uslova na tržištu na kojem će mediji moći da jačaju jer u ovoj situaciji oni nisu u stanju da se odupru ni neformalnim pritiscima.

Kako su uzroci ovakvog položaja medija drugačiji nego ranije, kada su problemi uglavnom poticali od neadekvatne regulative, ni načini borbe više ne mogu biti isti kao ranije - „nešto moramo da menjamo", zaključio je Kremenjak.

Transparentnost vlasništva u medijima - neophodna, a da li i dovoljna?

Do 30. juna 2015. očekujemo da se završi privatizacija medija u Srbiji, a oko 80 medija čeka privatizaciju, rekao je Milorad Tadić, predsednik ANEM-a, kao uvod u temu transparentnosti medijskog vlasništva.

Davor Glavaš, medijski ekspert, dao je za početak primer Hrvatske gde je korektno normativno rešeno pitanje medijskog vlasništva. To, između ostalog, znači da su informacije o vlasničkoj strukturi svakog registrovanog elektronskog medija dostupne online na sajtu regulatora. Vlasnička struktura svih štampanih medija je javno dostupna, iako ne online, već u registru Gospodarske komore. Vlasnici su dužni da do kraja januara svake godine ažuriraju podatke u registru.

Međutim, i pored transparentnog vlasništva, problem se pojavljuje (u situaciji u kojoj ne postoji samo-regulacija) u tome što vlasnik može da koristi medij za najdirektniju transmisiju svog interesa (za šta je Glavaš naveo primer nedavne promene vlasništva nad najvećim medijskim izdavačem u Hrvatskoj - Europa Press Holdingom) i ne shvata koncept odvajanja vlasničke od uređivačke funkcije, što je problem koji nadilazi pitanje medijskog vlasništva. Činjenica da vlasnik svoju medijsku kuću doživljava kao "igračku" i da bez ikakve zadrške, najdirektnije promoviše sopstveni interes kroz taj medij je zabrinjavajuće, konstatovao je Glavaš.

Nije pitanje samo vlasništvo, pitanje je i ko kontroliše medije, rekao je Glavaš i naveo primer hrvatskog medija nad kojim jedna banka praktično ima kontrolu budući da zaduženja tog medija prevazilaze njegovu aktivu. To je informacija koju treba neizostavno učiniti javnom, smatra Glavaš. Dakle, važno je i kakva je finansijska struktura medija, ne samo vlasnička, zaključio je on.

Još jedno važno pitanje u vezi sa transparentnošću vlasništva i kontrolom nad medijima je dostupnost javnosti liste najvećih oglašivača - jer, teoretski, oglašivači mogu imati uticaja na uređivačku politiku, naglasio je Glavaš. To je posebno važno u Srbiji jer se smatra da je u Srbiji više od 60% ukupnog marketinškog tržišta kontrolisano od strane države, što otvara niz pitanja (gde se taj marketing plasira i kako, ko od toga može i ne može zaraditi i koliki je to postotak u ukupnoj marketinškoj zaradi pojedinih medijskih kuća).

Transparentnost vlasništva relativno je lako urediti po pitanju normativnog dela, ali povlači veliki broj dodatnih pitanja - dakle, ne samo ko je vlasnik, već ko efektivno kontroliše medij, a otvara i pitanje nedovoljne samoregulacije medija, zaključio je Glavaš.

Proces digitalizacije u Srbiji

Prof. dr Irini Reljin je rekla da se Srbija 2006. godine, kao i sve države u regionu, obavezala da završi proces digitalizacije - do 17. juna 2015. godine. Ključni učesnici u ovom procesu su: Ministarstvo nadležno za oblast telekomunikacija, Ministarstvo kulture i informisanja, Regulatorna agencija za elektronske komunikacije (RATEL), Regulatorno telo za elektronske medije (REM), JP „Emisiona tehnika i veze" (JP ETV), javni servisi (RTS i RTV), zatim nacionalni, regionalni i lokalni emiteri, kao i gledaoci koji nabavljaju prijemne uređaje.

Dr Reljin je objasnila da je u julu 2009. godine usvojena strategija kojom je specificirano nekoliko stvari: standard za kompresiju - MPEG 4; najnoviji standard za emitovanje digitalnog terestrijalnog programa; usvojen je jednofrekvencijski tip mreža (pokazuje se da je to najbolje rešenje za efikasno iskorišćenje spektra); arhitektura mreže zasnovana na IP tehnologiji; i odluka o osnivanju Javnog preduzeća „Emisiona tehnika i veze" (odluku je donela Vlada) sa željom da imamo mrežnog operatora koji će vršiti prenos digitalnog TV signala terestrijalnim putem (bitno je da mrežni operater bude odvojen od produkcionih kapaciteta). JP ETV počelo je s radom januara 2011. godine, kao preduzeće koje bi trebalo da završi proces digitalizacije. Time su stvoreni uslovi za korišćenje predpristupnih fondova EU, čime je Srbija mogla da dobije pomoć za realizaciju procesa digitalizacije, rekla je Reljin.

Usvajanjem seta dugo čekanih novih medijskih zakona u avgustu 2014. dobili smo preduslove da završimo proces digitalizacije jer bez njih neke stvari ne bismo mogli da realizujemo, dodala je Reljin.

Reljin je rekla i da postoji pravilnik o prelasku sa analognog na digitalno emitovanje, a da će se ovih dana desiti predlog izmena pravila o prelasku u pravilniku - rokovi za prelazak na digitalno emitovanje po zonama (alotmentima) će biti pomereni za 15 dana (pri čemu se poslednji rok naravno ne pomera - ostaje 17. juni 2015). Razlog za pomeranje je veliki tender u vezi sa prijemničkom opremom, koji je konačno priveden kraju.

Sada možemo da računamo da će naši gledaoci koji su u najlošijem ekonomskom stanju dobiti svoje set top boxove (STB) i mislimo da će sada biti dovoljno STB-ova i televizora na tržištu, rekla je Reljin. U ovom trenutku postoji 10 STB-a i 30 televizora koji su dobili žig garancije jer su ispunili zahteve za emitovanje digitalnog signala. Spisak ovih STB-a i televizora postoji na sajtu digitalizacija.info.

Vlada je usvojila uredbu kojom će se pojedinim materijalno ugroženim kategorijama stanovništva obezbediti besplatni STB-i, rekla je Reljin i objasnila da se prijava za dobijanje besplatnog STB-a vrši u centrima za socijalni rad ili filijalama fonda PIO. Javni poziv je objavljen 17. novembra 2014. i od tada se u Ministarstvu aktivno odgovara građanima. Biće uspostavljen i call centar gde će se dobijati obaveštenja o svemu što se odnosi na digitalizaciju. Organizovana je i promotivna kampanju koja je urađena minimalnim sredstvima, ali se pokazalo da su građani prilično dobro obavešteni o tome šta ih čeka, napomenula je Reljin.

Što se tiče onoga što je bilo neophodno uraditi u pogledu tehnike, Reljin je rekla da je Srbija imala sreću što je mogla da konkuriše za projekat iz predpristupnih fondova EU - tako je dobijen projekat kojim je obezbeđena velika količina opreme poslednje generacije vredna 8 miliona EUR koja je sada u funkciji u inicijalnoj mreži JP ETV. Država je morala da obezbedi svoju kontribuciju po pravilima IPA fondova, a to je značilo da obezbedi dodatnu opremu vrednu 3,25 miliona EUR.

Nadalje, morale su se obnoviti predajničke lokacije, gde je jedan od problema bio što su te lokacije bombardovane 1999. godine, a takođe je infrastruktura zatečena na lokacijama bila u lošem stanju zbog neodržavanja. Prvo je raspisan tender za obnovu 25 najvažnijih lokacija 2011. godine - radovi po tom tenderu završavaju se ovih dana i konačno ćemo imati predajnike. Tender za obnovu 50 lokacija raspisalo je JP ETV - vrednost ugovora je 1 milion EUR, a radovi su u toku. Iz kredita EBRD-a biće finansirana rekonstrukcija i sanacija dodatnih 56 lokacija. Ukupno je potrebno oko 200 lokacija, objasnila je Reljin.

Početak digitalnog emitovanja bilo je planiran za mart 2012, ali je tada puštena samo inicijalna mreža. Po tome nismo izuzetak jer su mnoge zemlje pomerale svoj početak digitalnog emitovanja, rekla je Reljin. Novembra 2013. počela je sa radom proširena inicijalna mreža, signal je emitovan sa 35 lokacija, pokriveno je više od 75% stanovništva, a u ovom trenutku digitalni signal može da primi više od 93% građana Srbije.

Digitalna dividenda je deo spektra koji će se osloboditi prelaskom na digitalno emitovanje - taj deo spektra je po strategiji i planu namene već opredeljen za širokopojasne mobilne sisteme i po završetku digitalizacije će biti prodat.

Trenutno imamo najefikasniji standard za digitalno terestrijalno emitovanje, rekla je Reljin. Imamo i insertovanje lokalnih i regionalnih programa, što je veoma interesantno za Srbiju jer imamo veliki broj lokalnih i regionalnih programa. Imamo 13 zona raspodele i te sadržaje unosimo po zonama raspodele, što je najefikasnije rešenje koje se može primeniti sa stanovišta iskorišćenja spektra (a da se ne zadire dalje u spektar).

Reljin se osvrnula i na obaveze lokalnih i regionalnih emitera, koje su sledeće: JP ETV preuzima obavezu distribucije i emitovanja, samim tim i plaćanja naknade za korišćenje radio-frekvencija (dakle, Regulatornoj agenciji za elektronske komunikacije ništa se više neće plaćati, već samo JP ETV-u); emiter postaje pružalac medijskog sadržaja i njegove obaveze su finansijske prirode, a dozvole se dobijaju od Regulatornog tela za elektronske medije; obaveza pružalaca medijskog sadržaja je da dopremi signal bilo u analognom ili digitalnom obliku do head end-a (čvorišta) ETV-a, a to znači da će prethodno morati da se dogovori sa ETV-om i sklopi ugovor vezan za to. ETV će prikljupati, multipleksirati i pripremati signale za emitovanje. REM u roku od 30 dana mora da donese odluku o pristupu multipleksu na zahtev pojedinačnih emitera. Tehnički i ekonomski uslovi pristupa regulišu se ugovorom koji se zaključuje između ETV-a i svakog od pružalaca usluga emitovanja i ovaj ugovor postaje sastavni deo dozvole za emitovanje. U slučaju da se takav ugovor ne potpiše, ETV neće emitovati program tog pružaoca usluge, zaključila je Reljin.

Diskusija

U ovom trenutku je digitalnim signalom pokriveno 93.6% stanovništva Srbije, rekao je Branko Gogić, v.d. direktora u JP „Emisiona tehnika i veze" i objasnio da je obaveza JP ETV da prvi multipleks bude pokriven sa 95% stanovništva, a drugi i treći multipleks sa 90% stanovništva. JP ETV se nalazi u završnoj fazi tog projekta i svi tehnički uslovi biće ispunjeni u roku, rekao je Gogić.

Novi cenovnik usluga JP ETV urađen je u saradnji sa Ministarstvom trgovine, turizma i telekomunikacija, Ministarstvom kulture i informisanja, RATEL-om i REM-om. Taj cenovnik je usvojen na sednici Vlade 31.12.2014. Cena za nacionalne emitere na godišnjem nivou je 68.840.000 dinara (bez PDV-a), rekao je Gogić i napomenuo da za lokalne i regionalne emitere cena zavisi od alotmenta, dakle od toga gde se nalaze. Na inicijativu JP ETV i uz saglasnost Vlade Srbije, lokalni i regionalni emiteri će imati u naredne dve godine popust od 80%. Obaveza lokalnih i regionalnih emitera je dopreme signal do najbližeg head end-a (čvorišta), nakon čega je sve u rukama JP ETV. Gogić je naveo i cene koje će emiteri u pojedinim alotmentima biti dužni da plate JP ETV-u, što je bio predmet diskusije koja je usledila, tačnije drastična razlika u visini cene za emitere koji će emitovati signal preko predajnika Avala (koji pokriva najveći broj stanovnika u odnosu na druge) i one za emitere u drugim alotmentima. Radiša Petrović iz JP ETV je rekao da je ovo preduzeće operater u ovom slučaju i ne donosi konačne odluke i strategiju, tako da JP ETV ne može biti adresa za upućivanje primedbi u pogledu cena.

Diskusija se nastavila nizom pitanja i komentara koji su primarno bili u vezi sa procesom digitalizacije, kao i njenim reperkusijama pre svega za lokalne i regionalne emitere, ali i tome šta znači za javne servise (koji će plaćati naknadu isto kao i komercijalni emiteri, osim što će imati popust na količinu emitovanog programa). Takođe se, između ostalog, razgovaralo o vezi procesa privatizacije i roka za digitalizaciju, kao i o mogućnosti zajedničkog nastupa više emitera na digitalnoj platformi kroz zajedničku nabavku i produkciju programa.

logo crd