Ana Martinoli: Daleko smo od toga da imamo REM kakav je predviđen zakonom
Izbori za Savet REM-a „mirišu“ na prošli konkurs koji se završio tako što se sedam nezavisnih kandidata povuklo zbog vrlo ozbiljnih propusta u celom procesu, kaže profesorka FDU Ana Martinoli. Dodaje i da smo jako daleko od toga da u praksi imamo REM kakav je predviđen zakonom.
Portparolka Regulatornog tela za elektronske medije Olivera Zekić izjavila je danas da, u skladu sa procedurama i rokovima, izbor novih članova Saveta REM treba očekivati u prvoj polovini jula.
Ana Martinoli, profesorka Fakulteta dramskih umetnosti, podseća da je ceo prethodni izbor bio ugrožen, ali da je važnije to da smo u ove sadašnje izbore ušli tako što je Odbor za kulturu informisanja izdao saopštenje u kome ne adresira niti jedan od spornih i problematičnih momenta prethodnog konkursa – ozbiljna kršenja i zakona i procedura i pravila.
„I praktično u tom saopštenju se kaže da se novi konkurs raspisuje zato što je javnost bila uznemirena i počela je da sumnja u ceo proces. A javnost je, ako je bila uznemirena, bila uznemirena, ne zato što je neko širio dezinformacije, već zato što se ukazivalo na vrlo ozbiljne propuste u celom procesu koji je ugrozio integritet tog procesa i zapravo doveo u pitanje uopšte mogućnost da se izabere Savet REM-a koji će istinski biti nezavistan. Dakle, već pre samog raspisivanja konkursa mi smo imali probleme. Nije adresirana takođe ni krivična prijava protiv predsednice Odbora za kulturu informisanja Nevene Đurić, koju su podnele jedan broj nevladinih organizacija, jer ona praktično nije svoje dužnosti obavljala u zakonom propisanim rokovima. Tako da je već u tom momentu bilo jasno da će biti problema, a sada vidimo da su se ti problemi nekako nastavili“, rekla je ona za N1.
Govoreći o tome da su opozicija i udruženja novinara iznela kritike na račun nekih kandidata, kaže da je važno što su nevladine organizacije skrenule pažnju na neke od propusta u prijavama i na nešto što bi potencijalno moglo da bude problem u nekom budućem radu, ukoliko ti pojedinci budu izabrani u Savet REM-a.
„Sa druge strane moram da kažem da i ono obraćanje koje smo imali juče sa pozicije predsedavajuće Narodne skupštine dodatno zabrinjava, zato što sa jedne pozicije moći, zapravo najveće moći nakon predsednika, se nekako pojedinačno izdvajaju pojedinci i onda se nekako njihovi slučajevi analiziraju. Mislim da to sve nije dobro, mislim da bi tim poslom procene kandidata i kandidatkinja za buduće članove Saveta REM-a morao da obavi Odbor za kulturu informisanja. Dakle, nama je potreban transparentan proces kojim se bave oni organi, ona tela koja su za to zadužena, mislim da ovo nekako jeste i jedna vrsta pritiska, ne samo na te pojedince koji su prozvani i targetirani, već jeste i jedna vrsta pritiska na instituciju koja će se baviti dalje ovim procesom“, navodi Martinoli.
Dodaje i da su izjave Ane Brnabić, koja je takođe iznela svoj spisak „problematičnih“ na kojem se nalazi i jedna profesorka sa Fakulteta dramskih umetnosti, pokušaj da se relativizuju ozbiljne i suštinske zamerke.
„Našoj koleginici profesorki Vanji Šibalić zamera se činjenica da je imala neku vrstu autorskih angažmana sa javnim servisom. Oni su završeni, neko ko je medijski profesionalac, naravno da će nekako da bi, na kraju krajeva, razvijao se profesionalno i doprinosio nekom tržištu na kome je relevantan, naravno da će morati da ima takvu vrstu angažmana. Dakle, bojim se da te zamerke u ovom konkretnom slučaju zaista ne stoje. Fakultet je na to skrenuo pažnju ne samo zato da bi rekao da ovde ne postoji nikakav konflikt interesa i kršenje procedura, već između ostalog i zbog toga što se zaista ponovo stvara jedna atmosfera targetiranja pojedinaca, jedna atmosfera proglašavanja nepodobnih i slično, što naravno da se kasnije nastavlja u tabloidima, što nije dobro, a ono što mislim da je zapravo ključno važno, jeste da je i obraćanje koje smo imali sa pozicije predsednice Narodne skupštine zapravo pokušava da na neki način amortizuje vrlo ozbiljne zamerke koje postoje u slučaju nekih drugih kandidata i da na taj način praktično nekako izjednači ceo proces i da nas malo negde i umori, da ga pratimo i da prosto ponovo sa nekim ogromnim stepenom nepoverenja uđemo u dalje korake“, objašnjava sagovornica N1.
Sa druge strane, ona navodi ozbilje zamerke koje se čuju na račun pojedinih kandidata poput kandidatura savetnika ministra informisanja Miloša Garića.
„Problem sa činjenicom da je neko savetnik ministra jeste u tome što je to direktan upliv izvršne vlasti u taj proces. Mi smo ovaj proces i započeli između ostalog izjavama, odnosno tvrdnjama, odnosno izveštajem građanskih inicijativa u kojima se kaže da su registrovani ozbiljni pritisci od strane izvršne vlasti na recimo razna udruženja koja se bave zaštitom dece, čak i neki pozivi iz kabineta ministarke bez portfelja i sl. Dakle, to zaista nisu uporedive kategorije. Imamo situaciju, ako sam dobro ispratila juče pisanja Cenzolovke i Fondacije Slavko Ćeruvija, da imamo kandidata Vladimira Đurića koji je neposredno pred prijavu i neposredno pred konkurisanje promenio tu šifru delatnosti svoje agencije i praktično samo tom promenom šifre negde pokušao da zaobiđe te restrikcije koje postoje. Te restrikcije su bile ozbiljne za brojne relevantne profesionalce i oni su takođe mogli biti članovi da su eto odlučili da na tako jedan etičan način možda zaobiđu pravila. On je dakle tom promenom šifre neposredno pred konkurs u stvari skinuo taj teret možda nečega što bi kasnije u slučaju da je on izabran možda moglo da predstavlja ozbiljan sukob interesa“, kaže Martinoli.
Profesorka FDU kaže i da kada je REM u pitanju, ono što zakon predviđa i ono što mi imamo u praksi su potpuno dva pola.
„Sad čak i da ne ulazimo u ono što je osnovni problem REM-a, to je njegova nezavisnost, dakle ona praktično nije postojala u prethodnom periodu. Mi sa druge strane imamo niz veoma ozbiljnih zadataka i funkcija tog regulatornog tela na tržištu koje REM nije ispunjavao. Ja ću podsetiti da smo mi prilikom poslednjeg konkursa za dodelu dozvola za emitovanje, odnosno dozvola pružaocima medijskih usluga za nacionalno pokrivanje, tu već taj konkurs se desio, a da nije bio ispunjen prethodni uslov koji je zahtevao da se uradi veoma precizna analiza medijskog tržišta, pa da se utvrdi u stvari koliko je nama televizija potrebna, kakvih televizija, koja je vrsta programa, koliko je to tržište finansijski patentno i slično. Dakle, to je sad samo jedan mali detalj. Dakle, kada bismo probali da sumiramo zadatke REM-a, oni su pre svega analiza medijskog tržišta, praćenje tog medijskog tržišta, praćenje usklađenosti elaborata onih koji su dobili dozvole sa onim što zaista u praksi isporučuju, izricanje kazni, sankcija. Dakle, mi prosto znamo da REM nije koristio skoro ništa iz prilično široke lepeze mogućih sankcija pružaocima medijskih usluga za razne vrste kršenja odredbi zakona o elektronskim medijima“, kaže Martinoli.
Izvor: N1
