Godina TV beščašća: 10 emisija koje brišu granice između propagande i patologije

Tog novembra 2024. pala je nadstrešnica na Železničkoj stanici u Novom Sadu.

Život je izgubilo 16 osoba.

Nekoliko dana kasnije Regulatorno telo za elektronske medije (REM) ostalo je bez Saveta. ccccck koje, barem u teoriji, kontroliše domaće radijske i televizijske programe.

Užasni događaj iz glavnog grada Vojvodine pokrenuo je lavinu reakcija u celoj zemlji.

Studenti su blokirali univerzitete zahtevajući od institucija istinu i odgovornost. Usledio je talas građanskih protesta, bez sumnje najvećih u ovom stoleću.

Vlast je odgovorila, između ostalog, lažima i nasiljem.

Televizije s nacionalnom frekvencijom u regulacionom vakumu – i bizarnom načinu iskazivanja patriotizma – stavile su se u službu odbrane režima predsednika Aleksandra Vučića i njegove Srpske napredne stranke (SNS),

Cenzolovka je pokušala da napravi – jasno je, ne celovitu – listu TOP 10 mehanizama po kojima domaće TV stanice bez nadzora gaze profesionalne standarde i učestvuju u organizovanom obmanjivanju javnosti.

1.

Planirana diverzija: Kad ne znaš šta ćeš, izmisli zaveru

Baš tog mučnog novembra Cenzolovka je pisala o novom nivou sluđivanja javnosti.

Jer B92 najavila je novu emisiju pod nazivom – Teorije zavera. Autor i voditelj Saša Borojević – viđeniji teoretičar zavere – će, kažu, „utoliti našu radoznalost“. Fokus je na istraživanju „misterioznih događaja i kontroverznih tema“.

U epizodi Teorija zavera od 21. septembra aktuelizuje se mogućnost da 16 ljudi nisu ubile korupcija, ili gramzivost, ili nestručnost, ili nemar. Ne, sve je to – „hladno inscenirani akt sabotaže“.

Predsednik Vučić je na TV Pink (5. Oktobra) insinuirao nešto slično, navodeći da postoji snimak na kom se vidi kako opozicioni odbornik u skupštini Novog Sada Miša Bačulov, kako je rekao, „unezvereno šeta“ kod nadstrešnice neposredno pre njenog pada.

„Ne kažem da je nešto uradio, ali…“, rekao je Vučić.

Pre toga, predsednica Skupštine Ana Brnabić izjavila za TV Pink (17. avgust) da je 1. novembar bio „početak obojene revolucije“. Brnabić „ne mislim da je nadstrešnica pala sama od sebe“, već je to, kako je rekla, „bila planirana diverzija“.

Sličnu priču pokušao je da provuče i provladin tabloid Informer.

„U bizarnom tekstu objavljenom osam meseci nakon tragedije“, analizira Raskrikavanje, „sugerišu da je reč o ‘terorističkom aktu’, bez ijednog dokaza“, uz spekulacije da „tužilaštvo ruši državu“.

Model je jasan: uvode se misteriozni krivci, odgovornost vlasti muti se na nejasnom horizontu.

Na ovaj način mistifikovane su i dva zločina koja su šokirala javnost 2023: masovna ubistva u OŠ „Vladimir Ribnikar“ u Beogradu i u selima blizu Mladenovca.

U jutarnjem programu TV Pink (1. decembar) odigrala se i svojevrsna „rekonstrukcija“ ubistva premijera Zorana Đinđića. Voditeljka Jovana Jeremić pokazivala je replike pištolja i „glumila“ atentat. Uz elemente zavere koji potkopavaju presudu: osporene teorije o „trećem metku“ i „dva atentatora“.

Ubistvo je, naravno – „organizovala Amerika“.

2.

Stvaranje neprijatelja 1: Špijuni su među nama

Televizije učestvuju u kreiraju narativa po kojem su kritičari aktuelnog režima – plaćenici, izdajice, državni neprijatelji. Rade za strane vlade. Špijuniraju.

U Dnevniku RTS-a (13. januar) čak su i glumci i druge javne ličnosti koje podržavaju studentske proteste predstavljeni kao – ekstremisti.

Na TV Happy (26. januar) analitičar organizatore protesta naziva „izdajnicima finansiranim iz inostranstva“

Narodni poslanik Vladimir Đukanović (SNS) studente u blokadi takođe karakteriše kao „ekstremiste“. Nastavnike optužuje da „zloupotrebljavaju“ decu i da bi trebalo krivično da odgovaraju.

„Deca su vlasništvo države“, rekao je na TV Happy (19. decembar).

U činu grubog kršenja ljudskog dostojanstva i prava na privatnost objavljena su imena i hrvatski pasoši dvojice studenata koji su učestvovali u blokadama. Označeni su kao „Hrvati“ i „neprijatelji Srbije“.

U interpretaciji predsednika Aleksandra Vučića i kao „antisrpske snage“.

Objavljene su i njihove fotografije i snimci, uz optužbe da da „žele da unište državu“. Gledaoci TV Informer (19. januar) jasno su mogli da vide fotografiju, broj pasoša, datum rođenja i lični potpis. Fotografije su bile zumirane kako bi se bolje videle.

Voditeljka ih je komentarisala zajedno s Vojislavom Šešeljem, osobom pravosnažno osuđenom za zločine protiv čovečnosti.

Lider radikala govorio je o „špijunima“ i „pripadnicima hrvatske obaveštajne službe“ koji instruišu „antisrpske“ demonstracije širom Srbije.

3.

Stvaranje neprijatelja 2: Muslimani iz Sandžaka ruše Srbiju

Televizije su i mesto za diskriminaciju i stigmatizaciju svih koje definišu kao – one druge.

Na TV Pink može se čuti da „Muslimani iz Sandžaka ruše Srbiju“ (24. mart), kao i da „islamske zajednice šire mržnju“ (14. februar).

Na TV Happy „Hrvati su večiti neprijatelji“ (1. mart). Ali nisu najveći problem. Ispostaviće se da su, kako se mogločuti, Romi: „Cigani su najveći problem“ (20. februar). Za Albance gost u studiju koristi izraz „Šiptari“ i tvrdi da „nikada ne mogu biti deo Srbije“ (28. januar).

Voditelj i gost na TV Pink (15. mart) slažu se da su „migranti pretnja našoj deci“. U nastavku izliva stereotipa u etar „jevrejski lobi vlada svetom“ (TV Happy, 12. mart).

Za LGBTQ+ zajednicu namenjen je poseban krug analize i analitičara.

U ružičastom studiju govori se kako je homoseksualnost „bolest koja se nameće našoj deci“ (TV Pink, 2. februar 2025). Na istom mestu (4. mart 2025) učesnici Prajda su „sramota za Srbiju“.

4.

Osvetnička pornografija uživo

Možda si terorista, ekstremisa. Ali sve postaje gore, ako si uz to i – žena. Obrasci mizoginijie uspostavljaju se i pojačavaju u televizijskim studijima.

Gosti govore o ženama kao nižim bićima, voditelji to (prećutno) odobravaju.

Mesto ženama „nije u politici nego u kuhinji“ (TV Happy, 10. februar 2025), a za Osmi mart „one samo traže pažnju“ (RTS, 8. mart 2025).

U emisiji Magazin In na TV PInk (18. januar 2025) iznose se ponižavajući komentari na račun žena – posebno žrtava nasilja – kroz stereotipe i vređanja.

A onda su na red došle studenkinje koje učestvuju u blokadama i protestima.

„To je neka kurvica golog trbuha“, rekao je Vojislav Šešelj za studentkinju iz Novog Sada (TV Informer, Jun 2025). “Toliko sam bio besan kad sam to gledao, da mi je tu bila pri ruci, svu bih joj kosu počupao. Đubre jedno najobičnije.“

Urednik Informera Dragan J. Vučićević (April 2025) pokazivao je slike studentkinja i gnusno komentarisao: „Srce malo“, „tvoja favoritkinja“, „počinjemo da pomišljamo da se malko loži na tebe“, „mogli smo na drugi način da se upoznamo“.

U programu uživo, Vučićević, je pokazivao eksplicitne fotografije studentkinje Nikoline S.

„Profesionalna slika, pošto se ona žena bavi OnlyFans-om u vidu zanata. Ovo su fine slike, ja sam izabrao fine slike, imate mnogo nevinih slika i konkretnih slika, vrlo“, govorio je Vučićević.

Prethodno je studentkinja svedočila je o tome kako joj je posle protesta 14. avgusta u Beogradu, komandir Jedinice za obezbeđenje određenih ličnosti i objekata (JZO) Marko Kričak priveo u garažu Vlade i pretio silovanjem i udarao.

Jovana Markulić iz Autonomnog ženskog centra ocenila je kako je „cilj je da se poruči ženama da će se, ako progovore o nasilju koje su preživele, njihove privatne stvari zloupotrebiti protiv njih“.

5.

Ko želi da vidi moždani udar: Kada vesti postanu rijaliti

„Prosečna osoba u Srbiji je nisko medijski pismena, apatična je i ne veruje nikome“, rekla je u intervjuu za Cenzolovku Snježana Milivojević, nekadašnja profesorka na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.

„To je osoba s razorenim poverenjem u medije, a satima se zadržava nad njima, u konzumiranju i u potrazi za sadržajima koji uglavnom nisu vesti“.

I struča služba REM-a je, analizirajući TV Informer, zaključili su da ono što emituje „ne odgovara nijednom novinarskom žanru“. Više je rijaliti, a manje informativa, kažu.

Gledaoci su prigovarali nazivajući ovu televiziju „najšund stanicom“.

TV Informer je – u takvom maniru: vesti su spektakl, ne informacija – puštao snimak moždanog udara ministra Darka Glišića, kao takozvani loop. Moždani udar se, dakle, ponavljao u beskraj. 

Novinarka Jovana Gligorijević upitala je: Ko želi da vidi moždani udar? Da li je to ekskluziva koju treba emitovati neprekidno? Koga to ne uznemirava?

I u poslednjem izveštaju Evropske komisije piše da su ozbiljno zabrinuti za nezavisnost REM-a, jer ne sankcioniše emitere koji često krše pravila. Istakli su rijaliti programe „sklone nasilju”.

Politička analiza nije analiza već politička astrologija, smatra sociolog Aleksej Kišjuhas.

„Podele na ’naše’ i ’njihove’ intelektualce, odnosno ’analitičare’, zapravo razvodnjavaju diskusiju – čak i ukoliko se ova dvojica oštro posvađaju u TV duelu kao političkom rijalitiju“.

Kišjuhas ocenjuje da ako postoji jedno zanimanje u Srbiji koje ne podrazumeva nikakvu odgovornost i zahteva gotovo natprirodnu sigurnost da smo u pravu – to je zanimanje političkog analitičara.

„Kao da smo svi kolektivno pristali da gledamo politički stendap ili rijaliti, gde se aplaudira stavu ili veštoj metafori, a ne činjenicama. Šta nama preostaje? Da uzmemo daljinski upravljač, pojačamo rakiju, i zapitamo se da li je ovo zaista analitičar ili samo još jedan propagandni trik kao što jeste“, piše Kišjuhas.

6.

Stoka bezrepa: Napadi na pravosuđe (kad su osumnjičeni iz vlasti)

Pravosuđe je sveta krava, ne dira se. Svaka kritika je neprimeren pritisak, svaki protest pokušaj državnog udara.

A onda se u nekoj sudnici ili tužiteljskoj kancelariji donese odluka koja ti se ne sviđa.

Tada se televizijska publika mora podsetiti da je sve to samo – „žuti ološ“.

Stručna služba REM-a zaključila je da je Dragan J. Vučićević više puta izneo niz diskvalifikacija na račun pravosudnih organa, posebno jednog sudije.

Onog koji je odredio pritvor bivšem ministru građevinarsta Goranu Vesiću i bivšoj direktorki Infrastrukture Železnice Srbije Jeleni Tanasković.

Sudiji se – na ne baš najperfidniji način – implicira dosluh s političkim akterima. Bez ikakvih dokaza.

„U insertu koji traje skoro 40 minuta“, beleži stručna služba REM, Vučićević „dramatično iznosi njegova saznanja o dešavanjima u novosadskom tužilaštvu“.

„On brani lica koja su privedena, govori o njihovoj nevinosti, lošem zdravstvenom stanju, dok s druge strane iznosi optužbe na rad tužilaštva i suda, policije, medija, napada opoziciju, proziva pojedina lica uz opskurne uvrede i omalovažavanje.“

Kako navode, Vučićević koristi psovke. Kune i preti. Diskriminiše osobe koje, prema njegovom mišljenju, žele da osude nevine osobe.

Ako nekog baš mnogo zanima,  između ostalog, on koristi izraze: „majmun“, „đubrad“, „pederčine“, „žgadija“, „govno“, „stoka bezrepa“, „antisrbi“, „anarhisti“, „ludaci“, „prokletinje“.

O analizi stručne službe nema ko da razgovara. Jer Savet REM-a ne postoji, je l.

7.

Državni udar: Preuzimanje uloge pravosuđa (kad su osumnjičeni kritičari vlasti)

Na televiziji se – uživo, prime time – najavljuju hapšenja i diktiraju buduće optužnice. Donose se ad hoc javne „presude“ protiv studenata u blokadi.

Povezuju se krivičnim delima, pre bilo kakvog pravnog postupka.

Iz medija saznaješ da ćeš biti uhapšen.

„ISPLIVAO TAJNI SNIMAK: Ko je planirao državni udar u Srbiji? Vučić: Kreću hapšenja! Nema zaštićenih!“

Na nekoliko kanala sa nacionalnom frekvencijom 13. marta emitovan je snimak razgovora dela novosadskih opozicionara, aktivista i studenata, za koji se tvrdi da je autentičan.

Policija je postupila po „nalogu“ Informera: više mladih osoba je uhapšeno. Predstavljeni kao organizatori dravnog udara.

Proveli su mesce u pritvoru. Neki od njihovih prijatelja su zbog toga van zemlje.

Nekoliko meseci kasnije, posle jednog od protesta, uhapšena je nova grupa mladih ljudi.

U pokušaju da se omalovaže i ponize – u čudnoj saradnji televizija i policije – emitovani su kadrovi na kojima su prinuđeni da vezanih ruku kleče na kolenima, s glavama naslonjenim na zid.

Deo njih je maloletan. Iza svakog stoji po jedan policajac.

Nekadašnji poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić postavio je pitanje zbog čega se se hapšenja snimaju selektivno i praktično u realnom vremenu snimci prosleđuju tabloidima?

„Odavno je evidentno privilegovanje provladinih tabloida. Jeftina samopromocija kao mogući razlog za to je, naravno, potpuno nelegitimna, ali je neuporedivo gora i opasnija, a verovatnija opcija – kooperacija policije s tabloidima u svrhu ponižavanja i zastrašivanja građana“, rekao je tada Šabić.

Stručnjak za ljudska prav Vladica Ilić najavio je mogućnost da bi Srbija zbog ovih snimaka mogla da odgovara pred Evropskim sudom za ljudska prava.

8.

Oaza medijskih sloboda: Simulacija paralelne stvarnosti

Nadstrešnica nije rekonstruisana.

Bila je to prva laž iskreirana po njenom padu. Izmišljena dok se prašina prouzrokovana njenim padaom – doslovno – nije još slegla. Odmah se zavrtela na televizijama.

Ispostaviće se da nije bilo baš tako. „Za provladine medije srušila se ‘stara nadstrešnica’ Železničke stanice. Prethodno milioni evra uloženi u rekonstrukciju“, piše Raskrikavanje.

Kada su studenti blokirali univerzitete i zatražili istinu o padu nadstrešnice – intenzivnije nego ranije – provladini tabloidi i televizije uključile su se u stvaranju fiktivnog sveta koji odgovara samo režimu.

Redakcija FakeNews Tragača počela je da beleži manipulativne vesti o protestima. Za šest meseci izdvojili su i arhivirali ukupno 6.420 takvih primera.

Kada maskirani mladići s motkama u jednoj noći (13. avgust) u dva navrata, ispred dva sedišta SNS, organizovano napali demonstrante, televizije su videle nešto drugo.

Ispaljivani su rafali vatrometa. Letele su flaše i kamenice, baklje i topovski udari. Policija nije uradila apsolutno ništa da to spreči.

Ali predsednik Vučić rekao da „nigde niko demonstrante nije napadao“. I narativ su prihvatile televizije. Uprkos brojnim snimcima, fotografijama i izjavama prisutnih.

Urednik FakeNews Tragača Ivan Subotić bio je na licu mesta. On je za Cenzolovku tada rekao da ga „profesionalno izuzetno iritira kreiranje paralelnih svetova“ u medijima naklonjenim vlastima.

„U ovim glasilima se slika s ulica iskrivljuje do te mere da deluje da su njihovi izveštači prisustvovali sasvim drugom događaju“, kazao je Subotić.

Za to vreme, Miloš Garić, savetnik ministra informisanja Borisa Bratine Srbiju naziva „oazom medijskih sloboda“. Nezavisne procene, pak, kažu da je situacija najgora u početka 21. veka. Srbija je samo u poslednjih deset godina pala za 44 mesta na listi slobode medija.

Garić je za dve godine više od 80 sati proveo u TV studijima u ulozi nezavisnog analitičara.

9.

Zlo doba: Kriminalizacija, dehumanizacija…

Televizije s nacionalnom frekvencijom zloupotrebljavaju se i kao platforma za lično i profesionalno omalovažavanje nezavisnih novinara.

Pink i Informer gotovo ceo svoj vanredni program o protestu u Nišu posvetile televiziji N1 (19. avgust) i posebno targetirali reporterku iz Niša.

Istovremeno, državni vrh i tabloidi pokrenuli su kampanju usred koje je prećeno porodici Sanje Ignjatović Eker, dopisnici TV Nova iz Novog Sada.

Ona je dobila više od 20 otvorenih pretnji i niz šovinističkih i seksističkih uvreda na društvenim mrežama.

To leto na domaćim televizijama prikazivalo se „Zlo doba“.

Video-uradak iza koje stoji Centar za društvenu stabilnost, organizacija bliska režimu.

Zbog toga je Služba za analizu i nadzor REM predložila pokretanje postupka protiv Pinka i B92. Nije imao ko da pokrene.

U svom izveštaju, Služba koristi reči kao što su: kriminalizacija, dehumanizacija, političko diskreditovanje, profesionalno omalovažavanje, nedostatak verodostojnih informacija, vrsta nesvojstvena televizijskom mediju, pamflet…

U „Zlom dobu“ novinari N1 i Nove S ciljaju se „protivno osnovnim načelima profesionalnog novinarstva, uz diskreditovanje, omalovažavanje bez verodostojnih informacija“, što je, kako navode, „na granici političke propagande“.

10.

Bejzbol palice: Najave i opravdavanja nasilja nad studentima

Planira se ubistvo studenta Pavla C.

A ne. Ipak, ne. Samo smo se šalili.

Član Glavnog odbora SNS Siniša Vučinić je na TV Informer došao s pripremljenom beleškom o „pouzdanim saznanjima“ da će student biti ubijen kako bi se, navodno, protesti ponovo omasovili.

BCBP saopštio je kako je potrebna hitna reakcija tužilaštva.

I onda se Vučinić izvinio. Na svom Instagram nalogu naveo da mu je namera bila da „predvidi mogući scenario“, te se izvinjava studentu i njegovoj porodici zbog uznemiravanja koje su doživeli.

Studentima u blokadi kontinuirano se šalju poruke da njihovi životi nisu bezbedni. Njihova tela su potrošna roba. I da država ne planira ništa da ih zaštiti. Naprotiv.

Televizije u ovome igraju svoju ulogu.

Kada je novosadska studentkinja Ana V. brutalno pretučena u Novom Sadu, pala je vlada.

Ostavke su podneli dotadašnji premijer MIloš Vučević i gradonačelnik Milan Đurić. Obojica su apostrofirali reč – „odgovornost“. Ali to nije dugo trajalo.

Vojislav Šešelj je uživo u TV progamu opravdavao napad bejzbol palicama na studente.

„Stranka je ovog puta imala obezbeđenje. Obezbeđenje je imalo bejzbol palice. A moglo je imati pištolje, ako su imali članove sa dozvolom da nose oružje mogli su imati pištolje da brane imovinu stranke i od huligana i lopova“, rekao je Šešelj (TV Informer, 28. januar 2025).

Voditeljka emisije odobravala i podsticala govor mržnje.

Stručna služba REM-a ovog puta ocenila je da u Šešeljevoj izjavi nije bilo povrede zakona.

Ovde se, dakle, ne radi se „samo“ o verbalnom nasilju. Već o opravdavanju vrlo realnog i brutalnog.

Devojka je stvarno pretučena, slomljena joj je vilica. Napadači su izašli iz prostorija SNS.

Vučić je, posle izvesnog vremena, na Instagramu napadače nazvao „herojima“, čime je praktično legitimisao prebijanje.

Kasnije ih je zvanično pomilovao. I u tom trenutku stvar je prestala da bude tek predmet tumačenja predsednikovih reči, već pravno obavezujuć dokument.

Sud je morao da postupi po njemu i obustavi postupak.

I nikom ništa. Prebijene devojke nikad nije ni bilo.

Show must go on.

Izvor: Cenzolovka