Godinu dana kasnije: novinari upozoravaju na dramatičan pad slobode medija u Srbiji

Vebinar je ponudio pregled stanja na terenu kroz svedočenja novinara iz nacionalnih i lokalnih redakcija. Govornici su ukazali da se bezbednosni rizici i institucionalni pritisci prepliću sa ekonomskom neizvesnošću medija, posebno onih nezavisnih i lokalnih.

„Događaji od 1. novembra prošle godine promenili su lice Srbije“, rekla je frilens novinarka iz Novog Sada Nataša Kovačev, podsećajući da su studenti blokirali fakultete sa zahtevom da institucije počnu da rade u javnom interesu. „U Srbiji trenutno nemamo nezavisne institucije, sve zavisi od volje jednog čoveka i odluka vladajuće partije.“ Кako je navela, izveštavanje je postalo neizvesnije: skupovi koji počinju mirno „mogu da se završe policijskom brutalnošću prema studentima, građanima, ali i novinarima“. Komemorativno okupljanje u Novom Sadu ove subote završeno je sat ranije „zbog procenjenih bezbednosnih rizika“.

Kovačev je opisala i „krizne“ uslove rada, navodeći primer protesta 5. septembra ispred Filozofskog fakulteta u Novom Sadu: „Nikada nisam videla toliko suzavca. Dva novinara su napadnuta iako su imali akreditacije i prsluke sa oznakom ‘press’.“ Dodala je i da nezavisne redakcije često ne dobijaju pozive na događaje, a na terenu se suočavaju sa uvredama, etiketiranjem i izbacivanjem iz institucija.

Da je pritisak sistemski, ocenio je i međunarodni urednik N1 Dušan Mlađenović, koji je ukazao na duboku medijsku polarizaciju: „Nezavisni mediji svakodnevno i fer pokrivaju proteste, dok provladini—koji čine oko 95% scene—preuzimaju narativ vlasti i demonstrante nazivaju ‘teroristima’ i organizatorima ‘obojene revolucije’.“ Podsetio je na nalaze evropskih institucija o neravnopravnoj zastupljenosti političkih aktera u etru i na kampanje diskreditacije usmerene ka N1 i Novoj: „Brendirani smo kao teroristi, strani agenti i plaćenici—od najviših državnih funkcionera.“

Mlađenović je govorio i o vlasničko-političkim pritiscima koji stvaraju egzistencijalnu neizvesnost u redakcijama: „Dolazimo na posao ne znajući da li ćemo sutra uopšte dolaziti.“ Kako je naveo, pritisci su „politički i finansijski“, a terenske ekipe su „fizički i emocionalno iscrpljene“.

O ranjivosti lokalnih medija svedočila je urednica portala In Medija iz Inđije Verica Marinčić. „Nas dvoje smo u redakciji i od početka imamo problem sa lokalnom vlašću. Ne pozivaju nas na događaje; umesto toga stižu kritike, pretnje i, povremeno, napadi“, rekla je. Dodala je da su se pritisci pojačali kada se ime redakcije našlo na listama u kontekstu navodnog „srpskog Majdana“ 1. novembra: „U javnosti smo targetirani kao ‘teroristi’.“ Prema njenim rečima, u Inđiji postoji 16 medija, „ali niko nije na našoj strani; provladini dobijaju novac iz javnih budžeta“. Policija je „ljubazna, ali ništa više od toga“, a razgovori sa donatorima i predstavnicima EU „ostaju na nivou reči“.

Govornici su ocenili da Stalna radna grupa za bezbednost novinara postoji, ali nema vidljive rezultate. Komunikacija između predstavnika novinara, tužilaštva, pravosuđa i policije je otežana, a nekažnjivost napada ostaje pravilo: „Mali broj slučajeva stiže do suda, a još manje se okonča u korist novinara“, navedeno je na vebinaru—što, kako kažu, obeshrabruje žrtve da uopšte prijavljuju napade.

U međunarodnom kontekstu, učesnici su podsetili na najnoviji izveštaj Evropske komisije, u kojem se politički i ekonomski uticaj na medije—uključujući uređivačku politiku RTS-a—ocenjuje kao „ozbiljna zabrinutost“. Preporuke se odnose na doslednu primenu novih medijskih zakona „u slovu i duhu“, jačanje nezavisnosti medijskog regulatora, usklađivanje sa Evropskim aktom o slobodi medija (EMFA), obustavu verbalnih napada najviših zvaničnika na novinare i brzo procesuiranje pretnji i nasilja. U dokumentu se, prema navodima učesnika, detaljno pominje i slučaj N1.

Zaključno, učesnici vebinara poručili su da je uz geopolitičke teme podjednako važno sagledati „mikro nivo“—svakodnevni život i rad novinara u Srbiji. „Moramo da izdržimo i nastavimo da radimo“, poruka je sa skupa, uz apel institucijama da obezbede uslove za bezbedan i nezavisan rad medija.

Izvor: NUNS