IFJ - Srbija: Godinu dana rata protiv novinarstva

Dok se Srbija suočava sa sve nasilnijim reakcijama države na studentske proteste koji zahtevaju odgovornost i mere protiv korupcije, nakon tragične smrti 16 ljudi usled urušavanja nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu, na severu zemlje, 1. novembra 2024. godine, novinari su pod napadom, uključujući fizičke napade, pretnje i zastrašivanja.

Nelegalno se nadziru i napadaju SLAPP tužbama samo zato što postavljaju pitanja, izveštavaju o problemima i protestima. Novinari se opasno etiketiraju kao „strani plaćenici“, „teroristi“ i „anti-Srbi“ od strane najviših državnih funkcionera Srbije, počev od predsednika. Verbalni napadi predstavnika vlade odjekuju kao jeziv eho na provladinim televizijama, čiji nacionalni program je potpuno i konstantno oružje protiv nezavisnih medija.

Puna razmera državnog napada uključuje zloupotrebu paralelnih struktura, uključujući huligane na ulicama i botove u onlajn prostoru. Uprkos reakcijama brojnih međunarodnih medijskih i novinarskih organizacija, situacija u Srbiji se i dalje pogoršava.

Rekordan broj napada

Statistika je krajnje obeshrabrujuća. Od prvog dana ove godine, Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) zabeležilo je 289 napada, pretnji i pritisaka. To uključuje 90 fizičkih napada, 123 pretnje novinarima i medijima, šest verbalnih napada na medije i najmanje 70 slučajeva pritisaka na medijske radnike. Najveći broj ikada, otkako NUNS prati bezbednost novinara od 2008. godine.

„Postoji veliki broj slučajeva pritisaka koji tek treba da budu uključeni. Toliko ih je svakog dana da jednostavno ne možemo da ažuriramo dovoljno brzo“, ističe Marija Babić, pravnica i istraživačica NUNS-a, upozoravajući:

„Bezbednost novinara u Srbiji je na najnižem nivou u poslednjih 20 godina. Društvena i politička kriza snažno utiču na novinare. Česti protesti i reakcije policije dodatno povećavaju rizike sa kojima se novinari suočavaju na terenu. Dok beležimo rekordan broj fizičkih napada na novinare, posebno zabrinjava što su značajan broj napadača – policajci.“

Umesto da štite novinare, sve veći broj njih prijavljuje da ih policija tuče i napada ili da policija ostaje pasivni svedok napada na novinare.

Babić naglašava da je od marta 2025. NUNS registrovao 50 slučajeva u kojima su novinari bili meta policijskog nasilja. U još 16 slučajeva policija nije reagovala na napade, iako je po zakonu bila obavezna.

Veran Matić, predsednik Upravnog odbora Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM), ističe da su najčešći napadači „parapolicijske snage“ koje regrutuje vladajuća Srpska napredna stranka da obezbeđuju njihove skupove.

„Od početka avgusta, pripadnici interventnih jedinica počeli su fizički da napadaju novinare. Zabeležili smo više od 22 slučaja. Imamo i evidentirane slučajeve torture i pritvora. Broj verbalnih napada od strane vodećih političara iz izvršne i zakonodavne vlasti raste“, dodaje Matić, koji je i sam bio meta targetiranja više puta.

Samo u septembru 2025, Fondacija Slavko Ćuruvija registrovala je 141 slučaj verbalnih napada na novinare i medije od strane visokih državnih funkcionera i članova parlamentarne većine.

Vladavina prava ostaje pasivna

Najviše prijavljenih napada je na novinare United Media, vodeće medijske kompanije u jugoistočnoj Evropi, vlasnika TV N1, Nova S, dnevnog lista Danas i nedeljnika Radar. Ovi mediji poznati su po posvećenosti nezavisnom novinarstvu.

„Naša redakcija je zabeležila najmanje 40 različitih napada (od 1. novembra), od fizičkih napada do jezivih pretnji smrću. A ipak, država čini malo ili gotovo ništa da zaštiti novinare. To ne može biti slučajno neznanje ili nesposobnost. Njihova namera je da zastraše novinare i nateraju ih da napuste posao“, kaže Igor Božić, programski direktor TV N1, ekskluzivnog partnera CNN-a.

Sigurno, ističe Božić, da „te pretnje, targetiranje u provladinim tabloidima, verbalni napadi predstavnika vlasti, izbacuju ljude iz fokusa njihovog rada“.

„Ovi napadi ostvaruju ciljeve batinaša i političkih aktivista. Tako će ostati slučaj dok vlada, odnosno institucije, ne počnu da rade svoj posao profesionalno i prestanu da prave razliku između ‘njihovih’ i ‘druge’ novinare“, zaključuje Božić.

Mladi studenti i frilenseri, novinari i foto-reporteri, koji često nemaju podršku redakcije, imali su izuzetno značajnu ulogu u izveštavanju o protestima.

„Zabeležili su brojne značajne trenutke, dok su i sami bili meta velikog broja napada. Neki od tih napada su bili izuzetno brutalni“, podseća Marija Babić.

U retko oštroj rezoluciji o Srbiji, usvojenoj 22. oktobra, Evropski parlament je osudio „najsnažnijim rečima talas nasilja pod uticajem države, zastrašivanja i neselektivnih hapšenja mirnih demonstranata, novinara…“, kao i „kampanje blaćenja [i] zastrašivanja medija“.

Rezolucija „poziva srpske vlasti da obezbede slobodu medija“ i zahteva od „najviših zvaničnika da prekinu zapaljivu retoriku koja podstiče neprijateljstvo ili nasilje…“ Dok protesti traju, a televizija N1 ostaje glavni izvor nezavisnih informacija za mnoge, Vlada Srbije „izgleda da je pregovarala sa vlasnicima United Media kompanije, kako bi ‘oslabili’ nezavisne medije pod njenim okriljem“, pre svega N1, i upozorava da „ako se potvrdi, to bi predstavljalo ozbiljan napad na već ugroženi medijski pluralizam u Srbiji“.

Nekažnjivost kao norma

Sve se ovo dešava u zemlji gde postoji potpuna nekažnjivost za ubistva novinara iz 90-ih i ranih 2000-ih. Nekažnjivost se nastavlja i s najnovijim talasom nasilja.

Ove godine izrečena je samo jedna presuda. Osnovni sud u Sremskoj Mitrovici osudio je napadače na novinarku Vericu Marinčić, urednicu portala IN Media, i njenog kolegu Miodraga Blečića.

„Nekažnjivost postaje pravilo. Ona direktno podstiče nove napade i pretnje. Počinioci znaju da gotovo nikada neće biti sankcionisani“, naglašava Babić.

„Do prošle godine ubeđivali smo novinare da nose prsluke sa oznakom PRESS i drugu vidljivu identifikaciju. Sada većina to radi, ali ni batinaši ni policija ne mare… Novinari su postali mete“, zaključuje Matić.

Fondacija SHARE iz Srbije prijavila je sve više slučajeva u kojima su novinari i aktivisti meta intruzivnih digitalnih nadzornih alatki. Neki su nasilno privedeni ili pozvani u policijske stanice i primorani da predaju telefone. Bez njihovog znanja, uređaji su nelegalno otključani i zaraženi špijunskim softverom.

Kao rezultat dugotrajnog talasa nasilja i nekažnjivosti, neki novinari iz Srbije su se relocirali, dok drugima treba zaštita, a svi novinari koji izveštavaju sa protesta moraju preduzeti posebne mere bezbednosti.

Bilo je i slučajeva da novinari izgube posao jer su se zalagali za etičko izveštavanje. Pored stresa i pritisaka izveštavanja sa protesta, većina novinara i medijskih radnika je potplaćena, radi predugo, što dovodi do dodatnog stresa i izgaranja.

Solidarnost je ključna

Možemo li zaista očekivati da svet visoke politike, sa svojim mlakim i neodlučnim reakcijama na „novinarocid“ u Gazi, pokaže iskrenu brigu za novinare pod napadom u južnom susedstvu Evropske unije?

Novinari na meti u Srbiji su pokazali da mogu.

Sredinom septembra, Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Udruženje novinara Srbije (UNS) i Institut za medije i različitosti – Zapadni Balkan održali su protest ispred Vlade Srbije u znak podrške palestinskim novinarima koji izveštavaju iz Gaze.

ANEM i B92 Fond prikupili su 5.000 evra za pomoć novinarima u Gazi, doprinoseći prošle nedelje Fondu za bezbednost koji je osnovala Međunarodna federacija novinara.

Kako se bliži godišnjica pada nadstrešnice 1. novembra, uz očekivano veliko okupljanje građana u Novom Sadu, NUNS i ANEM će biti tu da pomognu: da preporuče novinarima kako da se zaštite, da beleže, reaguju i apeluju.

Ali, šta ćemo mi učiniti da podržimo i zaštitimo profesionalne novinare koji rizikuju svoje blagostanje kako bi nam pomogli da vidimo istinu?

Izvor: IFJ

Ovaj tekst napisala je istraživačka novinarka Jelena L. Petković, koja se godinama bavi borbom protiv nekažnjivosti za zločine nad novinarima i sprovela višegodišnje istraživanje o ubistvima i nestancima novinara na Kosovu. Obavila je intervjue sa više od 200 sagovornika: rodbinom, kolegama, poznanicima i članovima međunarodnih misija, otkrivajući nove informacije o nestancima i ubistvima.