Institut za medije i različitosti: Eskalacija govora mržnje u medijima usled političke krize
Politička kriza u zemlji koja je usledila nakon urušavanja nadstrešnice u Novom Sadu oblikovala je rezultate monitoringa govora mržnje u medijima koji sprovodi Institut za medije i različitosti - Zapadni Balkan. U ovoj atmosferi, ustaljeni štetni narativi i govor mržnje, pogotovo oni koji targetiraju žene i etničke grupe, korišćeni su kao političko oruđe protiv studenata, demonstranata, opozicije, civilnog društva, ali i običnih građanki i građana koji su učestvovali u blokadama i protestima.
Novinari i novinarke, kao i nezavisni mediji, takođe su bili tretirani kao politički protivnici, dok su novinarska udruženja upozoravaju na porast fizičkih napada prema onima koji su izveštavali sa protesta. Poruke mržnje najvećeg intenziteta zabeležene su u slučajevima targetiranja novinara i novinarki, jer je nekoliko uključivalo i pretnje smrću.
Glavni izvori govora mržnje u ukupno 102 slučaja zabeležena u periodu od januara 2024. do jula 2025. godine bili su mediji (41.5%), kao i političari i javni zvaničnici (21.5%). Neki mediji, a posebno tabloidi i televizije sa dozvolama za nacionalno emitovanje, česti su saučesnici u pojačavanju štetnih i polarizujućih poruka.
Narativi mržnje i drugi štetni narativi postali su znatno složeniji i slojevitiji. Po prvi put u skoro pet godina monitoringa, najveći broj zabeleženih slučajeva targetirao je više različitih identiteta istovremeno, na osnovu roda, seksualne orijentacije ili etničke pripadnosti, ali i političkih stavova.
Iako žene ostaju glavna meta govora mržnje, kod političkog targetiranja zabeležen je značajan porast. Ove dve kategorije zajedno čine gotovo polovinu zabeleženih slučajeva, dok je zabeleženo nešto manje slučajeva etničke mržnje i targetiranja seksualnih manjina nego prethodnih godina.
Jezik koji mediji koriste u targetiranju političkih protivnika takođe se pooštrio, tako da su odomaćene etikete poput izdajnici i strani plaćenici, sada često zamenjene rečima kao što su teroristi, fašisti i nacisti.
Snažna kampanja Mi nismo genocidan narod, koja se pojavila prošle godine nakon što su Ujedinjene nacije usvojile Rezoluciju o Srebrenici, ove godine dodatno je zloupotrebljena protiv studenata, profesora i drugih građana koji su podržali proteste. Politički protivnici su često nazivani i ustašama u režimskim medijima i prikazani kao neprijatelji koji destabilizuju Srbiju.
Seksistički i mizogini narativi ostaju snažni u srpskim medijima, dok je posebno problematično senzacionalnističko i neprofesionalno izveštavanje o femicidu i drugim oblicima rodno zasnovanog nasilja.
Iako je broj slučajeva mržnje prema LGBTIQ+ zajednici u ovom periodu opao, mržnja je eskalirala oko kulturnih događaja poput Evrovizije i Olimpijskih igara. Kvir osobe i njihovi nastupi na ovim događajima nazivani su satanskim i demonskim.
Petina zabeleženih slučajeva zabeležena je na najgledanijim televizijskim kanalima u zemlji. I pored toga, u prethodnih godinu i po dana nadležno Regulatorno telo za elektronske medije nije reagovalo na njih, niti pokretalo druge slične postupke. Raspuštanje Saveta REM-a u novembru 2024. godine, čiji novi članovi i dalje nisu izabrani, stvorilo je potpuni regulatorni vakuum. Medijima koji kontinuirano krše profesionalne standarde i medijske zakone potpuno su odrešene ruke da tako i nastave.
Rezultati istraživanja predstavljeni su na regionalnoj konferenciji Mreže za izveštavanje o različitosti Breaking Words, Building Bridges u Beogradu zajedno sa nalazima monitoringa govora mržnje u medijima u Albaniji, Makedoniji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i na Kosovu.
Publikaciju s rezultatima istraživanja možete preuzeti OVDE.
