Nacionalna radna grupa za borbu protiv SLAPP-a: Krivična prijava sudije Đorđević protiv KRIK-a je novo zastrašivanje novinara

Sudija Đorđević je sada podnela krivičnu tužbukojom traži 10 meseci zatvora i dvogodišnju zabranu bavljenja novinarstvom za urednicu KRIK-a Bojanu Jovanović i Jelenu Radivojević zbog navodne povrede prava na privatnost. Za prve dve tužbe postupak je u toku – tuženi su urednik KRIK-a Stevan Dojčinović i novinarka Bojana Pavlović. 

Sudija i njen suprug advokat Aleksandar Đordjević novu tužbu su podneli jer su, kako tvrde, tek na suđenjima koja vode protiv KRIK-a saznali da su u izradi baze sudija „Prosudi ko sudi” učestvovale Jovanović i Radivojević. Zanimljivo je da je sudiji Đorđević upravo novinarka Radivojević poslala zahtev za intervju i konkretna pitanja tokom istraživanja i rada na bazi o sudijama.

Ukazujemo na to da i ova tužba predstavlja klasičan primer SLAPP slučaja – čiji cilj nije zadovoljenje pravde, već vršenje pritiska na novinare, finansijsko iscrpljivanje i zastrašivanje kako bi prestali da se bave određenim temama koje su od značaja za građane. 

KRIK-ova baza „Prosudi ko sudi“ nastala je kako bi se povećala transparentnost rada sudstva, a konkretan profil koji se odnosi na sudiju sadrži informacije o slučajevima u kojima je Đorđević sudila, podatke o imovini koju ona i suprug poseduju i u okviru samog profila  nije objavljeno ništa što bi moglo da ugrozi njihovu bezbednost, što je i bio osnovni razlog za podnošenje tužbi. 

Prve dve tužbe (parnična i krivična) kojima Đorđevići traže novčanu odštetu, zatvor i zabranu bavljenja novinarstvom, međunarodna Koalicija protiv SLAPP tužbi u Evropi (CASE) označila je kao ,,klasične SLAPP tužbe” koje se podnose bez ikakvog osnova i čiji je cilj pritisak na novinare kako bi prestali da izveštavaju o određenim temama”.

Sama činjenica da sudija u svojim tužbama traži zatvor za novinare jasno pokazuje da je cilj ovakvih tužbi da se novinari najpre ućutkaju, a zatim i da dovede do gašenja baze podataka, što bi predstavljalo ogroman udar na transparentnost ovakvih podataka koji su podsećamo potpuno javni i dostupni,  i otvorilo dalji prostor za različite oblike cenzure prema novinarima.

Posebno je zabrinjavajuće što ovakvu tužbu podnosi sudija koja obavlja i javnu funkciju – osoba koja bi trebalo da bude garant vladavine prava, a ne neko ko zloupotrebljava sudski sistem da bi se obračunavao sa novinarima. Takvo ponašanje ozbiljno kompromituje integritet pravosuđa i ruši poverenje građana u sudove. Nosioci ovakvih funkcija su dužni da trpe iznošenje kritičkih mišljenja koja se odnose na rezultate njihovog rada, ili su u vezi sa obavljanjem njihovih funkcija, bez obzira na to da li se osećaju lično povređenim iznošenjem tih informacija ili mišljenja.

Tužbe sa karakteristikama SLAPP-a su već prepoznate kao ozbiljna pretnja demokratiji – Savet Evrope i Evropski parlament pozvali su države članice da uvedu mehanizme za njihovo sprečavanje. U Srbiji, nažalost, ovaj termin još uvek nije zvanično prihvaćen, ali praksa višestrukih i istovetnih tužbi jasno pokazuje da je reč o zloupotrebi pravosuđa u cilju ućutkivanja  kritičkih glasova. Nacionalna radna grupa za borbu protiv SLAPP-a traži da država hitno prepozna problem SLAPP tužbi i, u skladu sa preporukama Saveta Evrope i Evropske unije, uvede neophodne mere za njihovo sprečavanje. Od nosilaca pravosudnih funkcija trazimo da što pre obrate pažnju na ovaj problem i doslednije i strože primenjuju već postojeće procesne mehanizme za zaštitu novinara od ovakvih tužbi.

Nacionalna radna grupa za borbu protiv SLAPP-a, koju čine:

Građanske inicijative

Partneri Srbija

Nezavisno udruženje novinara Srbije

Slavko Ćuruvija fondacija

KRIK

Nezavisno društvo novinara Vojvodine

Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM

Udruženje KROKODIL

Beogradski centar za ljudska prava

BIRN Srbija