Negativne ocene i zamerke: Šta piše u izveštaju EK o napretku Srbije u delu o medijima

Šta još piše u delu posvećenom medijima u Srbiji: 

Zastrašivanje novinara

Slučajevi pretnji, zastrašivanja, govora mržnje i nasilja nad novinarima su se povećali i vlasti ih ne osuđuju dosledno. Novinarke i lokalni novinari su posebno ranjivi na takve napade. 

Ponavljane izjave visokih zvaničnika o radu novinara i medijskih radnika imaju efekat zastrašivanja i utišavanja slobode izražavanja. Nekoliko stranih novinara, uključujući i iz država članica EU, bilo je sprečeno da uđe u Srbiju pre protesta. Lični podaci novinara su bili objavljivani, uključujući i od strane nekih medija.

Broj napada i pritisaka se povećao tokom 2025. godine u odnosu na isti period prethodne godine, uključujući fizičke napade, od kojih su neki izvršeni u prisustvu policije koja nije reagovala. Takođe su prijavljeni slučajevi upotrebe policijske sile protiv novinara, sprečavanja medijskih radnika da izveštavaju o protestima, kao i privođenja novinara.

Postupci koje su pokrenula tužilaštva u ovom periodu rezultirali su samo jednom presudom i jednim odloženim krivičnim gonjenjem. Nije bilo napretka u procesuiranju tri ubistva novinara, a jedno od ovih krivičnih dela je zastarelo. Slučajevi SLAPP tužbi sve više ometaju rad istraživačkih medija. Srbija mora da uskladi propise sa Anti-SLAPP Direktivom i Preporukom, uključujući ranu obustavu očigledno neosnovanih tužbi i obezbeđivanje pravnih sredstava protiv zloupotrebe sudskih postupaka.

Zakonodavni okvir

Srbija je u junu 2025. izmenila medijsko zakonodavstvo kako bi ga dodatno uskladila sa pravnim tekovinama EU i evropskim standardima. Krajem procesa održane su veoma kratke konsultacije sa medijskim udruženjima, ali je celokupan postupak bio netransparentan, neinkluzivan i nije poštovao zakonsku obavezu sprovođenja javne rasprave, osim u slučaju Zakona o javnim medijskim servisima.

Nakon izmena iz 2023. godine koje su omogućile da državna preduzeća budu vlasnici medija, uvedene su dodatne zaštitne mere za očuvanje medijskog pluralizma i uređivačke nezavisnosti; međutim, njihova primena u praksi tek treba da bude praćena. U međuvremenu, televizijski kanali koji se smatraju kritičnim prema vlastima uklonjeni su u aprilu 2025. sa jedne kablovske platforme nakon kupovine te platforme od strane Telekoma Srbija, čiji je većinski vlasnik država.

Srbija nije donela novi akcioni plan za medijsku strategiju otkako je prethodni istekao krajem 2022. godine. Narodna skupština nije izabrala novi Savet regulatornog tela REM do zakonskog roka 4. novembra 2024, te Srbija od tada nema telo nadležno za donošenje odluka u regulatoru. Odbor Skupštine je tek 25. novembra 2024. raspisao konkurs za izbor članova. Sedam od 18 kandidata povuklo je svoje prijave navodeći neregularnosti na koje odbor nije reagovao, te je konkurs poništen. Više kandidata i predlagača inicijalno se povuklo i pri ponovljenom konkursu. Međutim, uz međunarodno posredovanje, postupak je nastavljen i napredovao do faze užeg izbora kandidata.

Implementacija zakona i institucija

Medijski zakoni iz 2023. godine primenjuju se nedosledno. REM nije u potpunosti izvršavao svoj mandat, a ozbiljne sumnje u njegovu stvarnu nezavisnost su opstale. U 2024. godini REM je izrekao samo pet mera i nije u dovoljnoj meri sankcionisao česta kršenja pravila, kao što su emitovanje sadržaja usmerenih protiv novinara i civilnog društva na nacionalnim frekvencijama, ili rijaliti programa sklonih nasilju. U novembru 2024. skupštinski odbor za kulturu i informisanje dao je saglasnost na novi statut Saveta REM, koji sadrži odredbe o tajnosti pojedinih dokumenata, čime se narušava transparentnost.

REM je objavio celokupan izveštaj o medijskom monitoringu izbora tek 14 meseci nakon izbora u decembru 2023. Konkurs za petu nacionalnu frekvenciju, pokrenut 2022, i dalje nije okončan bez opravdanog razloga za kašnjenje.

Srbija nije preduzela mere za suzbijanje stranih manipulacija informacijama i mešanja. Naprotiv, REM je odobrio licencu televiziji RT (Russia Today) da pokrene program na srpskom jeziku na kablovskom sistemu Telekoma, gde je država većinski vlasnik.

Čak 41% pritužbi novinara povereniku za informacije od javnog značaja odnosilo se na „institucionalno ćutanje“ organa vlasti. Pristup osetljivim informacijama odbijan je u slučajevima koji se tiču ekološke štete, kapitalnih projekata, trošenja javnih resursa ili sufinansiranja medijskih projekata.

Javni medijski servis

Srbija je u junu 2025. usvojila izmene Zakona o javnim medijskim servisima kako bi se ojačala instituciona i funkcionalna nezavisnost javnih servisa. Ostaje da se vidi da li je trenutna pretplata dovoljna za finansiranje javnih servisa ili će im i dalje biti potrebna dodatna državna sredstva, što bi sprečilo potpunu finansijsku nezavisnost.

Zabrinutost zbog uređivačke autonomije, ograničenog pluralizma i pristrasnog izveštavanja u korist vlasti je porasla. Tokom 2024. godine, 94% vremena u centralnim informativnim emisijama RTS pripalo je vladajućoj većini, naspram samo 6% za opozicione stranke.

U martu i aprilu 2025. studenti i građani blokirali su glavne zgrade RTS i RTV zahtevajući objektivnije izveštavanje o protestima. Dvonedeljna blokada RTS-a rezultirala je ponovnim raspisivanjem konkursa za izbor Saveta REM. Trajna radna mesta glavnih urednika RTV (koja su popunjena vršiocima dužnosti od 2023.) i programskog direktora nisu popunjena.

Ekonomski faktori

Politički i ekonomski uticaj na medije, uključujući uticaj na uređivačku politiku, predstavlja ozbiljnu zabrinutost. U avgustu 2025. procureo je telefonski razgovor direktora privatne medijske grupe i Telekoma Srbija o kadrovskim promenama u toj medijskoj grupi, što je izazvalo zabrinutost zbog političkog pritiska na medije kritične prema vlasti.

Veliki broj registrovanih medija i ograničeno oglasno tržište stvaraju ekonomsku nesigurnost, posebno na lokalnom nivou, zbog čega mediji često zavise od javnog sufinansiranja.

U januaru 2025. Srbija je uspostavila Jedinstveni informacioni sistem o javnom sufinansiranju medija. Ministarstvo informisanja i telekomunikacija povećalo je budžet za sufinansiranje na nacionalnom nivou za 2025. godinu. Međutim, novi konkursi objavljeni u 2024. značajno su smanjili sredstva u više opština, a preostala sredstva dodeljivana su kroz manje transparentne procese, poput nabavki informativnih usluga i oglašavanja.

Pojedini mediji koji su kršili Kodeks novinara nastavili su da dobijaju javna sredstva, iako Zakon o javnom informisanju i medijima propisuje da poštovanje etičkih standarda bude kriterijum za dodelu sredstava. Medijska udruženja su prijavila neregularnosti i nedostatak transparentnosti. Informacije o drugim izvorima javnog finansiranja, uključujući oglašavanje, i dalje moraju biti transparentnije i sveobuhvatnije u medijskom registru. Registar ne otkriva stvarno vlasništvo nad svim medijima, jer su mnogi vlasnici prikazani kao ćerke kompanije. Nadzorne kontrole registra još nisu započete.

Profesionalne organizacije i radni uslovi

Savet za štampu nastavio je da efikasno prati poštovanje Kodeksa novinara Srbije u štampanim medijima. U 2024. godini Savet je primio 88 žalbi (125 u 2023) i gotovo u svim slučajevima utvrdio kršenje više tačaka Kodeksa.

U februaru 2025. godine, u okviru šire koalicije organizacija civilnog društva, više medijskih udruženja najavilo je povlačenje iz svih radnih grupa Vlade i stalne radne grupe za bezbednost novinara, tvrdeći da vlast ne poštuje osnovne demokratske standarde i principe vladavine prava.

Novinari i drugi medijski radnici rade u otežanim uslovima, često bez adekvatnih ugovora i sa nestabilnim finansiranjem. Pojedina otpuštanja novinara, uključujući i na javnom servisu, navodno su sprovedena kao odmazda zbog njihovih ličnih društvenih i političkih stavova.

Ceo izveštaj EK o Srbiji dostupan je na ovom linku.