Sara Kudah (CPJ): Svet ne može više da ćuti na zločine u Gazi

Piše: Jelena L. Petković

Dodajući da su pored straha za sopstvenu bezebnost novinari u strahu i za živote svojih voljenih, Kudah nastavlja:

“Palestinski novinari su takođe izloženi gladi. Svi u svetu govore o nedostatku humanitarne pomoći u Gazi, a oni su gladni i ne mogu da nađu hranu. Čak i ako nađu novac da kupe, hrana im nije dostupna. Isto važi i za medicinsku pomoć, koja nije dostupna svima. Novinari i medijski radnici na toliko načina pate”.

Uslovi za posao koji rade sa ciljem da obaveste svet, svedeni su ispod svakog minimuma:

“Većina novinara nema više kuće, žive u šatorima. Pokušavaju da nađu mesta gde mogu da prežive i rade. Internet je dostupan u Gazi, ali je ogroman problem sa konekcijom. To je samo deo katastrofalnih uslova. Povrh toga, suočeni su sa kampanjama blaćenja koje ih diskvalifikuju i diskredituju kao novinare, govore da su teroristi ili da pripadaju Hamasu, bez ikakvih dokaza. A te tvrdnje dovode novinare u ozbiljnu opasnost, jer postaju meta”.

U Gazi, CPJ je takođe zabeležio i obaveštavao javnost i da Hamas maltretira i zastrašuje novinare.

Svet i dalje ćuti

Od početka rata u Gazi CPJ sa sedištem u Njujorku redovno javno poziva i međunarodnu zajednicu da prezume hitne mere i ovim rečima:

“Izrael preduzima najsmrtonosniji i najnamerniji poduhvat ubistva i ućutkivanja novinara koji je Komitet za zaštitu novinara ikada dokumentovao. Palestinski novinari su praćeni, direktno ciljani i ubijani od strane izraelskih snaga, i proizvoljno su pritvarani i mučeni s ciljem odmazde za njihov rad”.

Objavljujući izveštaj za 2024, CPJ je saopštio da je to bila “najsmrtonosnija godina u istoriji za novinare, 70 odsto je ubio Izrael”. I pored strašne statistike CPJ s 197 ubijenih novinara i 92 u zatvoru od početka rata u Gazi, svetski politički lideri ni 23 meseca kasnije nisu odreagovali na poziv jedne od najmoćnijih organizacija na svetu u oblasti zaštite novinara.

“To je istina. Od kada je počeo rat u Gazi CPJ dokumentuje kršenja zakona, ubistva i ciljanja novinara u Gazi. Dokumentovali smo kampanje blaćenja, glad, pozivali na zaštitu novinara i da se omogući pristup međunarodnim nezavisnim medijima da izveštavaju iz Gaze. Pozivali smo na odgovornost i pravdu za one novinare koji su ubijeni. I putem javnog zagovaranja, i iza zatvorenih vrata, u direktnim kontaktima sa političarima i vladama. Nismo videli nikakav odgovor do nedavno, podvlači Kudah i dodaje:

“Od nedavno smo počeli da primećujemo neke promene u narativima globalno, u određenim slučajevima, posebno u Evropi, gde su vlade počele da nam odgovaraju. Razlog zašto nije bilo direktnog odgovora ne možete u potpunosti definisati, ali postoji i dinamika moći koju svi razumemo, gde Izrael ima veoma veliku i uticajnu silu u svetu, i zato je bilo nevoljnosti u bilo kakvom odgovoru na naše javne zahteve i napore javnog zalaganja”.

CPJ pokušava da novinare u Gazi pomogne i finansijski i pri internim preseljenjima.

“Nažalost, evakuacija van Gaze je veoma ograničena. CPJ se suočava s istim ograničenjem kao i druge organizacije, bilo da je reč o organizacijama za slobodu štampe ili humanitarnim koje pokušavaju da evakuišu civile iz Gaze, a u tome ne uspevaju. Ali, pokušavamo da im obezbedimo skloništa, šatore, internet, ako smo u mogućnosti”.

Celukopni porast nasilja prema novinarima

Tragična situacija za novinare i medije se tu ne završava. Od oktobra 2023. godine, CPJ je zabeležio koncentrične krugove nasilja, cenzure i pritisaka nad medijma i novinarima i u Zapadnoj obali i u Izraelu.

“Dokumentovali smo povećano neprijateljstvo prema novinarima u Izraelu, na Zapadnoj obali i u Jerusalimu. Prema onima koji pokušavaju da progovore, zatraže pristup Gazi kako bi dokumentovali i videli šta se dešava ili pokušavaju da brane kolege u Gazi. Mnogi novinari su se suočili sa zastrašivanjem, pozivani na ispitivanje. Neki su uhapšeni ili u kućnom pritvoru. To se dešava i palestinskim i izraelskim novinarima. Dokumentovali smo zastrašivanje izraelskog novinara iz Hareca. I međunarodni novinari u Izraelu i u Zapadnoj obali su zastrašivani. Ponekad bi im bila oduzeta ili bi im policija polomila opremu. To se dogodilo pre nekoliko nedelja timu Dojče velea kada je pokušao da izvesti o incidentu u Ramali”, pojašnjava Sara Kudah dodajući da se obrazac zatrašivanja širi na internet, i na palestinske, i na izraelske i na međunarodne novinare van Gaze.

Snimci se ne mogu poreći

Mnogi palestinski novinari koriste društvene mreže da bi obavestili javnost. Dok klipovi sa snimcima bombardovanja, rušenja zgrada i krvavih prizora beleže na stotine hiljada pregleda Tik toku, Fejsbuku ili Instragamu, istovremeno ostavljaju pitanje za sobom – ako političari ćute, šta je sa građanima?

“Nažalost, skloni smo da zažmurimo kada konzumiramo vesti i selektivni u tome u šta želimo da verujemo. Donedavno, izraelski narativ je dominirao. To je realnost. Takođe, i zbog nedostatka međunarodnih medija koji izveštavaju o tome šta se dešava u Gazi iz perspektive Palestinaca koji su u Gazi. U poslednje vreme, počeli smo da vidimo i čujemo sve više glasova, posebno u Evropi. Od samog početka ih je bilo u Južnoj Africi i na Bliskom istoku. Više ne možete poreći snimke, slike i video zapise koje stalno dobijate iz Gaze. Više ne možete poreći da je rat i ono što se dešava u Gazi ozbiljno na toliko nivoa”, podcrtava Kudah i objašnjava:

“Zato je više ljudi ulicama, više se bune i dovode u pitanje zvaničnu naraciju vlada ili Izraela. Vlade su počele da menjaju svoje narative, reaguju na snimke. Nažalost, do ove tačke smo stigli tek kada smo morali da vidimo bebe i decu kako umiru od gladi. Nažalost, ljudi reaguju tek nakon 23 meseca dokumentovanog rata uživo u Gazi. Rata koji su međunarodne organizacije poput Hjuman rajts voča, Amnestija i Ujedinjenih nacija opisale kao genocid. Veoma je žalosno što ljudi govore tek posle skoro dve godine, ali je važno da nastavimo da govorimo i da podižemo svest”.

Presudnu reč ipak ima politka.

“Prvo što mora da se desi, da bi ovo stalo, jeste da se preduzmu političke i pravne akcije protiv Izraela kako bi se primorali da poštuju međunarodno pravo, zaštitili novinari kao civili i sloboda izražavanja. Ovaj napad nije samo napad na živote civila, već na slobodu štampe koja treba da bude zaštićena svim zakonima. Potrebno je preduzeti više pravnih i političkih akcija i izvršiti pritisak na Izrael da se primora da poštuje međunarodno pravo”, podvlači naša sagovornica.

Evropa mora da govori

Upitana šta organizacije u Evropi mogu da urade, Sara Kudah podvlači da bi međunarodni mediji trebalo da “pojačaju glasove palestinskih novinara kako bi se njihove priče čule”, kao i da poštuju etičke standarde pri izveštavanju.

“Međunarodni mediji nisu u mogućnosti da uđu u Gazu da dokumentuju, ali ne znači da nemaju ulogu. Imaju u u pojačavanju glasova kolega u Gazi, kao i da provere i istraže bilo koje tvrdnje zvaničnika IDF-a ili Izraela kada kažu da novinar ubijen zato što je bio terorista. Međunarodni mediji, pre nego podele te informacije, imaju etičku obavezu i novinarski zadatak da ih provere. Takođe, mogu da nastave da vrše pritisak na svoje vlade da im dozvole ulazak u Gazu i da izveštavaju, kao i da insistiraju kod vlada na istrazi ubijenih civila kao ratnih zločina”.

Najvažnije, apeluje naša sagovornica, jeste – “ni Izraelu, niti jednoj drugoj zemlji, ne bi trebalo dozvoliti da cilja novinare i ubija ih potpuno nekažnjeno, bez nezavisne istrage i odgovornosti i da nanosi nepravdu njima i njihovim porodicama”.

“To ne bi trebalo da se dešava nigde u svetu. A ako se Izrael danas “izvuče” sa ovim zločinima, to bi moglo dovesti do obrasca u drugim ratnim i konfliktnim zonama u svetu gde vojske i vlade mogu ubijati novinare i prolaziti potpuno nekažnjeno i bez pravde za ta ubistva. Veoma je važno da uvek imamo na umu da je odgovornost veoma važna. Ne samo da bi se donela pravda žrtvama i njihovim porodicama, već i da bi se zaštitili novinari koji su još uvek živi unutar i van ratne zone. Jer danas imamo rat u Gazi, ali nikada ne znate kada će izbiti rat u nekoj drugoj zemlji, a mi nećemo moći da zaštitimo ni novinare u tim zemljama”, podvlači Sara Kudah.