SĆF: 156 verbalnih napada u aprilu 2026.

Novi narativi uključuju optužbe na račun medija za savezništvo sa opozicijom ili „odmetnutim” institucijama u aktivnostima protiv države, gde se nezavisnim medijima dodeljuje čak i koordinatorska uloga. Osim toga, državni zvaničnici u napadima koriste cinizam i podsmevanje koji izlaze iz okvira primerenosti s obzirom na poziciju moći sa koje dolaze.

U napadima su se i ovog meseca posebno istakli narodni poslanici Srpske napredne stranke Milenko Jovanov (42 napada), Nebojša Bakarec (38) i Vladimir Đukanović (21), predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić (12) i predsednik Srbije Aleksandar Vučić (11).

Novinare su napadali i: predsednik Vlade Srbije Đuro Macut; potpredsednica Skupštine Nevena Đurić; predsednik SNS i savetnik predsednika Srbije Miloš Vučević; ministar kulture Nikola Selaković; ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milica Đurđević Stamenkovski; ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov; predsednik opštine Zemun Gavrilo Kovačević i predsednik Skupštine opštine Trstenik Mario Spasić; narodni poslanici Uglješa Mrdić, Aleksandra Tomić, Marijan Rističević i Dragan Nikolić (SNS); savetnik ministra nauke Zoran Tomić i predsednik Upravnog odbora Narodnog pozorišta Dragoslav Bokan.

Na meti zvaničnika su i ovoga puta najčešće bile redakcije Junajted grupe: N1, Nova S, Danas i Radar. U napadima su korišćene kvalifikacije poput „tajkunski mediji”, „blokaderski mediji” i drugi izrazi u kombinaciji sa imenom Dragana Šolaka, osnivača Junajted grupe koji skoro godinu dana nije deo upravljačke strukture ove kompanije: „Šolakovi mediji”, „Šolakove trovačnice”, „Šolakovi nadničari” i „Šolakova propagandna mašinerija”. Upravo su smene na rukovodilačkim pozicijama u medijima Junajted grupe donele nove oblike obračuna sa novinarima, koji najočiglednije ilustruju odnos aktuelne vlasti prema kritičkom novinarstvu kao neprijateljskoj aktivnosti koju je potrebno pobediti.

Smena doskorašnjeg direktora N1 Igora Božića i bojazan zaposlenih i medijske zajednice da ta smena znači i promenu uređivačke politike, poslužile su kao povod za višednevnu kampanju protiv novinara N1.

Iako bi deo zabeleženih izjava, u regularnim okolnostima, mogao da se tretira kao crni humor ili kritika novinarskog rada upitne primerenosti, u kontekstu Srbije takve izjave nije moguće izdvojiti  od ukupne atmosfere pritisaka, zastrašivanja i pretnji koje se svakodnevno upućuju kritičkim novinarima. U trenutku kada se Srbija nalazi na istorijski najnižoj poziciji na Indeksu medijskih sloboda Reportera bez granica (104. mesto), a najveći broj krivičnih dela na štetu novinara, prema podacima tužilaštva,  odnosi se upravo na pretnje upućene redakciji N1, ovakve izjave predstavnika državnog vrha podstiču kreiranje neprijateljske atmosfere prema toj i drugim redakcijama Junajted grupe.

Podsmevanje zbog smena u Junajted grupi sa najviših pozicija moći, kao i cinizam i likovanje u funkciji očiglednog proglašavanja „pobede” nad kritičkim novinarstvom,  doprinose diskreditaciji novinara i negiranju njihove profesionalne autonomije, urušavajući tako poverenje u medije i u novinarstvo kao profesiju.

Poslednjih dana aprila pokrenuta je kampanja diskreditacije novinarke N1 Žakline Tatalović, u okviru koje su za samo 48 sati trojica političara (Jovanov, Đukanović i Bakarec) podelila najmanje 43 objave o njoj. Povod za kampanju je kontroverza koju su inicirali provladini tabloidi, u vezi sa tvrdnjama novinarke da joj je akademik Nikola Hajdin deda.

Usled nedostatka svih relevantnih činjenica, Slavko Ćuruvija fondacija nije zasebno analizirala ovu kampanju, ali su – bez obzira na to da li su tvrdnje Žakline Tatalović istinite ili ne – intenzitet, ton i neprimerenost objava presudili da i njih uvrstimo u aprilski broj verbalnih napada, imajući u vidu sa kojih pozicija dolaze. Ovu odluku je učvrstila i činjenica da je, u delu zabeleženih objava, i ovaj događaj iskorišćen za obračun i diskreditaciju čitave redakcije N1. Zato se celokupna kampanja, koju su trojica poslanika SNS vodila na društvenim mrežama iz minuta u minut, ne može posmatrati izolovano od čitavog konteksta.

Verbalni napadi na novinare su i ovog meseca dolazili i sa skupštinskih govornica. Televizije N1 i Nova S su tako optužene da su „televizije koje truju građane Srbije” i televizije koje su „napravile psihopate”. Predsednik odborničke grupe SNS Milenko Jovanov je medije Junajted grupe najmanje osam puta nazvao „Šolakovim propagandno-terorističkim smećem”, a tokom jednog od izlaganja je čak pet minuta posvetio obrazlaganju ove sintagme.

Iznoseći odbranu na suđenju za zloupotrebu službenog položaja zbog afere Generalštab, ministar kulture Nikola Selaković optužio je deo medija za savezništvo sa Tužilaštvom za organizovani kriminal. Prema njegovim rečima, to savezništvo ima za cilj promenu vlasti u Srbiji. Iste optužbe ponovio je i u parlamentu.

U aprilu je napadana i redakcija nedeljnika Vreme, koji je upoređivan sa toalet papirom, kao i istraživački portal KRIK, koji je premijer netačno optužio da nije registrovani medij i da se bavi „napadačkim novinarstvom".

Na meti su bili i novinari Žaklina Tatalović, Vuk Cvijić, Branislav Šovljanski, kao i Jovana Gligorijević („najgora novinarka posle Žakline Tatalović”) i Vesna Radojević („smrdi nečoveštvom na kilometar”). Ministar Selaković je za novinara i univerzitetskog profesora na medijskim studijama Dinka Gruhonjićarekao da je „instaliran i stvoren da privlači nekoga da mu nešto loše učini” i da je „pojava koja bi u svakoj drugoj državi odgovarala pred pravosudnim organima”.

I u aprilu su Udruženje novinara Srbije i Nezavisno udruženje novinara Srbije optuživani za pristrasnost, a predsednica Skupštine Ana Brnabić kritikovala je i Medijsku platformu Saveta Evrope i Evropsku federaciju novinara za „duple standarde”, jer nisu osudile krivičnu prijavu protiv urednice prorežimskog tabloida.

Izvor: Slavko Ćuruvija fondacija