SLAPP tužbe i pravni okvir Srbije: između pritiska i potrebe za zaštitom slobode izražavanja

Na skupu su govorili Marija Babić, pravnica i istraživačica NUNS-a, Veljko Milić, advokat NDNV-a, i Damjan Mileusnić, projektni koordinator organizacije Partneri Srbija, dok je razgovor moderirao Uroš Mišljenović, rukovodilac programa iz Partnera Srbija.

Krivične tužbe kao novi oblik pritiska

Pravnica NUNS-a Marija Babić posebno se osvrnula na najnoviju krivičnu tužbu protiv redakcije KRIK-a, koju je podnela sutkinja Dušanka Đorđević — već treću po redu protiv ovog medija, zbog baze podataka „Prosudi ko sudi“.

„Ovaj primer najbolje ilustruje pritiske“, rekla je Babić, ističući da sutkinja ovoga puta traži 10 meseci zatvora i dvogodišnju zabranu bavljenja novinarstvom za novinarke Bojanu Jovanović i Jelenu Radivojević.

„Znamo koliko traju postupci. Oni se bave izveštavanjem sa svojih suđenja, što je iscrpljujuće za njih. U početku su ih tužili ministri i biznismeni, a sada imamo i sudije koje bi trebalo da razumeju šta su SLAPP tužbe. Ovde vidimo potpuno nerazumevanje“, navela je Babić.

Kao dodatne primere navela je i slučaj Slavko Ćuruvija fondacije, koja je tužena zbog saopštenja u kojem je izrazila nezadovoljstvo presudom suda u slučaju ubistva novinara Slavka Ćuruvije, kao i In mediju iz Inđije, koja je zbog jednog teksta dobila čak sedam istovetnih tužbi.

„Lokalni mediji su u lošijoj poziciji i kada dođe do tužbi može doći i do zatvaranja medija“, upozorila je ona.

„Dvostruki aršini“ i zloupotreba prava na tužbu

Advokat NDNV-a Veljko Milić objasnio je da su SLAPP tužbe specifične po tome što ih pokreću moćni pojedinci ili institucije sa ciljem zastrašivanja medija.

„Oni pokreću po 10 postupaka i ne predstavlja im problem da izgube svih 10 tužbi“, rekao je Milić, navodeći primer advokata koji je podneo osam tužbi protiv jednog medija jer je izveštavao o njegovom privođenju.

Dodao je da domaći pravosudni sistem ne prepoznaje termin SLAPP, ali da postoji mogućnost primene mehanizma zabrane zloupotrebe prava na tužbu. „Nažalost, ovaj mehanizam nije razrađen i sudije ga ne primenjuju. U svojoj praksi nisam video da je neko to učinio“, kazao je Milić.

Ukazao je i na dvostruke aršine u primeni zakona: „Provladini tabloidi svakodnevno šire paniku, ali nikad niko nije odgovarao. To pokazuje da pravila ne važe jednako za sve.“

Milić je dodao da bi u pojedinim slučajevima više istovetnih tužbi moglo biti spojeno u jedan postupak kako bi se smanjio pritisak na medije, ali da to zavisi od konkretnog slučaja i odluke suda.

Analize i nedostatak klasifikacije SLAPP slučajeva

Prema rečima Damjana Mileusnića iz organizacije Partneri Srbija, u domaćoj sudskoj praksi ne postoji klasifikacija slučajeva prema SLAPP-u jer taj termin nije pravno definisan.

„Mi smo analizirali sudske presude, ali nismo mogli da tražimo od suda da nam dostavi one koje su SLAPP, jer nema takve klasifikacije. Informacije smo dobijali preko organizacija koje su tužene“, objasnio je Mileusnić.

Analiza Partnera Srbija pokazala je da se sporovi najčešće pokreću zbog navodne povrede časti i ugleda, naknade štete, drskog postupanja ili uvrede.

„Sudije ne mogu da razmatraju prigovor o SLAPP-u, jer prema domaćem zakonu svako ima pravo da tuži. Međutim, neki su prihvatali prigovor u vezi sa slobodom izražavanja“, rekao je Mileusnić.

Posledice po medije i javnost

Govornici su upozorili da SLAPP tužbe ne ugrožavaju samo novinare, već i građane.

„KRIK ima suđenje bar jednom mesečno, oni se bave time i to ih iscrpljuje psihološki i finansijski“, rekla je Marija Babić. „In medija je bila ugrožena i posle prve presude. Da nije bilo solidarnosti, pitanje je kako bi opstali.“

„Pritisci na medije imaju posledice i po građane, jer kada novinari ne mogu da informišu javnost, građani ne mogu da donose informisane odluke i da formiraju kritičko mišljenje“, naglasila je Babić.

Veljko Milić je dodao da su krivične tužbe posebno opasne jer tuženi novinari moraju da prisustvuju svakom ročištu, što im otežava svakodnevni rad, te da su najčešće tuženi upravo oni novinari koji poštuju Kodeks novinara Srbije.

Potreba za zaštitom, a ne novim ograničenjima

Kada je reč o mogućnosti zakonskog definisanja SLAPP tužbi, Babić smatra da bi u trenutnom političkom i pravosudnom kontekstu to bilo rizično.

„To bi moglo otvoriti prostor za dodatna ograničenja. Primer su i novi predlozi izmena Krivičnog zakonika koje umanjuju slobodu izražavanja i slobodu medija“, rekla je ona.

Govornici su zaključili da, iako novinari ne mogu mnogo da urade u prevenciji SLAPP-a, izuzetno je važno da o njima izveštavaju i informišu javnost — jer je upravo javnost najbolja zaštita od zloupotreba.

Izvor: NUNS