Srbija ide ka izborima bez REM-a i sa sve manje profesionalnih medija

Dok je trajala tribina, nasuprot prostorija Storytellera, članovi i pristalice Srpske napredne stranke postavile su promotivni štand. Odbili su poziv da prisustvuju tribini i učestvuju u dijalogu.

A bila je to prilika i da čuju kako je u Srbiji pre godinu i po dana istekao mandat članovima Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM). Od tada ne funkcioniše institucija koja bi trebalo da kontroliše rad medija, izdaje im dozvole za emitovanje, izriče opomene, pokreće prekršajne postupke i uopšte štiti interes publike. 

Umesto toga pojedini mediji sa nacionalnom frekvencijom neometano šire govor mržnje i neprikrivenu propagandu, a u emisijama prostor daju osuđenim ratnim zločincima, pokazuje najnoviji monitornih govora mržnje u medijima koji je radio Institut za medije i različitosti – Zapadni Balkan Na sve to nema ko da reaguje i primeni pravne mehanizme, baš kao ni na nedavno brutalno fizičko nasilje u rijaliti programu televizije Pink.

Ni ranije REM nije radio svoj posao, kaže Maja Stojanović, izvršna direktora organizacije Građanske inicijative. Međutim, bar je postojala institucija koja se mogla smatrati odgovornom za stanje u medijima, dodaje ona. 

„Dok je ovaj režim na vlasti mislim da ne možemo dobiti funkcionalan REM. Jedini način je da vlast bude ucenjena procesom evropskih integracija, pa tako vide svoj interes da izgrade neko funkcionalno telo. Opet bi bilo pitanje koliko bi moglo da funkcioniše u ovom sistemu” – navodi Maja Stojanović. 

Jesenas nije uspeo pokušaj vlasti da na nezakonit način, uz pomoć pojedinih manjinskih nacionalnih saveta, obezbedi većinu u Savetu REM-a. Još nema novih najava da će se formiranje ovog tela ponovo naći na dnevnom redu. O izborima se uveliko priča, kada će da budu nije poznato, ali se postavlja pitanje kako će da predizborna kampanja ako nema tela koje bi trebalo da je prati i kontroliše. Maja Stojanović smatra da bi fomiranje REM-a trebalo da bude obavezan zahtev pred izbore, ali on nema kome da se uputi. 

„Mi imamo režim kojem je jedini cilj da ostane na vlasti. Nije im cilj boljitak društva niti bilo kakva društvena reforma. Sada je najvažnija stvar da prežive profesionalni mediji koji postoje i da se oni podrže. A onda da ti mediji i društvo pronađu kanale za komunikaciju i da zajedničkim delovanjem dopru do što većeg broja ljudi” – smatra Stojanović. 

Ona smatra da će opstanak medija zavisiti i od toga u kojoj meri se njihovo ime i rad može povezivati sa proverenim informacijama. Kada ne postoji telo koje je kontrolni mehanizam, onda rad medija zavisi isključivo od lične odluke da li će poštovati novinarske standarde. Stojanović kaže da takvo stanje odgovara vlasti i zato crpi i vreme i energiju svih onih kojma je stalo da u Srbiji postoji telo koje će kontrolisati medije. 

„Kada je u pitanju izbor članova za Savet REM-a, to im je bila taktika od početka. Njima je najvažnije da ljudi odustanu od borbe i to im je strategija ne samo za medije već i za sve ostalo. Kada vide da su ljudi zainteresovani za neku temu oni to razvlače, jer su vreme i cinizam na njihovoj strani” – kaže Maja Stojanović. 

Društvo ne razume ulogu i značaj medija 

Neizvesna situacija u kojoj se nalaze mediji Junajted grupe, posebno N1 i Nova S, dodatno otežava dolazak do tačnih vesti. Ukoliko promene menadžmenta u ovim medijima budu značile i promenu načina rada, jedni čuvari profesionalnog izveštavanja ostaće lokalni mediji kojih nema mnogo i rade u veoma teškim uslovima, kažeJelena Kleut, donedavno vanredna profesorka na Filozofskom fakulteta u Novom Sadu. 

„Na prethodnim lokalnim izborima se pokazalo da su pojedini lokalni mediji izrazito posvećeni i hrabri, pa verujem da će oni biti ključni prenosnici informacija” – navodi Kleut.  

Ona smatra da u društvu postoji nerazumevanje uloge i značaja medija. Profesionalno novinarstvo je ono koje ne pripada nikome i ne zagovara ničije stavove. Na to društvo često zaboravlja i misli da može uređivati medije očekujući od njih da građansko nezadovoljstvo i gnev pretoče u svoje programe, ističe Jelena Kleut. Zauzvrat često ostane nemo kada je potrebno podržati medije ili instistirati na odgovornosti u aferama koje medij otkriju. 

„Kada novinari dođu do velikih priča i informacija, društvo bi trebalo da od odgovornih zahteva da adekvatno postupi, ali društvo često ostane po strani. Takav odnos kod novinara i novinarki stvara osećaj da rade uzalud, jer utroše veliki trud i vreme da bi nešto otkrili, a onda se građani nedovoljno angažuju” – kaže Jelena Kleut. 

Kada god da se desi promena vlasti u Srbiji, nakon toga biće potrebno mnogo vremena da bi se ponovo izgradile sve one institucije koje nisu funkcionisale. To će podrazumevati i obrazovanje kako bi građani i građanke bolje shvatili ulogu medija od kojih ne treba očekivati da podržavaju lične i individualne stavove, ističe Kleut. 

„Naravno i novinari su podložni kritici, kao i svi ljudi u javnoj sferi, ali ne mora se negodovati zbog svakog gosta koji vam se ne sviđa ili zbog svakog naslova koji odstupa od onoga što je vaš stav” – zaključuje Jelena Kleut.

Izvor: Storyteller