U medijima intenzivno zastupljen govor mržnje: Kako to odgovara vlastima i zašto prolazi nekažnjeno?

Sagovornici Danasa ocenjuju da vlast sistematski koristi govor mržnje za obračun sa protivnicima, da se time normalizuje i fizičko nasilje, dok regulatorna tela praktično ne postoje.

U istraživanju se navodi i da je govor mržnje u Srbiji znatno intenziviran nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu. Glavni izvori su mediji (41,5 odsto), te političari i javni zvaničnici (21,5 odsto).

Posebno su problematični tabloidi i televizije sa nacionalnim frekvencijama, koji, kako se navodi, „pojačavaju polarizujuće poruke“.

„Govor mržnje je potpuno nedopustiv. Nažalost, kod nas je veoma rasprostranjen, a biznis modeli brojnih medija zasnovani su upravo na njegovom korišćenju. Vlast to svesno podstiče. To je svojevrsni „udruženi zločinački poduhvat“ u širenju govora mržnje kao političkog sredstva, koji služi kao opravdanje za pretnje i nasilje kojima su izloženi novinarke i novinari, aktivisti, studenti, žene, pripadnici manjina“, kaže za Danas Veran Matić predsednik Upravnog odbora Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM).

On naglaša va za prvih sedam meseci ove godine u Srbiji imamo više pretnji i napada na novinare nego tokom čitave prethodne godine.

„Posebno zabrinjava to što u poslednjih godinu i po dana beležimo veći broj pretnji i napada na novinarke, po prvi put u tolikom obimu. Postoji jasna korelacija između govora mržnje zabeleženog u ovom istraživanju i porasta pretnji i nasilja“, kaže Matić.

Matić ističe da su određeni novinari i mediji posebno izloženi govoru mržnje, zbog čega su češće meta pretnji i napada. Govor mržnje je često višeslojan, a ugrožavanje bezbednosti dolazi sa više strana – od izvršne vlasti i pravosuđa do organizovanih nasilnika.

„Pored stalne izloženosti fizičkom nasilju, govor mržnje ima ozbiljne posledice i po mentalno zdravlje. Kada ste dugotrajno izloženi ovakvim pritiscima, nije čudno što pojedina istraživanja pokazuju da je više od 30 odsto novinarki i novinara u stanju koje zahteva hitnu profesionalnu zdravstvenu podršku“, ističe Matić.

Rade Veljanovski, profesor Fakulteta političkih nauka u penziji, objašnjava da televizije sa nacionalnim pokrivanjem imaju znatno veći uticaj na javnost u odnosu na lokalne ili regionalne programe.

Kako navodi, bez obzira na vrstu medija, bilo da je u pitanju radio, lokalna televizija ili nacionalna mreža, sadržaji koji šire govor mržnje ne bi smeli da se emituju.

„Dakle, one imaju veliki. uticaj. Međutim, mi u ovom trenutku nemamo organ koji bi na to trebalo da reaguje, a to je pre svega Savet REM-a. Dakle, to je isključivo u njegovoj nadležnosti. Ali opet, s druge strane, to je ono što kažem da vlast generiše takvu situaciju, jer u rukama vlasti je i izbor Saveta REM-a i aktiviranje tog organa koji bi trebalo nezavisno da nadzire rad elektronskih medija“, kaže Veljanovski.

Veljanovski ističe da vlasti odgovara odsustvo nezavisnog nadzornog tela, pa se proces izbora članova Saveta REM-a ne završava, a prethodna dva pokušaja sprovedeni su na neprincipijelan i nezakonit način.

„Tako da to jeste dokaz naše ukupne pravne i moralne posrnulosti i u ovom trenutku možemo to samo da posmatramo, da registrujemo, da protiv toga protestujemo, ali se ništa neće promeniti, nažalost, dok se ne promeni vlast“, kaže Veljanovski.

On objašnjava i da po zakonu Savet REM-a ima nekoliko nivoa sankcija koje može izreći.

„Druga sankcija je javna opomena, treća sankcija je mogućnost da se nekome zabrani da emituje deo programa na određeno vreme, četvrta sankcija je privremeno oduzimanje dozvole za kompletno emitovanje takođe u određenom periodu, najviše do mesec dana. I tek peta sankcija je da se uzme dozvola za emitovanje programa“, objašnjava Veljanovski.

On dodaje, da budući da se ni najmanje sankcije retko primenjuju, televizije funkcionišu bez ograničenja i postupaju kako žele, ignorišući formalne pravne okvire.

„Jer da je Savet REM-a postojao, primenjivao te sankcije, onda bi neko ko dobije prvu opomenu, upozorenje ili javnu opomenu i tako dalje, razmislio da li će da nastavi dalje“,  kaže Veljanovski.

Prema podacima istraživanja Instituta za medije i različitosti – Zapadni Balkan žene i dalje prednjače kao mete govora mržnje, a novinarka Vremena Jovana Gligorijević kaže da je to zbog toga jer se njihov pol često kombinuje sa profesijom ili društvenom ulogom.

„Kada su žene u pitanju uvek je tu višestruka izloženost diskriminaciji i negativnim društvenim pojavama jer ako nabrojimo i druge kategorije koje su, pre svega, u tabloidima, tu mislim i na televizije, izložene govoru mržnje, dakle studenti, advokati, političari, pa sad dodajte studentkinje, političarke, aktivistkinje, uvek će biti po oba osnova: po tome čime se bave, plus to što su žene“, smatra Gligorijević.

Ona ističe da atmosfera mržnje, odgovara vlastima, jer već godinama svesno podstiču govor mržnje kao sredstvo kontrole i pritiska, dok se poslednjih godina intenzitet tog pritiska dodatno povećao kroz gušenje medijskih sloboda i hajke na političke protivnike.

„Režim koristi govor mržnje kako bi, usmeravajući ga na određene osobe, putem svojih prorežimskih medija, javnosti poručio da je u redu mrzeti te ljude. Prema toj logici, onoga koga je „dozvoljeno“ mrzeti, „dozvoljeno“ je i hapsiti, tući, vezivati u bukagije i držati u pritvoru među stenama, da spava na podu. Time se normalizuje potpuno nehuman i dehumanizujući odnos prema političkim protivnicima, pre svega studentima i studentkinjama“, naglašava Gligorijević.

Slobodan Cvejić, potpredsednik i poslanik Srbija centra (SRCE), ističe da je govor mržnje u Srbiji postao uobičajen alat SNS politike i ključni faktor polarizacije društva.

Navodi i da zbog svoje učestalosti u medijima naklonjenim vlasti, takav govor je praktično normalizovan i integrisan u političku kulturu, što, kako kaže, olakšava prelazak od reči ka delima i doprinosi rastu fizičkog nasilja.

„Sada smo u fazi normalizacije fizičkog nasilja, to je posredno i predsesnik Vučić radio i u govoru u UN ističući da protesta i nasilja ima svuda u svetu. Stoga je, valjda, normalno da Milan Radojičić najavljuje građanima koji protestuju u Kosjeriću da će im doći na vrata porodičnog doma sa svojim batinašima“, kaže Cvejić.

Prema Cvejićevom mišljenju, studenti su se ubrzo profilisali kao značajan izazov za vlast, naročito nakon što su organizovali pešačku turneju širom Srbije i uspeli da mobilizuju veliki broj građana na proteste.

„A druga grupa opasna po vlast su novinari nezavisnih medija koji omogućuju da se slika o korumpiranom režimu i pravednoj borbi građana protiv njega proširi u zemlji, ali i van granica Srbije. Zato su i jedni i drugi ubačeni u Vučićev žrvanj zla“, zaključuje Cvejić.

Izvor: Danas