"Sudija koja tuži": Veran Matić sa suđenja KRIK-u

Od 2021. počele su da se množe presude protiv KRIK-a. Da nije u pitanju samo smena generacija u sudstvu govori činjenica da su osuđujuće presude usmerene protiv određene grupe visokoprofesionalnih medija, koji su snažno međunarodno umreženi i koji se bave najtežim temama, često tabuiziranim u mejnstrim medijima. Kada protiv sebe imate širok dijapazon ličnosti, od šefa BIA, preko moćnih političara, najmoćnijih tajkuna, pa sve do optuženih za teška krivična dela, jasno je da je u pitanju plan za uništenje.

Ni to očigledno nije bilo dovoljno. Krik je tužila i sudija Apelacionog suda Dušanka Đorđević, zajedno sa suprugom advokatom Aleksandrom Đorđevićem. I to i krivično, tražeći nezabeležene kazne od 10 meseci zatvora i po dve godine zabrane rada u novinarstvu za glavnog urednika Stevana Dojčinovića i novinarku Bojanu Pavlović. 

U parničnom postupku se traži i naknada štete za pretrpljene duševne boli u iznosu od 760.000 dinara. Na današnjem ročištu o pretrpljenim duševnim bolovima i tužbi izjasnila se sudija Đorđević, a iskaz supruga Aleksandra biće nastavljen na narednom ročištu koje je zakazano za novembar mesec. 

Da podsetimo: Mreža za istraživanje korupcije i kriminala KRIK, po uzoru na brojne primere iz sveta, formirala je bazu imovine političara, pa potom i bazu imovine sudija u okviru portala „Prosudi ko sudi“, koji obuhvata podatke iz javno dostupnih izvora ili izvora samih sudija. Do sada se nije dogodilo da redakcija KRIK-a bude tužena zbog objavljivanja podataka u ovim bazama, upravo zbog toga što su ti podaci javno dostupni, na portalu katastra na primer. 

Sudija Đorđević ne osporava da su to javno dostupni podaci ali osporava pravo da se oni koriste. 

U svom iskazu pred sudijom Snežanom Mladenović Vajdić, koja je sa autoritetom vodila današnju raspravu, sudija Đorđević je uglavnom „učitavala“ inkriminacije. 

Govorila je da je pre objavljivanja podataka i teksta o njoj dobila pitanja iz redakcije koja su po njoj bila maliciozna i da je iz njih „proizilazio kontekst da sam ja svojim nezakonitim radom stekla priličnu imovinu“. Ni u jednom delu teksta i podataka iz baze ne može se naslutiti taj kontekst. Na pitanje advokatice tuženih Krune Savović da navede konkretno koje je to pitanje bilo maliciozno i stvaralo kontekst koji je opisala, sudija Đorđević nije mogla to da uradi već je rekla da su sva pitanja takva. Ovo je izuzetno važno jer se redakcija KRIK-a obratila sudiji profesionalno intoniranim pitanjima vodeći računa o poštovanju dužne novinarske pažnje. Kada se pogleda baza sudija videće se da su pojedine sudije označene crvenim i žutim zastavicama kojima se čitaocima „ukazuje na određene nepravilnosti, kontroverze i probleme koje su otkrili u vezi sa radom pojedinih sudija…“ Pored imena sudije Dušanke Đorđević nema ni jedne zastavice, što jasno govori o samoviktimizaciji, jer KRIK o njoj ne govori na način kako ona želi da prikaže. 

Na direktno pitanje postupajućeg sudije čega se konkretno uplašila jer u tužbi pominje strah i naknadu štete, sudija je Đorđević je rekla da pretragom saznala ko je Stevan Dojčinović, i da „se on sam hvali“ da su mu Rusija i Ujedinjeni Arapski Emirati zabranili ulazak u zemlju jer je bezbednosni rizik“.  To je povezala sa činjenicom da je ona sudija Apelacionog suda i Posebnog odeljenja za organizovani kriminal, što samo po sebi nosi pojačani bezbednosni rizik. I da se sa objavljenim podacima u dva klika mišem može otkriti tačna adresa prebivališta. I da je dete posle ovog članka dobilo „gotovo celodnevnu pratnju“ koju su kao porodica organizovali. I da ima strah kada se zna šta se sve događa, otmice dece, iznude … I da u ulici viđa ljude koje ranije nije viđala. Na pitanje da li je sve ovo prijavila policiji, odgovorila je: „Nismo prijavili policiji jer iz svog posla znam da policija reaguje tek kada se nešto desi.“ 

Na svakom ročištu advokati tužilaca nude sudiji da im demonstriraju kako sa „dva klika mišem“ može da se otkrije prebivalište sudije i supruga na osnovu podataka koje je objavio KRIK, ali se izostavlja da su oni verno preneti sa portala katastra, dakle, ako postoji ta mogućnost svemoguća „dva klika mišem“ onda je to vezano za podatke objavljene u okviru relevantne državne institucije. 

Na pitanje postupajuće sudije kako definiše kontekst u kojem se oseća ugroženo, sudija koja tuži je navela da je samo ime sajta, odnosno medija „Borba protiv korupcije i kriminala“ dovoljno, dodavši da „ako se moje ime nađe ispod imena sajta, jer su dovedeni u vezu moji podaci sa presudama u pojedinim postupcima u kojima sam učestovala kao član veća, pa se dovodi u vezu sa mojom imovinom i onda stavlja pod naslov ’Prosudi ko sudi’. Po meni je to negativan kontekst.“ Na pitanje svog advokata da li misli da postoji javni interes da se objave podaci odgovara da „ne smatra da javni interes može biti iznad prava na privatnost.“ Ako „sudija koja tuži“ u svojim odlukama i presudama koristi ovo načelo prednosti privatnosti, privatnog interesa u odnosu na javni interes, tim gore po javni interes i pravnu državu. 

Na pitanje advokatice tuženih da li je posle objavljivanja podataka poslala redakciji demanti, odgovorila je da nije jer „sam ih upozorila unapred koje posledice će imati ukoliko objave.“ Tačnost činjenica dakle nije bitna, već kontekst kako ga moćna sudija tumači. 

Advokatica tuženih navela je „da su u iskazu iznete neistinite informacije, što se može utvrditi uvidom u odgovoru na tužbu. Jedna od neistina je da se Stevan Dojčinović hvali na sajtu KRIK-a činjenicom da mu je zabranjen ulazak u Rusiju i Ujedinjene Arapske Emirate. Netačno je i navedeno ime portala, jer se sajt ne zove ’Borba protiv krimnala i korupcije’, već je u pitanju ’Mreža za istraživanje kriminala i korupcije’ i da se ne može tumačiti na način kako je tužilja to uradila.“

Da biste ispred sudnice mogli da snimate i fotografišete, potrebno je da se akreditujete kod PR službe suda, što smo uradili koleginica Isidora Martać i ja. Neposredno pre ulaska u sudnici, pripadnik sudske straže nas je upozorio da obavimo snimanja pre nego što se pojave tužitelji jer oni ne žele da budu fotografisani. Ovo je još jedan udar na slobodu informisanja. 

Svoj iskaz na ovom ročištu počeo je da daje i Aleksandar Đorđević, suprug i advokat, navodeći da je advokat 40 godina (obzirom da je rođen 1970. advokaturom se „bavi“ od svoje 15. godine), „pa sam stekao nešto u životu, doktor pravnih nauka.“ I on je, na pitanje kako mu se pojavio strah, ponovio istu priču da je video na internetu da je Dojčinoviću zabranjen ulazak u Rusiju i UAE. Naveo je i da mu se ni jedan novinar nije obratio sa pitanjima, da nije javna ličnost i da „nema razloga da bude targetiran u medijima“. Naglasio je i da je „njegova  i imovina supruge strogo podeljena pravno i poreski.“ Na pitanje da li su tačni objavljeni podaci, odgovorio je da jedan podatak nije tačan da ima imovinu u Nišu, jer su tu imovinu nasledila on i brat, ali su se pojavili ljudi koji su tvrdili da su je kupili od oca i tetki, te su oni to posle provere i potvrdili.“ Na pitanje da li je to promenjeno u evidenciji katastra, odgovorio je da je to na onima koji su kupili. (I ovaj podatak je u bazi „Presudi ko sudi“ verno prenet iz evidencije katastra). 

Tvrdio je da se u KRIK-ovoj bazi ne pravi razlika između nasleđene i stečene imovine, napominjući „kako možete da nas optužite za korupciju za nasleđenu imovinu?“ Ponovo učitavanje nečega što nije rečeno nigde u bazi. 

I Aleksandar Đorđević je pominjao „dva klika“ kao krunski dokaz. Naveo je i da svako pisanje Krika posle svakog ročišta „pojačava osećaj da nas satanizuju, viktimizuju, ali izdržaćemo.“ Davanje iskaza advokata Đorđevića nastaviće se na sledećem ročištu zakazanom za novembar ove godine.

Za vreme suđenja, tužitelji sudija i advokat pominjali su 42. član Ustava, 73. član Zakona o sprečavanju korupcije, 146. član Krivičnog zakonika.  Suđenju su prisustvovali kao posmatrači predstavnici OEBSa, Civil Rights Defenders i Ambasade Nemačke.

ANEM-ov projekat "Sistem prevencije nasilja i zaštite novinara", između ostalog, bavi se i SLAPP tužbama kao novim vidom nasilja i prema novinarima i prema javnosti, sprečavajući jedne da obaveste druge o ugrožavanjima javnog interesa od strane javnih funkcionera i sa njima povezanih ljudi. Projekat sprovodi ANEM sa partnerima Insajder TV-om i Centrom za razvoj lokalnih medija, uz podršku Evropske Unije, Norveške vlade i Balkanskog fonda za demokratiju.