Kako su skupštinskom magijom broj 3 pretvorili u 12, a neovlašćene predlagače u ovlašćene glasače

Otvorenim pismom Narodnoj skupštini prekjuče je 12 kandidatkinja i kandidata za Savet Regulatornog tela za elektronske medije (REM) tražilo da se proces vrati u zakonske okvire, apelujući na to da dodavanje ovlašćenih predlagača u kategoriji nacionalnih manjina nema zakonsko uporište. 

Novo odstupanje od zakona u ovom procesu, naime, dovelo je do toga da među kandidatima ostane Ištvan Bodžoni. Ovo može biti presudan momenat kada je u pitanju regulacija elektronskih medija u Srbiji, pošto je izbor mađarskog kandidata izuzetno važan za nastavak kontrole REM-a od strane vlasti. Od devet članova ovog tela trenutno vlast nema uticaja na četvoro. 

Nakon završenog usaglašavanja saveta nacionalnih manjina, institucijama su se obratili i Bošnjačko nacionalno vijeće, nevladine i medijske organizacije, ali i „Koordinacija nacionalnih saveta nacionalnih manjina“, neformalno telo koje je naprasno postalo važan učesnik procesa – presuđujući o tome ko će u njemu ostati. 

Sagovornici Cenzolovke ističu da Koordinacija nije pravni subjekt i da ne može da bude predlagač. Zakon o elektronskim medijima je jasan, kao i javni poziv koji je ovlašćenim predlagačima poslao Odbor za kulturu i informisanje – pravo glasa imaju ovlašćeni predlagači, što Koordinacija nije. 

Nema, međutim, ni zakonske procedure koja predviđa žalbe na ishod glasanja, na koje je Koordinacija presudno uticala, i sada je sve prepušteno volji onih koji odlučuju.

12 pobunjenih

„Poštovanje zakona nije formalnost — to je temelj poverenja građana u institucije“, naveli su uotvorenom pismu, koje je objavila Cenzolovka,kandidati i kandidatkinje za Savet Regulatnog tela za elektronske medije upućenom Narodnoj skupštini, u kom zahtevaju da se svi glasovi i listići koje su potpisali nacionalni saveti koji nisu bili ovlašćeni predlagači proglase nevažećim. 

Kako navode u pismu, Savet REM-a je telo koje mora da brani zakonitost i integritet medijske scene, a njih dvanaestoro ne želi da ćuti pred „očiglednim kršenjem propisa u postupku njegovog izbora”.

Postupak usaglašavanja ovlašćenih predlagača u devet kategorija za po dva kandidata, među kojima će se birati oni koji će ući u Savet REM-a, završio se početkom prethodne nedelje. 

Usaglašavanje u kategoriji „nacionalnih saveta nacionalnih manjina” vratilo je proces u surovu realnost. Do tada, pod pritiskom OEBS-a, stranih diplomata i domaće javnosti, delovalo je kao da se vraća na put zakona, jer su bile otklonjene brojne neregularnosti u vezi sa predlagačima i kandidatima. 

To je dovelo i do toga da u četiri od devet kategorija budu izabrani kandidati na koje vlast nema uticaja, što je glasanje u kategoriji saveta nacionalnih manjina učinilo posebno zanimljivim. 

Vlast očigledno nije htela iznenađenja i da nema kontrolu nad pet od devet članova Saveta REM-a, pa se na glasanju nacionalnih saveta pojavilo devet neovlašćenih predlagača u ovoj kategoriji, koji su doveli do toga da kandidat mađarske nacionalne manjine Ištvan Bodžoni uđe u skupštinsku proceduru. Da se to nije dogodilo, poslanici bi birali između albanske kandidatkinje i bošnjačkog kandidata.

Nijedan od tih devet saveta, naime, tokom prethodnog procesa izbora nije predložio svog kandidata za Savet REM-a, što ih diskredituje kao glasače. To su uradili samo saveti albanske, bošnjačke i mađarske manjine. 

Ovaj način izbora je doveo do toga da Hrvatsko nacionalno vijeće povuče svoj glas tokom usaglašavanja, kako Cenzolovka saznaje iz pouzdanih izvora. O tome je HNV obavestio Skupštinu Srbije, OEBS i evropsku delegaciju u Srbiji. Prema našim izvorima, HNV je procenio da oni na usaglašavanju nisu imali prava da glasaju, zato što nikog nisu predložili. 

Naši izvori tvrde da je cela procedura bila neprecizno definisana, da Koordinaciono telo nijednim zakonom nije definisano, te da su neki nacionalni saveti došli u Skupštinu na usaglašavanje misleći da će biti samo posmatrači. 

Na prethodnim izborima kandidata za Savet REM-a nacionalne manjine su unapred dogovarale dva kandidata i nije bilo glasanja. Ovog puta je, međutim, Albanski nacionalni savet dodao svog trećeg kandidata, na šta ima pravo. Ali tada se pojavila i potreba za tim da tri ovlašćena predlagača glasaju.

Šta se dogodilo?

U dokumentu koji je objavljen 14. oktobra na sajtu Narodne skupštine u listi organizacija koji se smatraju jedinstvenim ovlašćenim predlagačem u kategoriji „nacionalni saveti nacionalnih manjina”, nalaze se: Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine (kandidat Ištvan Bodžoni), Bošnjačko nacionalno vijeće (kandidat Muhedin Fijuljanin) i Nacionalni savet albanske nacionalne manjine (kandidatkinja Ljumturije Ameti). 

Isti podaci nalaze se i u pozivu koji je stigao ovlašćenim predlagačima iz mađarskog saveta i bošnjačkog veća, ali ne i predstavnicima albanske nacionalne manjine, kako su rekli za Cenzolovku. 

U pozivu je istaknuto „da se odredi po jedan od predstavnika za svakog od navedena tri ovlašćena predlagača”. Dakle, vredi ponoviti – TRI ovlašćena predlagača. 

Poziv na usaglašavanje u kome se saveti pozivaju da odrede po jednog predstavnika za tri ovlašćena predlagača. Glasalo je 12

Broj 3 se na usaglašavanju skupštinskom magijom pretvorio u 12 predstavnika nacionalnih manjina. 

Bošnjačko nacionalno vijeće glasalo je za svog i albanskog kandidata, Nacionalni savet albanske nacionalne manjine za svog i bošnjačkog, a Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine – za svog i bošnjačkog.

Ishod tog glasanja poslao bi u dalju skupštinsku proceduru sa dva glasa bošnjačkog i albanskog predstavnika, odnosno Fijuljanina i Ameti, a sa jednim glasom ne bi prošao dalje mađarski kandidat Bodžoni. 

Međutim, sa dodatnih devet glasova neovlašćenih predlagača, rezultat je sledeći: Muhedin Fijuljanin ima svih 12, a Ištvan Bodžoni 10 glasova. Ameti je dobila dva glasa.

Aljbin Alili iz Nacionalnog saveta albanske nacionalne manjine za Cenzolovku kaže da su oni još na sastanku u Skupštini insistirali da se broje glasovi samo ovlašćenih predlagača.

„Za nas je to neprihvatljivo. Ne mogu da budu tri ovlašćena predlagača a da glasa 12 ljudi. Ako se računaju samo ovlašćeni predlagači, mi imamo dva legitimna glasa, Bošnjaci imaju tri, a Mađari jedan. U tom slučaju naš kandidat treba da bude u daljoj proceduri za REM”, kaže Alili.

ZAHTEV ZA PONIŠTAVANJE GLASOVA NEOVLAŠĆENIH

Dan nakon što je u devet kategorija završeno usaglašavanje ili glasanje o dva kandidata, među kojima će Skupština birati ko ulazi u Savet Regulatornog tela za elektronske medije (REM), na adrese Odbora za kulturu i informisanje i Narodne skupštine upućeni su zahtevi da se u kategoriji nacionalnih saveta nacionalnih manjina objave tačni rezultati glasanja. 

Predsednici Odbora Neveni Đurić zahtev je uputilo Bošnjačko nacionalno vijeće, tražeći da se ponište nevažeći listići i da objavi tačne rezultate glasanja na osnovu tri legitimna ovlašćena predlagača u kategoriji nacionalnih saveta nacionalnih manjina. 

Istog dana, nevladine i medijske organizacije uputile su javni i formalni zahtev Narodnoj skupštini i Odboru za kulturu i informisanje zbog kršenja Zakona o elektronskim medijima u postupku izbora članova Saveta REM-a, kako navode „radnjama i odlukama Stručne službe Narodne skupštine”. 

„Uprkos izveštaju Odbora za kulturu i informisanje, objavljenom 14. oktobra 2025. godine, u kojem je utvrđena lista ovlašćenih predlagača i kandidata/kandidatkinja, Stručna služba je omogućila prisustvo i glasanje predstavnika/predstavnica devet nacionalnih saveta koji nemaju utvrđen status ovlašćenih predlagača. Time je došlo do direktnog kršenja člana 13 Zakona o elektronskim medijima, koji propisuje da pravo glasa imaju isključivo ovlašćeni predlagači koji su učestvovali u procesu nominovanja kandidata/kandidatkinja”, navodi se u saopštenju.

Ove organizacije zahtevaju da se utvrdi koji su punovažni glasački listići na osnovu potpisa na glasačkim listićima koji su zahtevani prilikom glasanja, da se naloži poništavanje svih nevažećih listića u kategoriji nacionalnih saveta nacionalnih manjina i da se u zapisniku sa glasanja objave rezultati glasanja na osnovu glasova tri legitimna ovlašćena predlagača — Bošnjačkog nacionalnog vijeća, Albanskog nacionalnog saveta i Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine.

Kako je došlo do toga da neovlašćeni dođu na sastanak?

U izveštaju Odbora za kulturu i informisanje od 14. oktobra, na listi organizacija koje se smatraju ovlašćenim predlagačima u kategoriji Nacionalnih saveta nacionalnih manjina nalaze se: Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine, Bošnjačko nacionalno vijeće u Republici Srbiji i Nacionalni savet albanske nacionalne manjine. Prva dva saveta nalaze se u zagradi, a ispred njih je napisano “Koordinacija nacionalnih saveta nacionalnih manjina”. 

U neažuriranoj dokumentaciji ovlašćenih predlagača i predloženih kandidata za izbor članova Saveta REM-a, u kojoj se nalaze predlagači i kandidati za koje se nakon izveštaja od 14. oktobra utvrdilo da ne ispunjavaju zakonske uslove, može se naći i dokument u kome Koordinacija nacionalnih saveta nacionalnih manjina obaveštava Skupštinu da nacionalni saveti mađarske i bošnjačke manjine predlažu svoje kandidate. Nezavisno od njih, Nacionalni savet albanske nacionalne manjine predložio je svoju kandidatkinju.

Maja Stojanović, izvršna direktorka Građanskih inicijativa, za Cenzolovku kaže da je nekoliko puta poslat prigovor i da su ovlašćeni predlagači samo nacionalni saveti.

„Zna se ko je predlagač. Da bi ušli u proces, morali su pojedinačno svih 12 da predlože kandidate. Zna se koji se papiri računaju i šta je potrebno po zakonu da se podnese”, kaže Stojanović. 

Građanske inicijative, navodi ona, imaju mrežu od 500 članova, ali kada bi u ime mreže poslali predlog, ne bi bilo dozvoljeno da svih 500 članova glasaju.

Prema njoj, Koordinacija nacionalnih saveta nacionalnih manjina ne može da bude legitiman predlagač.

Koordinacija nacionalnih saveta nacionalnih manjina je neformalno telo, kaže za Cenzolovku Mirza Hajdinović iz Bošnjačkog nacionalnog vijeća. 

„Koordinacija kao telo zakonom nigde nije definisana. Ni Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, krovni zakon koji reguliše naš rad, ne prepoznaje koordinaciju, kao ni Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina. A da ne govorim o Zakonu o elektronskim medijima”, objašnjava Hajdinović i navodi da su saveti sami dali ime „koordinacija“ skupu na kome se predsednici nacionalnih saveta sastaju da razgovaraju o temama koje su njima bitne.

I Aljbin Alili, predstavnik Nacionalnog saveta albanske nacionalne manjine, kaže isto.

„Koordinacija je neformalna grupa predstavnika svih nacionalnih manjina. U zakonu lepo piše ko su ovlašćeni predlagači, a to su nacionalni saveti nacionalnih manjina”, kaže Alili za Cenzolovku.

„Mi kao Nacionalni savet albanske nacionalne manjine nismo primili putem mejla poziv za sastanak. Poslali su ga našem kandidatu, a ne nama kao predlagaču. Moja je sumnja da su to uradili kako ne bismo poslali nikog da prisustvuje sastanku”, kaže Alili.

Pozivi su predstavnicima ovlašćenih predlagača stigli osam dana pre sastanka u Skupštini. Kako tvrde naši sagovornici, poziv svim ostalima, koji nisu ovlašćeni predlagači, stigao je u ponedeljak, samo dan pre usaglašavanja. 

Poslala ga je predsednica Bunjevačkog nacionalnog saveta, koja je trenutno predsedavajuća Koordinacijom. Ona je mejlom prosledila dopis Odbora i pozvala da se o svom dolasku izjasne na zajedničkoj Viber grupi. 

Predsednica Bunjevačke nacionalne manjine Suzana Kujundžić Ostojić odbila je da odgovori na pitanja Cenzolovke, kao i predstavnik Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine.

Koordinacija je u četvrtak 23. oktobra izašla sa saopštenjem u kojem je pozvala nadležni skupštinski odbor da odbije sve pokušaje onemogućavanja ovlašćenim predlagačima da učestvuju u postupku izbora svoja dva kandidata. 

U saopštenju navode i da je nadležni skupštinski odbor pogrešio u tekstu svog poziva upućenom nacionalnim savetima, u kojem se poziva samo po jedan predstavnik tri predlagača, o čemu su, kako kažu, blagovremeno obavestili stručnu službu Narodne skupštine i nadležnog odbora.

„Na ukazanu kritiku je stručna služba nadležnog skupštinskog odbora poziv putem predsedavajućeg Koordinacije nacionalnih saveta nacionalnih manjina uputila svim nacionalnim savetima nacionalnih manjina”, kaže se u saopštenju i dodaje da su se u kratkom roku odazvali predstavnici 13 nacionalnih manjina, s tim da jedna osoba nije imala ovlašćenje, pa je izuzeta od glasanja. 

„Kao nacionalni saveti nacionalnih manjina koji verujemo u saradnju, u međusobnu podršku i značaj date reči, smatramo da je već po drugi put nesporno dokazana volja većine nacionalnih saveta nacionalnih manjina, da im u procesu izbora člana saveta regulatora kandidati budu Muhedin Fijuljanin i Ištvan Bodžoni, i svaki pokušaj napadanja po raznim iskrivljenim proceduralnim osnovima ove odluke umanjuje ne samo demokratičnost postupka, već i predstavlja veliki udarac na ugled nacionalnih saveta nacionalnih manjina i zajednica koje predstavljaju“, navodi se u saopštenju Koordinacije.

Nisu predviđene žalbe na ishod usaglašavanja

Malo je toga što predlagači mogu da urade ukoliko primete nezakonitosti tokom usaglašavanja. Maja Stojanović iz Građanskih inicijativa kaže da je podnošenje krivične prijave jedino šta može da se uradi.

„Ovo je veoma eklatantno kršenje zakona. Jedino što može da se uradi je da se podnese krivična prijava. Ali krivične prijave su već pisane protiv Skupštine i Odbora i za prošli proces i to se samo gurnulo u fioku, tužilaštvo nije reagovalo”, kaže Stojanović, koja misli da bi u pravnoj državi zbog svega ozbiljno odgovarali.

Ona kaže da jedino na čemu sada može da se insistira je Izveštaj Odbora za kulturu i informisanje, na osnovu koga se veći deo kandidata vratio u proces, jer su neki minimalni standardi ispunjeni.

„Oni sada sami krše taj izveštaj. Tako da ako krše izveštaj oko koga smo se dogovorili, onda mislim da pada odluka da se vratimo u proces”, kaže Stojanović, koja ističe da je rešenje jednostavno – treba samo prebrojati glasove ovlašćenih predlagača.

Na pitanje da li su na samom usaglašavanju mogli da ulože žalbu, naš sagovornik iz Bošnjačkog nacionalnog vijeća Mirza Hajdinović odgovara:

„Kome da podnosimo primedbe? Onima koji su to sve organizovali?”, uzvraća pitanjem Hajdinović uz objašnjenje da je sve ovo „napravila” skupštinska služba.

On navodi da je skupštinska služba spremila glasačke listiće za sve koji su se pojavili, kao i da je pokrila tragove i sve druge pozvala preko Koordinacije. 

„Ne postoji trag da je Skupština slala njima. I oni su na taj način napravili tu jednu prevaru i pozvali su i to samo deo Koordinacije. Bilo je prisutno 12 vijeća, a u Srbiji su registrovana 24, znači 50% je isključeno”, kaže Hajdinović i dodaje da je sve to spremljeno, jer su „videli da su u problemu, pa su problem prebacili na Koordinaciju”.

NOVIJI ZAKON IMA PREDNOST

Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina u članu 20 definiše pravo predlaganja člana Saveta REM-a. U njemu se navodi da su nacionalni saveti dužni da nadležnoj službi Narodne skupštine podnesu obrazložen predlog za dva kandidata.

„Do predloga za dva kandidata nacionalnih saveta dolazi se zajedničkim dogovorom nacionalnih saveta”, navodi se u Zakonu.

Zakon o elektronskim medijima usvojen je 2023. i odnosi se posebno na izbor 

članova Saveta REM-a. Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina je stariji zakon iz 2009. godine i sa izmenama iz 2018. uređuje opšti položaj nacionalnih saveta. 

Na osnovu načela lex posterior derogat legi priori (noviji zakon ima prednost nad starijim) i lex specialis derogat legi generali (poseban zakon ima prednost nad opštim), Zakon o elektronskim medijima ima primat u delu koji se odnosi na izbor članova Saveta REM-a.

Hajdinović ističe da u ovom slučaju i ne može da se primeni Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, jer je na papiru za glasanje u zaglavlju naveden tačan član Zakona o elektronskim medijima.

Na to je sam skrenuo pažnju predstavnicima Evropske unije i OEBS-a koji su posmatrali proces.

„Kad sam dobio listić, ja sam se lijepo okrenuo prema ljudima iz Evropske unije i OEBS-a i rekao da nas u Skupštini varaju i da krše zakon, jer na ovom papiriću nigdje ne piše da se ovo današnje glasanje i ovaj današnji skup održava po Zakonu o nacionalnim vijećima. Po Zakonu o elektronskim medijima oni su jasno u prekršaju, ali su pokušali da to zamagle kroz Koordinaciju”, navodi Hajdinović iz Bošnjačkog nacionalnog vijeća. 

Sagovornik Cenzolovke iz Nacionalnog saveta albanske nacionalne manjine navodi da nikako neće prihvatiti ovakvo kršenje zakona. Aljbin Alili takođe se obratio stranim posmatračima.

„Ja sam se obratio i posmatračima OEBS-a i Evropske unije i rekao je ovo planirana akcija ljudi iz Odbora za kulturu i informisanje Skupštine i Koordinacije”, navodi Alili i dodaje će se obratiti i pismom ambasadama kako bi izvršili pritisak da se poštuje zakon i procedura.

„Ogromno kršenje je to što je dozvoljeno svima da glasaju i to u trenutku kad se usvaja nova rezolucija Evropskog parlamenta koja traži da se na zakonit način izaberu članovi Saveta”, zaključuje Alili.

Na pitanja Cenzolovke o tome kako postupati po pristiglim zahtevima, kako je došlo do toga da Koordinacija nacionalnih saveta nacionalnih manjina bude pozvana i kakve naredne korake propisuju zakonske procedure, koja su adresirana na Odbor za kulturu i informisanje i predsednici Narodne skupštine Srbije nije odgovoreno do objavljivanja ovog teksta.

Izvor: Cenzolovka