Nova senka nad izborom Saveta REM-a: Kovač traži od SNS i SPS da ne izaberu nikog u kategoriji nacionalnih saveta

Godinu dana pošto je 4. novembra 2024. godine istekao mandat Savetu Regulatornog tela za elektronske medije (REM), održao se javni razgovor sa predloženim kandidatima za njegove članove. Simbolično, u maloj sali stare Narodne skupštine Srbije u Ulici kralja Milana, koju koristi Republička izborna komisija.

Odbor za kulturu i informisanje je nakon javnog slušanja u Skupštini Srbije usvojio izveštaj sa listom kandidata za članove novog Saveta REM-a. Skupština bi trebalo da od ovih 18 kandidata (videti u prilogu) izabere devet.

Tu je, međutim, nastao problem o kome se tokom javnog saslušanja najoštrije debatovalo.

Potpredsednica Narodne skupštine i poslanica Saveza vojvođanskih Mađara Elvira Kovač, koja je rekla da Skupština već u petak može da izglasa novi Savet REM-a, tražila je, međutim, da u kategoriji nacionalnih saveta ne izglasaju nijednog kandidata, čime ovaj postupak ponovo ne bi bio sproveden do kraja.

„Zamoliću koalicione partnere, Srpsku naprednu stranku, Socijalističku partiju Srbije i sve ostale – jer ipak će većina da izabere ovaj Savet REM-a – da u osam kategorija glasaju, ali da u devetoj ne glasaju ni za jednog kandidata, da se obnovi ovaj proces i da se 24 nacionalna saveta ponovo izjasne”, rekla je Kovač.

Prema njoj, Odbor za kulturu i informisanje je pod pritiskom OEBS-a doneo odluku o isključenju kandidata Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine Ištvana Bodžonija, koga je, kako je rekla, predložilo 15 nacionalnih saveta. U toj kategoriji su ovlašćeni predlagači izabrali Muhedina Fijuljanina (Bošnjačko nacionalno vijeće) i Ljumturije Ameti (Albanski nacionalni savet).

Drugi kandidat istih tih 15 nacionalnih manjina, prema rečima Elvire Kovač, bio je i Muhedin Fijuljanin.

Bošnjački kandidat se, međutim, oštro usprotivio predlogu Kovač:

„Skupština treba da izabere svih devet kandidata iz svih devet kategorija i da ne isključuje iz samog završetka ovog procesa predstavnike nacionalnih manjina”, rekao je Fijuljanin.

Šta se dogodilo?

Problem je nastao prošle nedelje, tokom usaglašavanja kandidata koje predlažu saveti nacionalnih manjina. Bilo je jasno, i prema zvaničnoj skupštinskoj dokumentaciji i prema pozivu na usaglašavanje koji je poslat savetima, da se ovlašćenim predlagačima u ovoj kategoriji smatraju nacionalni saveti mađarske, albanske i bošnjačke manjine.

Na glasanje su, međutim, došli i predstavnici još devet saveta, članovi neformalnog Koordinacionog tela saveta nacionalnih manjina, koji su izglasali mađarskog i bošnjačkog kandidata.

Civilni sektor je tražio poštovanje zakona, kao i 12 kandidata za Savet REM-a u otvorenom pismu, dok su Fondacija Ćuruvija, NUNS, NDNV i CRTA podnele krivičnu prijavu protiv sekretarke skupštinskog Odbora Dane Gak zbog sumnje da je uticala na ishod usaglašavanja nacionalnih saveta.

I Odbor za kulturu i informisanje je na kraju usvojio predlog da se proces vrati u okvire zakona i da konačno kandidati u ovoj kategoriji budu Ameri i Fijuljanin. Odnosno da Bodžoni ispada.

Škrijelj: Sabotaža procesa

Sve to je dovelo do burne rasprave tokom predstavljanja kandidata i veoma oštrog nastupa poslanice Saveza vojvođanskih Mađara.

Kako stvari trenutno stoje, u četiri od devet kategorija kandidati za Savet REM-a su nezavisni stručnjaci, na koje vlast nema uticaja. Zato je, između ostalog, važno da li će Skupština glasati i u kategoriji nacionalnih saveta za kandidata nad kojim takođe vladajuća koalicija nema kontrolu.

Poslanik SDA Sandžaka Ahmedin Škrijelj odgovorio je poslanici da je jako opasno pozivati koalicione partnere da ne izaberu sve članove Saveta REM-a i to nazvao sabotažom celog procesa.

„Ako se to desi, znamo ko je odgovoran za to, to bi bio još jedan negativan odnos prema pripadnicima manjinskih naroda, posebno prema Bošnjacima i Albancima”, rekao je Škrijelj i dodao da pokušaj miniranja procesa koji je u poslednjoj fazi govori da ne postoji iskrena želja da se stanje u društvu menja.

Poslanica Narodnog pokreta Srbije Ivana Rokvić podsetila je da je na prethodnoj sednici Odbora usvojen izveštaj sa predloženim kandidatima i da je proces tada vraćen u zakonske okvire.

„Ako ne budemo imali devet kandidata, ceo proces ćemo morati da radimo iz početka”, rekla je Rokvić.

Kandidat udruženja elektronskih emitera Miloš Garić (savetnik ministra kulture i informisanja, doskorašnji državni sekretar u tom ministarstvu), međutim, rekao je da zakon daje mogućnost da kandidati ne dobiju dovoljno glasova.

„Insistiranje na tome da nije moguće da se za pojedinu kategoriju ne izglasa je kršenje Zakona. To važi za sve kategorije, Zakonom je predviđena mogućnost da se ne izabere kandidat”, rekao je Garić i dodao da se u tom slučaju ponavlja postupak predlaganja kandidata i usaglašavanja u određenoj kategoriji u kojoj niko nije izglasan.

Advokat Rodoljub Šabić, bivši poverenik za informacije od javnog značaja, kandidat udruženja koja se bave slobodom izražavanja, naveo je da zakon jasno kaže da je tako samo u slučaju da se ne izabere nijedan kandidat.

„Hipotetički je moguće da niko od kandidata ne dobije većinu, koja je 126 glasova. Pozivanje da se ne glasa u određenoj kategoriji baca ozbiljnu senku na ceo proces”, naveo je Šabić.

POZIVANJE NA ZAKON - DOK KANDIDAT VLASTI NE BUDE IZABRAN

Član 11 Zakona o elektronskim medijima određuje da članove Saveta bira Narodna skupština, na predlog ovlašćenih predlagača, kao i da je član Saveta izabran ako je za njegov izbor glasala većina ukupnog broja narodnih poslanika (126 od 250 poslanika).

Dalje navodi:

„U slučaju da nijedan od predloženih kandidata ne dobije potrebnu većinu glasova, postupak predlaganja kandidata se ponavlja.”

Uprkos tome što Zakon predviđa mogućnost da kandidati ne dobiju potrebnu većinu glasova, posle čega bi se postupak predlaganja kandidata ponovio, pozivanje na bojkot jedne kategorije ugrozilo bi legitimitet sada već godinu dana dugog procesa izbora članova za novi Savet REM-a.

Tokom skupštinske procedure izbora kandidata, Ištvan Bodžoni nije izabran od strane zakonom ovlašćenih predlagača i ta se činjenica ne može osporiti glasanjem u Skupštini sve dok ne izaberu kandidate po volji vlasti.

Pored toga, višemesečni napori civilnog sektora i medijskih udruženja, uz pomoć OEBS-a i EU, da se proces vrati u zakonske okvire i privede kraju, bili bi bačeni u vodu.

Gde je nestala vest dana u Dnevniku RTS-a

Tokom predstavljanja, svi kandidati za Savet REM-a istakli su da će biti suočeni sa teškim zadatkom, da će insistirati na primeni zakona, kao i realizovanju ovlašćenja koje REM ima.

Novinarka Antonela Riha je konkretnim primerom predstavila kako izgledaju medijske slobode kod nas, za koje je pre toga poslanik SNS, Nebojša Bakarec, rekao da su najveće u poslednjih 35 godina. Ilustrovao je to i time što u Srbiji 10 godina mimo zakona rade televizije “kriminalca Šolaka”.

Antonela Riha, koju su a Savet REM-a predložila udruženja koja se bave slobodom izražavanja, rekla je, naprotiv, da je tokom cele svoje novinarske karijere svedok pritisaka i pokušaja kontrole medija.

„Pamtim kada se baš u ovoj zgradi donosio zloglasni Zakon o informisanju krajem 90-ih, kada je ministar informisanja bio Aleksandar Vučić, i dobro pamtim kako su mediji posle toga bili devastirani. Danas mi se čini da su mediji u još gorem položaju nego tada”, rekla je Riha.

Novinarka je objasnila da to što Savet REM-a ne postoji u poslednjih godinu dana, a već duže vreme ne radi kako treba, jeste uzrok tome što medijskog pluralizma nema, dok kultura dijaloga u najgledanijim medijima „apsolutno ne postoji, bolje je reći da se takmiče u nekulturi i govoru mržnje”. Svim ovim temama, istakla je Riha, mora da se bavi novi Savet REM-a.

„RTS jeste najvažniji mediji u Srbiji, i daću vam primer kako je izveštavao u poslednja dva dana. Na 100 metara odavde, ispred zgrade Skupštine u kojoj su inače sednice, Dijana Hrka štrajkuje glađu i već dva dana traži krivca za smrt svog sina Stefana, koji je zajedno sa još 15 građana stradao pod betonskom nadstrešnicom. Oko nje su okupljeni građani koji je podržavaju, nasuprot nje su građani koji protiv nje protestuju. I to je u ovom trenutku i u prethodna dva dana bila najvažnija vest u Srbiji. U danu kada Dijana Hrka počinje štrajk glađu, Dnevnik RTS-a počinje sa pričom o obilasku predsednika Vučića gradilišta Ekspo, sledeći head u Dnevniku je da je desetoro ljudi izbodeno u vozu u Londonu, sledeći head završen 68. Sajam knjiga. Nema događaja ispred Skupštine i u centru grada u head-u tog dana kada sve počinje”, objasnila je Riha.

Ona je nastavila: prvi izveštaj u Dnevniku RTS-a traje četiri minuta, o tome da je predsednik obišao stadion u Surčinu, da je 5.000 radnika 20 sati dnevno angažovano na Ekspo gradilištu, priča se o 3.700 parking mesta, pokazuje se gde će biti železnička stanica… ima četiri izjave predsednika Vučića u tom prilogu.

„Dijane Hrke nema. Izveštava se o štrajku glađu Hrke, ali spiker čita samo zahteve, imamo lajv ispred Skupštine, reporter kaže da situacija liči na fudbalski derbi, pominje da su bili uvredljivi povici sa obe strane, ali da nema većih incidenata, nema Dijane Hrke, nema njene izjave. Ona je glavni akter događaja, koji je tog dana glavni događaj u Srbiji, ona ne postoji u tim vestima”, navodi Riha i dodaje da u Dnevniku RTS-a građani nisu mogli da vide ni pevanje ljudi u šatorima koji majci koja je izgubila dete pevaju pesmu koja ima stih pošla majka da traži sina”, kaže Riha i objašnjava da građani koji plaćaju javni servis i gledaju Dnevnik ne znaju šta se događa u centru Beograda.

Riha dodaje da posao REM-a nije da piše vesti i da uređuje medije, već da kontroliše rad medija i njihovu etičnost.

BIOGRAFIJE KANDIDATA

Nezavisne institucije:

Stevica Smederevac

Predložili su ga Zaštitnik građana i Poverenik za informacije od javnog značaja. Od 2012. zaposlen u REM-u, što je dovelo do mnogih primedbi nezavisnih kandidata i predlagača.

Predstavnici vlasti, međutim, hvalili su ga kao izuzetnog kandidata, tako da se smatra favoritom u ovoj kategoriji.

On je pravnik i magistar menadžmenta u kulturi i medijima, koji u biografiji navodi da je od 1990. do 2012. godine radio je na RTV Vojvodine i na RTS-u (ranije TV Beograd).

U REM-u je 12 godina bio načelnik Službe za nadzor i analizu, posle čega je postavljen za pomoćnika direktora REM-a za nadzor i analizu.

Nakon masovnih ubistava u maju 2023, REM je, na zahtev parlamenta, predstavio izveštaj o nadzoru nacionalnih televizija Pink, Hepi, Prva i B92, sa fokusom na izveštavanje o nasilju.

Smederevac je tada odgovorio na kritike da ove televizije ne poštuju zakone i programske elaborate, što su uslovi za posedovanje dozvola za emitovanje s nacionalnom pokrivenošću.

On je tvrdio da su ti mediji ozbiljno shvatili svoje dozvole i elaborate i većinom ispunili sve zakonske uslove, po svim parametrima „i to je dobra vest i veliko olakšanje“.

Smederevac je podneo kandidaturu za člana Saveta REM-a i u prethodnom procesu 2024. godine, međutim, Odbor za kulturu i informisanje poništio je odluku o izboru članova Saveta REM-a.

Gordana Predić

Gordanu Predić je predložio Poverenik za zaštitu ravnopravnosti. Bila je državna sekretarka za informisanje i medije, kao i državna sekretarka za međunarodnu saradnju i evropske integracije u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Ona je odgovorna za usklađivanje zakonodavstva sa EU standardima.

Pre toga je radila na RTV Politika, u listovima Politika, Bazar, RTV Revija, Horizont i Sat, kao i na Radio-televiziji Vojvodine.

Bila je među 16 kandidata koji su u junu želeli da napuste izbor Saveta REM-a zbog neregularnosti u procesu.

Crkve i verske zajednice:

Snežana Miljković

Zaposlena je u Hramu Svetog Save u Beogradu od 2018. godine kao šefica protokola/koordinatorka.

Završila je Fakultet za menadžment, Univerzitet UNION – Nikola Tesla i postala diplomirani ekonomista, a na Višoj poslovnoj školi u Sremskim Karlovcima stekla zvanje operativni menadžer.

Bila je nastavnica engleskog u OŠ „Mića Stojanović“ u Umčarima i Srednjoj ekonomskoj školi u Grockoj. Radila je i 17 godina kao šefica protokola u Gradskoj opštini Grocka.

Radila je u redakciji magazina. Bila je novinarka – saradnica TV Hram Srpske pravoslavne crkve, Radija Puls iz Grocke, zamenica glavnog i odgovornog urednika parohijskog časopisa Hrama Svetog Save – Svetosavac; autorka i koordinatorka projekta Oduhovljenje; autorka knjiga za decu „Svetitelji i životinje”, „Božija bašta“ i ,,Snežna molitva“. Ona je pisala tekstove za mnogobrojne pesme, kaže se u biografiji, gde se ističe i da je jedna od autora monografije Hrama Svetog Save.

Podnela je kandidaturu za člana Saveta REM-a i u prethodnom procesu 2024. godine, međutim Odbor za kulturu i informisanje poništio je odluku o izboru članova Saveta REM-a.

Mevljud Dudić

Doktor je islamskih nauka. Od osnivanja časopisa Glas Islama 1996. godine član je redakcije i kolumnista. Profesor je komunikologije na Univerzitetu u Novom Pazaru.

Kraljevski islamski centar za strateške studije u Amanu svrstao ga je u 500 najuticajnijih muslimana u svetu.

Za dekana Fakulteta za islamske studije imenovan je 2006, a 2008. za rektora Internacionalnog univerziteta u Novom Pazaru, na čijem čelu je bio u dva mandata, do 2014.

Početkom te godine izabran je za predsednika Mešihata Islamske zajednice u Srbiji, piše Istinomer.

Izdavači elektronskih medija:

Miloš Garić

Kandidat koji je tokom drugog procesa izbora članova Saveta REM-a bio među onima koji su izazvali najviše kritika nezavisnih predlagača i kandidata.

Na funkciji državnog sekretara bio je od avgusta 2024. do izbora nove Vlade Srbije u aprilu 2025, kada je postao savetnik za informisanje novog ministra informisanja i telekomunikacija Borisa Bratine. Juče je rekao da je dao ostavku na to mesto. Tokom kandidature bio je savetnik ministra informisanja.

U januaru 2025. potpisao je „peticiju podrške pravu na život predsednika Srbije Aleksandra Vučića“, koju je pokrenuo Institut za političko umrežavanje, „upozoravajući na rastuću dehumanizaciju i pretnje upućene predsedniku i funkciji koju obavlja“.

Miloš Garić je proveo više od 5.000 minuta gostujući na televizijskim kanalima (Informer, Pink, Hepi, Prva, B92) poznatim po kontinuiranom kršenju medijskih profesionalnih standarda.

Ovo su podaci koji, prema njegovim kritičarima, govore dovoljno da REM sa njim ne može da bude nezavisna institucija.

Pored toga, uočeno je nekoliko neregularnosti u kandidaturi Miloša Garića. On je vlasnik firme Garnets, registrovane za proizvodnju televizijskog sadržaja — delatnosti koja je nespojiva sa članstvom u Savetu REM-a prema Zakonu o elektronskim medijima.

Garić je pokušao da ugasi firmu 21. maja 2025. godine, ali je Agencija za privredne registre (APR) odbila zahtev zbog nepotpune dokumentacije.

Dan ranije, 20. maja 2025. godine, Garić je potpisao izjavu — pod punom krivičnom i materijalnom odgovornošću — u kojoj tvrdi da ne postoje pravne prepreke za njegovu kandidaturu. To ukazuje da je izjava sadržala neistinite informacije kada je potpisivana, jer je firma u tom trenutku i dalje bila aktivna i u njegovom vlasništvu.

Ovo, međutim, nisu bili dovoljni razlozi da ne bude odbačen kao kandidat.

Garić je imao i ključnu ulogu u spornim izmenama medijskih zakona, koje su kritikovane zbog netransparentnosti i izostanka javne rasprave, zbog čega je protestovala Koalicija za slobodu medija.

Jovana Vitez

Vitez je karijeru u elektronskim medijima, prema njenoj zvaničnoj biografiji, počela 1997. godine u radiju Akademac. Nakon toga bila je novinarka, voditeljka i urednica u različitim medijima. Od 2008. godine do danas radi kao urednica u medijskoj grupaciji Maxim media plus.

Kandidatkinja ADEM-a, Comneta i Udruženja medija i medijskih radnika.

I njena prijava je kritikovana zbog sukoba sa članom 15 Zakona o elektronskim medijima, u kom se navodi da član Saveta ne može biti „zaposlen, lice pod ugovorom ili lice koje ima interes u pravnim licima koja se bave delatnošću proizvodnje, distribucije ili emitovanja radio i televizijskog programa ili sa njima povezanim delatnostima”.

Njen trenutni poslodavac je Maxim media plus, medijska organizacija koja je kroz vlasničku strukturu povezana sa Studijom B i radio-stanicama Jat, 5, TDI, Lola, Karolina, Seven Niš, kao i HIT FM, preko firme New Agency.

Udruženja za zaštitu dece

Dušan Aleksić

Doktor nauka komunikologije. Na departmanu za komunikologiju i novinarstvo na Filozofskom fakultetu u Nišu radi od 2013, gde je postao docent 2021. godine. Od oktobra 2023. upravnik Centra za medijska istraživanja Filozofskog fakulteta Univerziteta u Nišu.

Od 2012. do 2014. bio je novinar na Niškoj televiziji.

Podneo je kandidaturu za člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije i u prethodnom poništenom procesu. Bio je na spisku kandidata koji su povukli kandidaturu u trenutnom procesu.

Dubravka Valić Nedeljković

Bila je redovna profesorka na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu na odseku za medijske studije od 2005. do 2018. godine.

Pre toga, na Radio-televiziji Vojvodina, u Radio Novom Sadu, bila je zaposlena kao novinarka i urednica informativno-političke redakcije. Dobitnica je mnogih novinarskih nagrada za informativni radio-program i radio-reportažu.

Objavila je osam knjiga i više od 300 akademskih radova o novinarstvu i medijima.

Jedna je od osnivačica Novosadske novinarske škole i Udruženja „Ženske studije i istraživanja“.

Novinarska udruženja:

Đorđe Vlajić

Novinar u penziji, sa više od 47 godina novinarskog i uredničkog iskustva na javnim servisima. Radi u Fonetu.

Na Radio Beogradu bio je urednik i voditelj glavnih informativnih emisija, a posle promene rukovodstva 1991. dao je ostavku na uredničko mesto zbog neslaganja sa promenom uređivačke politike. Otpušten je 1993. godine.

Vlajić je bio dopisnik BBC-ja od 1993. do 2010, zatim se do 2015. godine vratio na Radio Beograd. Kratko je bio i predsednik NUNS-a 2010. godine.

Bio je član radne grupe za izradu nacrta medijskih zakona o elektronskim medijima i javnim servisima.

Mileva Malešić

Aktivistkinja i novinarka u penziji. Radila je u lokalnom nedeljniku „Polimje“ i na Radio Polimju kao novinarka, urednica i direktorka od 1979. do 2008. godine. Direktorka i glavna i odgovorna urednica TV Forum bila je do 2024. godine.

TV Forum je prva i jedina televizija civilnog sektora koju su osnovale žene da bi proizvodile specijalizovani program koji promoviše prava žena i rodnu ravnopravnost.

Dobitnica je mnogih novinarskih nagrada. Iako je potpredsednica Odbora za informisanje Sanja Jefić Branković pokušala da ospori kandidaturu Mileve Malešić, zato što je „vlasnica TV Foruma’’, NUNS je istakao da Malešić nikada nije mogla biti suvlasnica ove televizije, jer je njen izdavač – udruženje građana.

„Dokumentacija o promeni urednika (u novembru 2024, kada se Malešić penzionisala, prim. nov.) blagovremeno je dostavljena APR-u i REM-u. Međutim, na sajtu REM-a podaci nisu izmenjeni pošto ne postoji Savet REM-a koji treba da konstatuje ovu izmenu.

Univerziteti:

Milan Petković

Doktor ekonomskih nauka i diplomirani mašinski inženjer. Od 1997. godine do 2015. godine radio u elektronskim medijima u Nišu. Bio je savetnik u Ministarstvu kulture i informisanja.

Radio je i kao predsednik Edukativno-informativnog centra iz Niša, kopredsednik Koalicije zaposlenih u medijima, predsednik Izvršnog odbora Profesionalnog udruženja novinara Srbije – PROUNS i član Izvršnog odbora Sindikata novinara Srbije – SINOS.

Vanja Šibalić

Vanredna profesorka Fakulteta dramskih umetnosti FDU. Za Savet REM-a predložili su je Univerzitet u Beogradu i Univerzitet umetnosti u Beogradu.

Od 1997. godine zaposlena je na FDU, a od 2021. godine je vanredna profesorka na predmetima Televizijska produkcija, Programiranje audiovizuelnih sadržaja i Studija televizije.

Bila je organizatorka produkcije Kulturno-obrazovnog programa Radio-televizije Srbije.

Udruženja za zaštitu slobode izražavanja:

Rodoljub Šabić

Bio je poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti od 2005. do 2018. godine. Od 2019. bavi se advokatskim poslovima u svojoj kancelariji. Od 2023. član je komisije za žalbe pri Savetu za štampu.

Antonela Riha

Ima višedecenijsko iskustvo novinarke i urednice, koje je stekla kroz rad u Radio Beogradu, RTV B92, kao i na RTS-u. Radila je kao reporterka, novinarka u desku, urednica vesti i autorka emisija.

Emisija Kažiprst, koju je Riha uređivala, dobila je nagradu Jug Grizelj.

Saveti nacionalnih manjina:

Muhedin Fijuljanin

Kandidat Bošnjačkog nacionalnog vijeća. Član je Izvršnog odbora BNV, šef Resora za informisanje, potpredsednik Izvršnog odbora, potpredsednik Bošnjačkog nacionalnog vijeća u dva mandata (2014-2022).

U oktobru 2020. Vlada Srbije imenovala ga je za vršioca dužnosti direktora novoosnovanog Naučno-obrazovnog centra „Pešter” u Sjenici.

Ljumturije Ameti

Kandidatkinja Nacionalnog saveta albanske nacionalne manjine. Novinarka je i urednica na Radio-televiziji Bujanovac, na kojoj radi od 2009. godine. Diplomirana je ekonomistkinja, završila je Visoku školu za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo u Beogradu,

Na skupštinskoj sednici Odbora za kulturu i informisanje usvojena je izmena Liste kandidata za izbor članova Saveta REM-a, nakon što su predlagači i 12 kandidata javno ukazali na neregularnost glasanja u kategoriji saveta nacionalnih manjina. Time su poništeni „fantomski“ glasovi i konačno usaglašena lista s koje će se birati devet članova Saveta REM-a od 18 kandidata, odnosno po jedan iz devet kategorija.

Udruženja kompozitora i filmskih, scenskih i dramskih umetnika:

Mladen Matičević

Reditelj, scenarista i producent. Predložilo ga je Udruženje filmskih umetnika Srbije.

Diplomirao je na odseku za filmsku i TV režiju Fakulteta dramskih umetnosti. Učestvovao je u realizaciji više igranih i dokumentarnih filmova i TV serija, kao što su Neki novi klinci, Nebeska tema, Besa…

Ira Prodanov Krajišnik

Doktorka nauka muzikologije i redovna profesorka na Akademiji umetnosti Univerziteta u Novom Sadu. Od 1997. godine sarađivala je sa dnevnim listom Dnevnik, Radiom i TV Novi Sad.

Godine 2016. utemeljila je prvi master studijski program u Srbiji – Muzika i mediji.

Muzička je kritičarka listova Dnevnik, Muzika klasika, urednica ili članica uredništva nekoliko časopisa.

Izvor: Cenzolovka